Prva sveevropska debata o buduĆnosti Evrope

Atina 20. i 21. februar 2003. godine

Predstavljanje rezultata

Valeri Žiskar Destenu, Predsedniku Evropske konvencije
(privremeno telo EU zaduženo za pripremu Evropskog ustava )

Konstantinosu Simitisu, Predsedniku Evropske komisije
(Međunarodna konferencija - Atina, 20-21 februara 2003)

Međunarodni evropski pokret će biti prva evropska organizacija koja će predstaviti rezultate debata o budućnosti Evrope, koje se vode u 25 evropskih zemalja.

Delegati iz čitave Evrope predstaviće rezultate evropskog javnog mnjenja vezane za proces donošenja Evropskog ustava.

Očekuje se 300 učesnika iz preko 25 zemalja - predstavnici nevladinih organizacija, Evropske konvencije, Evropskog i nacionalnih parlamenata i nacionalnih vlada.

Na ovom skupu od velikog značaja za budućnost Evrope i evropskih integracionih procesa, našu zemlju predstavljaće gospodin Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, mr Danijel Pantić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji i mr Maja Bobić regionalni koordinator Evropskog pokreta u Srbiji. 

"Stvaranje Evropske svesti"

Međunarodni Evropski pokret je u Atini 20. i 21. februara organizovao konferenciju pod nazivom "Building Awareness for Europe" ("Stvaranje evropske svesti") uz podršku Evropske Komisije i Grčkog Ministarstva Inostranih poslova, na kojoj je učestvovalo 300 delegata iz 25 evropskih zemalja.

Cilj konferencije, koja je okupila predstavnike nacionalnih veća Evropskog pokreta i brojnih drugih nevladinih organizacija, kao i brojne značajne ličnosti evropskog političkog života*, bio je, pre svega, predstavljanje rezultata obimnog istraživanja javnog mnenja na evropskom nivou o budućnosti Evropske Unije.

Davanje predloga Konvenciji, privremenom telu Evropske Unije, koja radi na izradi budućeg Evropskog ustava, te predstavljanje rezulata rada Konvencije široj javnosti takodje su bili predmet ove konferecije. Evropski pokret u Srbiji na ovom značajnom skupu predstavljali su gospodin Živorad Kovačević predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, mr Danijel Pantić generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji i mr. Maja Bobić koordinator lokalnih veća Evropskog pokreta u Srbiji.

U cilju pospešivanja evropske integracije i identiteta organizovane su međunarodne radionice sa pet tematskih celina na kojima su učesnici diskutovali o predlozima za buduće uređenje Evrope.

Prva radionica - "Transparentnost, legitimitet i odgovornost u odnosu na evropske građane" bavila se demokratizacijom postojeće političke debate u Evropskoj Uniji. Tema druge radionice "Evropsko građanstvo i kulturni identitet” obuhvatila je razradu vrednosti, simbola i politike u cilju jačanje zajedničkog evropskog identiteta. Na trećoj radionici "Upravljanje u Evropi, upravljanje za Evropu" diskutovalo se o saradnji i učešću na različitim nivoima vlasti, dok se četvrta radionica pozabavila zajedničkom inostranom i bezbednosnom politikom Unije (CFSP) i raspodelom kompetencija u važnom segmentu međunarodnih i spoljnih poslova. Poslednja radionica "Finansije EU nakon 2006. godine" dotakla je pitanje resursa Unije i budućnosti regionalnih i strukturalnih fondova, na kojoj je g. Kovačević učestvovao sa svojim zapaženim predavanjem.

Prvoga dana učesnici radionica su prezentovali svoje vidjenje teme i diskutovali o mogućnostima i predlozima za razvoj Evropske Unije u najpoželjnijem pravcu, dok su drugoga dana usledile dalje rasprave i donošenje zaključaka koji su predstavljeni na objedinjenom plenumu svih radionica, gde se diskusija nastavila.

Centralni događaj konferencije, gostovanje Valeri Žiskar Destena, predsednika Evropske konvencije, koji je predstavio dosadašnja postignuća Konvencije, pozdravio rad i zalaganja Evropskog pokreta te saslušao rezultate trans - nacionalnog istraživanja koje je predstavio Jose Maria Gil-Robles-a, predsednik međunarodnog Evropskog pokreta.

V.G. Desten je istakao da "evropska svest" već postoji i da bi trebalo da postane osnova za ustav EU i njene institucije, ali je izrazio svoje nezadovoljstvo trenutnom političkom podelom evropskih lidera po pitanju Iračke krize i kritikovao nedostatak hrabrosti kod političara u davanju podrške hrabrim i inovativnim idejama za budućnost Evropske Unije. On je ponovio svoje zalaganje za uspostavljanje Kongresa naroda Evrope kojim bi predsedavao predsednik Evropskog parlamenta, a koji bi predstavljao "dominantno javno i političko mnenje". Predsednik Konvencije je po pitanju budućih simbola Unije istakao potrebu za njihovim brzim usvajanjem (zastava, himna..) i podržao naziv "Ujedinjena Evropa" (United Europe) kao najprihvatljiviji za Evropu budućnosti. Konačno je, osvrćući se na poslednji Evropski Savet, podvukao neophodnost usvajanja prakse da evropski političari sprovode zaista ono sto napišu u dokumentima, te istakao da bi u situacijama međunarodne krize Evropljani trebalo da usvoje i razrade zajedničku akciju. "Pojava zajedničke evropske svesti mora biti artikulisana kroz konkretne, zajedničke, evropske institucije", zaključio je Destan citirajući Jean Monnet-a.

Predsednik Međunarodnog Evropskog pokreta Jose Maria Gil - Robles je predstavio rezultate trans nacionalnog projekta "Naša budućnost - naša Evropa : promocija evropske svesti". On je istakao da je konferencija u Atini samo završna faza serije događaja koje su organizovala nacionalna veća Evropskog pokreta u 25 zemalja**. Projekat je obuhvatio oko 10.000 ljudi u više od 100 manifestacija, brojne nevladine organizacije, predstavnike civilnog društva, od kojih su većinu činili mladi, kao i predstavnike nacionalnih, regionalnih i lokalnih vlasti. Glavne teme o kojima se raspravljalo su bile promene koje donosi proširenje Evropske Unije, mogućnosti približavanja građana donosiocima političkih odluka, uloga evropskih institucija i konačno, značenje pojmova " Evropski i Evropljanin".

Prvi trans-nacionalni projekat je pokazao da postoje pozitivni znaci evropske svesnosti i identiteta kroz niz usvojenih simbola (euro, zastava sa 12 zvezdica, 9. maj, pad Berlinskog zida...), ali da se još uvek zapaža nedostatak informisanja i konsultovanja kada je donošenje odluka na evropskom nivou u pitanju. Značajna većina ispitanika je istakla potrebu za donošenjem ustava i to većinskim glasanjem zemalja članica. Evropski Parlament, a zatim i Evropska Komisija, su prepoznati kao institucije sa kojima se građani najviše identifikuju i smatraju ih najboljim predstavnicima građana Evrope. Dalje je istaknuto da bi Evropskom parlamentu trebalo dati pravo ko-odlučivanja u zakonodavnoj sferi, te pravo da bira predsednika Komisije, dok bi Evropski Savet trebalo ustrojiti kao parlamentarno telo. Što se tiče zajedničke inostrane i bezbednosne politike zauzet je stav da je to oblast koja potpada pod nadležnost zajednice.

Međunarodna konferencija u Atini je okvalifikovana kao prvi događaj te vrste - prezentacija obimnog istraživanja jedne pan-evropske organizacije i pravi doprinos radu Konvencije.

mr Maja Bobić
koordinator lokalnih veća EPuS

___________________________________________________________________________
1) P. Balazs, predstavnik Mađarske u Evropskoj Konvenciji, F. Basile, Italijanski predstavnik u EK, A. Berzins, bivši premijer Letonije, E. Brok, Predsednik Komiteta za Inostrane poslove Evropskog Parlamenta i član EK, T. Giannitis, Zamenik Misnistra inostranih poslova Grčke, K. Karamanlis, vođa "Nove demokratije" političke partije Grčke, C. Lalumière, Podpredsednik Evropskog Parlamenta, J. Meyer, Delegat nemačkog parlamenta pri Evropskoj Konvenciji, T. Tiilikainen, predstavnik vlade Finske pri Evropskoj Konvenciji, da pomenemo samo neke

2) Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Kipar, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Litvanija, Holandija, Poljska, Srbija, Španija, Švedska, Švajcarska