60. godiŠnjica Kongresa Evrope u Hagu

Međunarodni evropski pokret (MEP) organizovao je povodom 60. godišnjice Kongresa Evrope javnu konsultaciju građana Evrope putem blog servisa. MEP poziva građane da uzmu učešće u ovoj akciji i obaveste o njoj sve zainteresovane. Na 60. godišnjici Kongresa Evrope koja će biti obeležena 23. i 24. maja 2008. godine u Hagu, predsednici evropskih institucija i lideri glavnih evropskih političkih partija odgovaraće na predloge koje građani budu izneli putem bloga.

12.02.2008 - Kongres Evrope - Zajednička izgradnja budućnosti Evrope (program)

27.05.2008 - Rezultati Kongresa Evrope, održanog 23. i 24. maja 2008.godine

Istorijat Kongresa Evrope u Hagu, maj 1948. godine

Kongres Evrope u Hagu održan je od 7. do 11. maja 1948. godine i na njemu je učestvovalo 750 delegata iz 26 evropskih država, uz prisustvo posmatrača iz Kanade i Sjedinjenih Američkih Država. Organizovao ga je Međunarodni komitet Pokreta za evropsko jedinstvo, a predsedavajući je bio Vinston Čerčil. Kongres je okupio predstavnike različitih političkih opcija, obezbeđujući im priliku da diskutuju o idejama vezanim za razvoj Evropske unije.

Važne političke ličnosti, kao što su Konrad Adenauer, Vinston Čerčil, Harold Mekmilan, Fransoa Miteran, Pol-Henri Spak, Alber Kope i Altjero Spineli, imali su zapaženu ulogu tokom Kongresa sa kojeg je poslat poziv za obrazovanje političke, ekonomske I monetarne unije Evrope. Ova pionirska konferencija izvršila je dubok uticaj na obrazovanje Evropske unije, zasnovanje na principu subsidijarnosti, podele suveniteta, demokratije, vladavine prava i solidarnosti.

Od 1948. godine Evropski pokret je imao bitnu ulogu u procesu evropske integracije, radeći zajedno sa evropskim i nacionalnim institucijama, osnivajući tink-tenkove i mreže građana u demokratskim državama Evrope. Odigrao je ključnu ulogu u kampanjama za ustanovljenje direktnog izbora poslanika Evropskog parlamenta, u korist Ugovora o Evropskoj uniji i takođe u korist Evropskog ustava. Evropski pokret je zatim imao i ključnu ulogu u stvaranju Saveta Evrope, “Evropskog koledža” u Brižu i Evropskog centra za kulturu u Ženevi.