Aktuelne vesti

27-SEPTEMBAR-2010

POLJSKA PRIVREDA SE BOJI ODLIVA RADNIKA U NEMAČKU
Poljska privreda plaši se otvaranja nemačkog tržišta rada od maja naredne godine, pošto očekuje odlazak čak oko pola miliona Poljaka na rad u Nemačku, ali ne nezaposlenih, već onih koji su potrebni Poljskoj. Nemačka je za sebe izdejstvovala prelazni period od čitavih sedam godina u kome nije omogućavala građanima novih članica EU slobodno zapošljavanje ali i tako, na osnovu radnih dozvola i kao preduzetnici u Nemačkoj trenutno radi više od 415.000 poljskih gastarbajtera. "Talas emigracije će od maja 2011. biti slabiji nego 2004, kada je iz Poljske otišlo preko dva miliona radnika, ali posledice po našu privredu biće gore", kazala je za današnju Gazetu viborču Kristina Iglicka iz poljskog Centra za međunarodne odnose. Kamil Rakoči iz ekspertskog tima savetnika poljskog premijera Donalda Tuska kazao je da, kada se otvori nemačko tržište rada, može da se očekuje da će u susednu zemlju na privremeni rad krenuti isto toliko Poljaka koliko je sada u Nemačkoj. Poljski privrednici plaše se da će iz Poljske otići tražene profesije, univerzitetski obrazovani mladi i visokokvalifkovani radnici. Nemačkoj, prema rečima Rakočija, nedostaje 36.000 inženjera i 20.000 informatičara. Potrebne su i bolničarke i negovateljice starijih ljudi i radnici u građevini i ugostiteljstvu. Gazeta viborča istakla je takođe da iako se o tome zbog političke korektnosti u Nemačkoj ne govori, u Berlinu očekuju da mladi gastarbajteri iz kulturno bliže Poljske budu dobra zamena i brana za imigrante iz Azije i Afrike. "Moramo da povećavamo broj studenata na tehničkim smerovima i da računamo da će deo njih po završetku fakulteta sigurno otići", upozorio je Rakoči. Iglicka je dodala da će rešenje za Poljsku, koja takođe stari, biti otvaranje njenog tržišta rada za Ukrajince, Beloruse, ali takođe i Turke i Kineze.

OTVOREN REGIONALNI SKUP O DUNAVSKOJ STRATEGIJI
BEOGRAD - Premijer Srbije Mirko Cvetković otvorio je danas u Palati Srbija u Beogradu regionalnu konferenciju o primeni i finansiranju Dunavske strategije. U uvodnom izlaganju Cvetković je naveo da je Dunav kroz istoriju bio reka koja je razdvajala i delila narode, a da u savremenoj epohi postaje reka koja povezuje ljude i civiizacije. Cvetković je naglasio da je za Srbiju uključivanje u Dunavsku strategiju ne samo strateško, već i pitanje od regionalnog značaja. "Verujem da svaki napor u pravcu jačanja saradnje u okviru Dunavske strategije predstavlja investiranje u našu zajedničku budućnost", naglasio je. Evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han rekao je da Evropska komisija daje punu podršku svim projektima saradnje na Dunavu. On je, međutim, naveo da treba razmotriti postojeće finansijske koncepte i da se treba truditi da se postojeća sredstva realizuju za projekte na Dunavu. Predsednik Evropske investicione banke (EIB) Filip Maestat rekao je će EIB dati punu finansijsku podršku za projekte na Dunavu. On je rekao da EIB sarađuje sa Evropskom komisijom na strateškom nivou, a kao ključne prioritete u vezi s razvojem Dunavske strategije istakao je ulaganje u ekološke projekte i tehničku podršku. Potpredsednik vlade Božidar Đelić podsetio je da jedna četvrtina plovnog toka Dunava prolazi kroz Srbiju. "Da bi Dunavska strategija bila uspešna bitno je da sve zemlje EU vide interes u tome da ova strategija uspe", rekao je. Đelić je izrazio očekivanje da će od 2014. do 2020. Dunavska strategija biti važna stavka u evropskom budžetu. Na sastanku u Palati Srbija učestvuju nacionalni koordinatori Dunavske strategije 14 podunavskih zemalja, predstavnici finansijskih institucija i Evropske komisije. Glavna temae skupa su izvori finansiranja projekata na Dunavu, sa ciljem da se podstakne buduće planiranje u okviru Dunavske strategije. Od 14 zemalja kroz koje protiče Dunav, osam njih su članice EU. Dunavski region zahvata prostor na kojem živi 115 miliona ljudi.

24-SEPTEMBAR-2010

EU IZDVOJILA PET MILIONA EVRA ZA GRADOVE I OPŠTINE U SRBIJI
Evropska unija je izdvojila oko pet miliona evra za podsticanje privrede i poboljšanje rada lokalnih vlasti u 29 opština i gradova u Srbiji, rekao je u Beogradu šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer. Na svečanoj dodeli ugovora o pomoći za 29 opština i gradova u Srbiji, Dežer je rekao da je EU izdvojila još pet miliona evra za pomoć opštinama i gradovima u Srbiji, kao i da sve one mogu poslati projekte za koje smatraju da bi mogli da budu finansirani tim novcem. Ugovori o pomoći danas su uručeni Dimitrovgradu, Novoj Varoši, Zrenjaninu, Arilju, Žagubici, Čajetini, Senti, Gadžinom Hanu, Požarevcu, Baču, Čačku, Blacu, Vladičinom Hanu, Koceljevi, Rači, Beočinu, beogradskoj opštini Zvezdara, Trsteniku, Vršcu, niškoj opštini Palilula, Žitorađi, Nišu i Kikindi. Među opštinama i gradovima čije je projekte za podsticanje lokalne privrede prihvatila da finansira EU su i Novi Sad, Čoka, Knjaževac, Lazarevac, Kruševac i Žabalj. Svaki grad i opština će dobiti između 100.000 i 300.000 evra, a ukupna vrednost projekta je oko pet i po miliona vera, s tim što je lokalna samouprava obezbedila nešto više od 680.000 evra, a EU više od 4.800.000 evra. Gradovi i opštine planiraju da tim novcem poboljšaju rad lokalne uprave, povećaju zaštitu useva od prirodnih nepogoda i štetočina i poboljšaju zaštitu životne sredine. "U Evropskoj uniji postoji princip solidarnosti i važno je videti da se taj princip primenjuje u Srbiji", rekao je Dežer i dodao da će opštinama i gradovima u ostvarenju tih ciljeva pomoći druge lokalne samouprave iz Srbije. Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić rekao je da je predviđeno da Kragujevac pomogne Čajetini, a da Inđija pomogne Kikindi. "Važna je solidarnost među lokalnim samoupravama", rekao je Đelić i dodao da će ulaganjem u razvoj lokalnih sredina građani najpre uvideti koristi od evropskih integracija Srbije. Program pomoći gradovima i opštinama u Srbiji Evropska unija je organizovala u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština.

04-SEPTEMBAR-2010

SUSRET TADIĆ I KETRIN EŠTON U UTORAK UVEČE U BRISELU
BRISEL - Predsednik Srbije Boris Tadić i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton u utorak uveče će u Briselu sagledati u kojoj meri su uspeli napori da se usaglase stavovi Srbije i EU uoči rasprave o Kosovu u UN, preneli su agenciji Beta zvaničnici u EU. Zvaničnici u EU su potvrdili da su u toku kontakti između članica EU koje imaju različite stavove prema nezavisnosti Kosova i njihove konsultacije sa Srbijom. Srbija, procena je ovih izvora, ne želi da doživi neuspeh svog predloga rezolucije u Generalnoj skupštini UN 9. septembra, a EU želi da obezbedi što više sopstvenog upliva na sadržinu tema za raspravu koju u UN traži Beograd. Prema tumačenju krugova EU, najnovije izjave srpskog predsednika Borisa Tadića ukazuju na spremnost Beograda da uz posredovanje i "preko" EU i, verovatno, predstavnika UN, razgovara s Prištinom o raznim pitanjima. Zvaničnici EU su naglasili da za evropsku dvadesetsedmoricu osnova za dogovor o dopunama rezolucije o Kosovu za raspravu u Generalnoj skupštini UN ostaje usaglašeni stav članica EU, koji je i stav onih članica koje nisu priznale nezavisnost Prištine, da je nužan dijalog Beograda i Prištine, koji bi "pomogla" Unija. Takođe, mora se imati na umu julska ocena Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova i da se sad "mora gledati u budućnost", a to je prevashodno ugrađivanje i Srbije i Kosova u EU. Diplomatski izvori u Briselu su podvukli da se vodi snažna diplomatska aktivnost unutar članica EU da bi se došlo do približavanja stavova između zemalja koje su priznale i onih koje nisu priznale samoproglašenje nezavisnosti u Prištini. Na pitanje da li je reč o tome da se izradi nova rezolucija ili unesu usaglašene dopune u već predloženu srpsku rezoluciju, odgovoreno je da je bitno da se stavovi usaglase, a ne da se baš napiše nova rezolucija. Agenciji Beta je u ministarstvu inostranih poslova u Madridu potvrđeno da Španija posreduje u naporima da se između članica EU i Srbije dođe do prihvatljivog rešenja za raspravu o Kosovu na Generalnoj skupštini UN. Reč je, kako je objašnjeno, o tome da se sačini "jedan novi tekst" kroz dopune srpske rezolucije. Španija, podvukli su zvaničnici u Madridu, ostaje čvrsto pri stavu da neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

VLADA CRNE GORE U ROKU DOSTAVLJA EK IZVEŠTAJ O NAPRETKU
Crnogorska vlada dostaviće "u dogovorenom roku" Evropskoj komisiji (EK) izveštaj o ostvarenom napretku na putu evropskih integracija, saopštila je ministarka za evropske integracije Gordana Đurović, ne precizirajući datum predaje izveštaja. Ministarka Đurović je, nakon razgovora sa šefom delegacije EK u Crnoj Gori Leopoldom Maurerom, saopštila da će EK biti dostavljen izveštaj o svim realizovanim aktivnostima "u periodu od dostavljanja dodatnih odgovora na Upitnik EK do septembra 2010". Kako je saopšteno iz Vladinog biroa za odnose sa javnošću, Đurovićeva i Maurer razgovarali su i o realizaciji obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja se prati kroz poseban Akcioni plan. "Na osnovu izveštaja crnogorskih institucija, uključujući i Skupštinu i pravosudni sistem, Ministarstvo priprema detaljne izveštaje o sprovedenim reformama, koje dostavlja Evropskoj komisiji", navodi se u saopštenju. Vlada je saopštila da je na sastanku predstavnika Vlade i EK u Podgorici "zajednički konstatovano da će za Evropsku komisiju taj izveštaj biti veoma koristan, s obzirom da je priprema nacrta Mišljenja Direktorata za proširenje EK u završnoj fazi". Na redovnom konsultativnom sastanku Vlade i predstavnika EK u Podgorici bilo je reči i o planiranim regionalnim sastancima, konferencijama, kao i o planu obuka i seminara u narednom periodu, saopštila je ministarka Đurović.