Aktuelne vesti

24-NOVEMBAR-2010

UPITNIK EK STIGAO U SRBIJU
Dugoočekivani Upitnik, na osnovu kog bi Evropska komisija trebalo da oceni spremnost Srbije da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, predat je vlastima u Beogradu. Upitnik je sastavljen od 2.483 pitanja, razvrstanih u 33 poglavlja i šest aneksa. Premijer Mirko Cvetković kaže da dobijanje Upitnika predstavlja prvi korak ka glavnom cilju, a to je članstvo u EU. Cvetković je najavio da će odgovori na Upitnik biti pripremljeni do kraja januara, a da će posle toga uslediti konsultacije sa Evropskom komisijom i moguća dodatna pitanja u cilju dobijanja statusa kandidata u drugoj polovini 2011. godine. Predstavnik Evropske komisije za proširenje, Štefan File, uručenje Upitnika smatra novom fazom u odnosima EU i Srbije. Kosovo nije obuhvaćeno Upitnikom, ali „postoji niz pitanja koja se tiču saradnje Beograda i Prištine“, rekao je File, i dodao da Upitnik tretira pitanje Kosova na "statusno neutralan način" kao što to čini i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što je i premijer Srbije potvrdio, rekavši da „je Kosovo u upitniku tretirano na temelju Rezolucije 1244 SB UN“. Ključna pitanja, na koja bi Srbija trebalo da odgovori u narednom periodu jesu problemi koji su navedeni u nedavno objavljenom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropske integracije – saradnja sa Haškim tribunalom, reforma pravosuđa, restitucija, borba protiv korupcije i finansiranje stranaka. "Mi smo se ozbiljno pripremili i pristupićemo neposredno radu na pripremi odgovora na Upitnik koji smo dobili. Taj rad praktično počinje već danas", dodaje Cvetković navodeći da je Vlada već pripremila pojedine odgovore na osnovu Upitnika koji su dobile druge države. Premijer zaključuje da će Vlada napraviti Akcioni plan koji će biti usvojen u narednim danima, na osnovu kojeg će biti pripremljeni odgovori na sva pitanja iz Upitnika.

18-NOVEMBAR-2010

EU I DALJE BEZ BUDŽETA
Dogovor o budžetu EU za 2011. godinu ne može biti postignut bez sporazuma o promenama u načinu finansiranja budžeta i odlučivanju o finansiranju EU, zaključeno je na sednici Evropskog parlamenta. Pojedine države članice su i dalje protiv ovih izmena. Spor nije izbio oko iznosa budžeta, budući da je Evropski parlament pristao na skromno povećanje od 2,91% u skladu sa zahtevima Velike Britanije. Diskusija se vodila oko dva politička pitanja – oko načina glasanja o fleksibilnim sredstvima budžeta i oko učešća Parlamenta u razgovorima o višegodišnjem finansijskom okviru Unije i sopstvenim izvorima finansiranja budžeta. Fleksibilnost je mehanizam koji je do sada omogućio da se izdvoji četiri milijarde evra za razne projekte uz odobrenje kvalifikovane većine zemalja članica. Velika Britanija insistira da se o tom novcu glasa jednoglasno. Ukoliko se ne postigne sporazum o raspodeli sredstava mehanizmom fleksibilnosti moglo bi da bude ugroženo finansiranje značajnih projekata, poput projektovanja i izgradnje eksperimentalne termonuklearne elektrane ITER u Francuskoj. Sopstveni izvori finansiranja su drugo ime za uvođenje novih poreza, poput poreza na emisiju ugljen dioksida ili na finansijske transakcije. Evropski parlament se zalaže za uvođenje takvog načina finansiranja budžeta, dok se jedan deo zemalja EU protivi tom predlogu, jer smatraju da će se njihova izdvajanja za budžet time povećati. Evropski parlament takođe očekuje da se već u okviru budžeta za 2011. godinu usvoje neke odluke u vezi sa višegodišnjim finansijskim okvirom za period od 2014. do 2020. godine, a ni o tome za sada nije postignut dogovor. Inače, Evropska komisija je novim nacrtom predloga budžeta za 2011. godinu pokušala da pomiri stavove Evropskog parlamenta i zemalja članica. Konačna verzija predloga budžeta trebalo bi da bude predstavljena do 1. decembra da bi se konačan dogovor postigao na Evropskom samitu 16. i 17. decembra. EU će u suprotnom 2011. godinu početi privremenim finansiranjem na nivou iz 2010. Ovo je prvi budžet Evropske unije koji se usvaja u skladu sa Lisabonskim ugovorom koji Evropskom parlamentu daje pravo zajednickog odlučivanja sa zemljama članicama. Pregovori o budžetu vođeni su 21 dan, a do isticanja roka za pregovore 15. novembra nije postignut dogovor o načinu finansiranja budžeta. Ukoliko se dogovor ne bi postigao, EU bi bila na privremenom finansiranju što podrazumeva mesečno trošenje na nivou iz prošle godine, a to bi dovelo u pitanje realizaciju nekih značajnih projekata.

08-NOVEMBAR-2010

EU: UKINUTE VIZE ZA BOSNU I ALBANIJU
Savet ministara Evropske unije danas je odlučio da ukine vize za putovanja državljana Bosne i Hercegovine, i Albanije u "šengenski prostor" zemalja EU, ali je istovremeno uveo dvostruki mehanizam nadzora i "ranog upozoravanja" za sve zemlje Zapadnog Balkana. Odluka o izuzimanju državljana BiH i Albanije od obaveze posedovanja viza za putovanja u zemlje šengenske zone EU, koju su u Briselu jednoglasno usvojili ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa EU, treba da stupi na snagu u drugoj polovini decembra. Evropska komisija je posebnom Izjavom ukazala da u slučajevima remećenja režima vizne liberalizacije "može preduzeti i meru privremenog ukidanja" režima putovanja bez viza u zemlje EU. Do toga je došlo jer su neke članice EU tražile da se veoma poštri kontrola sprovođenja mere vizne liberalizacije za BiH i Albaniju, kao i zbog slučajeva "lažnih azilanata" koji su dolazili u Uniju po ukidanju viza za Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru. Evropska komisija je zato objaila Izjavu u kojoj se naglašava da će njeni stručnjaci pažljivo "pratiti reforme koje s tim u vezi moraju sprovoditi zemlje regiona". Evropska komisija će redovno - svakih šest meseci, kako su objasnili izvori, podnositi ministrima unutrašnjih poslova i pravosuđa EU izveštaje o viznoj liberalizaciji na celom Zapadnom Balkanu. Takođe se uvodi mehanizam "hitnih konsultacija o najboljim merama koje bi (zajedno sa zemljama kojih se to tiče) mogle biti preduzete zbog naglog porasta protoka ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana" - "rano upozoravanje" na eventualne slučajeve narušavanja ovog režima. Ministri EU su odlučili da BiH i Albaniju stave na "beli šengenski spisak" pošto je Evropski parlament dao povoljno mišljenje, a Evropska komisija prethodno ocenila da su vlasti te dve zemlje ispunile sve tehničke uslove i merila. Ta mera obuhvata isključivo lica koja imaju biometrijske pasoše, bezbedne po EU standardima. Ministri su u obrazloženju odluke naglasili da je Evropska komisija zaključila da su BiH i Albanija "postigle ciljeve utvrđene u njihovim putnim mapama-programima mera", u okviru sporazuma koji su te dve zemlje sklopile s EU i dijaloga sa Evropskom komisijom. U zaključku ministarskog zasedanja se navodi da je to učinjeno i "saglasno političkoj obavezi Programa iz Soluna da se građani Zapadnog Balkana oslobode obaveze posedovanja viza za kratkotrajna putovanja, a imajući u vidu napredak ostvaren(u BiH i Albaniji) od decembra 2009. u dijalogu (sa Evropskom komisijom) o liberalizaciji viznog režima. Ukidanje viza obuhvata i Norvešku, Island, Švajcarsku i Island, koje su uključene u "šengenski prostor" - iako nisu članice EU, dok se bez viza ne može putovati u Veliku Britaniju i Irsku iako su one članice EU, jer te dve zemlje nisu u šengenskoj zoni.

26-OKTOBAR-2010

EP POZDRAVLJA NOVI KORAK KA ČLANSTVU SRBIJE U EU
U Evropskom parlamentu (EP) u Briselu danas je pozdravljena odluku Saveta ministara EU da se odobri novi korak ka članstvu Srbije u Uniju i zatraženo da sve članice EU što pre ratifikuju Sporazum o stabilizaciji i pridruživaju sa Srbijom (ŠP). Obrazlažući predlog rezolucije o "Evropskoj integraciji Srbije" u Spoljnopolitičkom odboru EP, izveštač EP za Srbiju Jelko Kacin ocenio je da će rasprava u Savetu ministara EU i nalog Evropskoj komisiji da izradi "mišljenje" o kandidaturi, biti važni i za konačnu godišnju ocenu o reformama u Srbiji, koju će 9. novembra saopštiti EK. U predlogu rezolucije, koju kasnije na plenarnom zasedanju treba da prihvati EP, odaje se "priznanje Srbiji za napredak u reformama". Takođe, pozdravlja se junska odluka Saveta ministara EU da pokrenu ratifikaciju ŠP-a između EU i Srbije, kao i činjenica da je taj sporazum ratifikovalo već pet zemalja i pozivaju ostale članice EU da to brzo sprovedu. Poslanici parlamenta EU, prema predlogu ovog dokumenta, izražavaju zadovoljstvo zbog usvajanja u UN zajedničke rezolucije Srbija-EU o rešavanju kosovskog pitanja i "pozdravljaju spremnost srpske vlade da pokrene novi dijalog s Kosovom u okviru EU". Oni traže da se "ti razgovori pokrenu bez odlaganja", naglasivši da će "taj dijalog, da bi bio uspešan, zahtevati rešenost i spremnost na kompromis na obe strane, a u cilju zajedničke evropske budućnosti". EP, kako se dodaje, "podseća na to da su dobri susedski odnosi jedan od najvažnijih uslova za sve zemlje Zapadnog Balkana na putu ka članstvu u Evropsku uniju". Evropski poslanici ponovo ističu da je puna saradnja s Haškim sudom "ključni uslov za napredak Srbije ka članstvu u EU" i "podvlače da se jedino hapšenje i izručenje Hagu ostale dvojice odbeglih optuženika može smatrati kao puna saradnja" s tim sudom. Prema predlogu rezolucije, EP "poziva na hitne korake u tom cilju, tako da mandat tog Suda bude konačno ispunjen, a posebno da se ponovo razmotri sadašnja strategija za pronalaženje begunaca, koja dosad nije bila uspešna". Kacin je u kraćoj raspravi rekao da će Spoljnopolitički odbor EP pozvati haškog tužioca Serža Bramerca da se o tome čuje njegovo mišljenje. U dokumentu EP pozdravlja se rezolucija srpskog parlamenta o Srebrenici i odaje priznanje srpskom predsedniku Borisu Tadiću za prisustvovanju "obeležavanju 15. godišnjice genocida u Srebrenici". To je, kako se ističe, novi korak ka "snaženju svesti o zlodelima iz nedavne prošlosti i pomirenju u regionu". Predložena rezolucija o evropskoj integraciji Srbije ističe reformu pravosuđa i traži "dalje odlučne napore da se obezbedi nezavisnost i nepristrasnost sudija". To treba da se učini transparentno, bez politizacije i "uz jemstvo neizabranim sudijama da će moći da se žale". Takođe se traži da se ne kasni u usvajanju nužnih zakona i da se odobre "finansijska i administrativna sredstva sudovima, uključujući Ustavni sud, da bi se poboljšalo njihovo delovanje i uklonilo nagomilavanje predmeta". Predlogom ovog dokumenta EP naglašava da "vladavina zakona mora biti najpreči prioritet za vlasti", pozdravlja napredak u bitki protiv korupcije, mada ocenjuje da "korupcija i dalje preovladava u zemlji". Zakon o političkim partijama, kako se dodaje, mora obezbediti puni uvid u sistem finansiranja, ističe se u dokumentu i podvlači važnost postupka restitucije kao "bitnog koraka u primeni pravde". U raspravi je direktor za Zapadni Balkan u EK Pjer Mirel upozorio da su poslaničke "blanko ostavke" svojim partijama potpuno nedomokratski postupci i rekao da to hitno mora da se promeni.

PRIJATELJI SRBIJE U EP: ODLUKA SAVETA VAŽAN KORAK KA EU
Grupa "Prijatelji Srbije" u Evropskom parlamentu ocenila je danas kao "važan korak Srbije ka Evropskoj uniji" jučerašnju odluku Saveta ministara EU da odobri dalji napredak Beograda ka članstvu u EU. U saopštenju "Prijatelja Srbije" u EP pozdravlja se odluka šefova diplomatija evropske dvadesetsedmorice da od Evropske komisije zatraži mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo. Naglašava se da je "Savet ministara EU uvažio napredak koji je Srbija ostvarila u poslednje vreme, uključujući spremnost da sarađuje oko pitanja Kosova". Grupa poslanika EP koji nastoje da podrže evropske težnje Srbije, ukazuju na to da će "odgovori na upitnik koji će uputiti Evropska komisija, Srbiju suočiti s bitnim opipljivim zahtevima koji moraju biti ispunjeni". Za Beograd je, kako je naglašeno, "sada presudno važno da se konstruktivnim prilazom uspešno izbori s tim izazovima i ispuni nužne uslove i zahteve, tako da Srbija postane činilac mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu". Tim potezom prema Srbiji Evropska unija je, navodi se u saopštenju "Prijatelja Srbije" u EP, "potvrdila da je evropska integracija ne samo cilj za zemlje Zapadnog Balkana već takođe interes EU".

OLI REN: EVROPSKA KOMISIJA NE BI IZMENE LISABONSKOG UGOVORA
Evropska komisija bi više volela uspostavljanje stalnog mehanizma kako bi se izbegle nove krize u zoni evra nego izmene Lisabonskog ugovora, rekao je danas evropski komesar za ekonomiju Oli Ren. "Radije bismo da to uradimo bez izmene ugovora", rekao je Ren novinarima u Briselu. Evropski komesar je dodao da se sada proučavaju "zakonske mogućnosti i ograničenja vezano za to pitanje". "Ali, ne želimo da isključimo mogućnost izmene ugovora po pitanju stalnog mehanizma u slučaju krize", rekao je Oli Ren. Francuska i Nemačka se zalažu za izmene Lisabonskog ugovora kako bi se izbegle nove krize u zoni evra poput pomoći Grčkoj. Međutim, neke zemlje kao što su Luksemburg i Češka uzdržane su zato što se plaše da će time biti otvorena "Pandorina kutija" pošto bi bilo neophodno organizovati referendum

19-OKTOBAR-2010

AMBASADOR HOLANDIJE: USLOV JE PUNA SARADNJA SA TRIBUNALOM
Ambasador Holandije u Srbiji Loran Stokvis izjavio je danas da je puna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom uslov holandske vlade za prosleđivanje kandidature Srbije Evropskoj komisiji. "Uslov holandske vlade da kandidatura Srbije bude prosleđena Evropskoj komisiji je puna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom", rekao je Stokvis novinarima u Kruševcu. Ambasador Holandije je naveo da će konačan stav te zemlje o prosleđivanju kandidature Srbije Evropskoj komisiji biti poznat pred sastanak ministara spoljnih poslova EU u u Luksemburgu. Stokvis je naveo da razgovori u holandskoj vladi o tom pitanju nisu završeni i da zato ne može da iznese konačan stav Holandije. "Vlada u Holandiji je formirana tek prošle nedelje, posle dugog perioda pregovora nakon održanih izbora. Rasprava o njenom stavu na sastanku u Luksemburgu tek je počela i njen ishod će se znati najverovatnije tek uoči samog zasedanja", rekao je on. Stokvis je ponovio i da Holandija smatra da je budućnost Srbije u EU. Ambasador Holandije danas je u Kruševcu razgovarao sa predstavnicima lokalne samouprave o pomoći Holandije u oblastima poljoprivredne proizvodnje i zaštite životne sredine.

BRISEL ZA PETOGODIŠNJU ZABRANU KLONIRANJA ZA ISHRANU
Evropska komisija predložila je danas da se u Evropi na pet godina zabrani kloniranje životinja namenjenih za ljudsku ishranu, rekao je evropski komesar za zdravstvo Džon Dali (John Dalli). "Nema potrebe za kloniranjem za ishranu u Evropi", rekao je Dali na konferenciji za štampu. Predlog Komisije se takođe odnosi na uvoz kloniranih životinja i prodaju njihovog mesa ili mleka. Međutim, moratorijum je privremen i ne ide toliko daleko koliko bi želele evropske vlade ili poslanici Evropskog parlamenta. Džon Dali je još predložio da se, da bi se izbegao privredni rat sa SAD, gde je kloniranje životinja vrlo razvijeno, "pod nadzorom" odobri uvoz potomaka kloniranih životinja, njihovog mesa, sperme i embriona. Komesar je rekao da je potomak klona prirodan i ne izaziva etičke rezerve niti sumnje u zdravlje životinje. Države članice EU, međutim, žele da se zabrani uvoz prvih potomaka kloniranih životinja, kao i njihova sperma i embrioni. Evroposlanici traže da se iz predostrožnosti zabrani svaka prodaju mesa ili mleka koji potiču od kloniranih životinja ili njihovog potomstva. Dali smatra da je to nepotrebno i spreman je da vodi borbu za ublažavanje zabrane o kloniranim životinjama, kao što se vodila borba za dozvolu gajenja genetski modifikovanih biljaka.

EU: NOVA PRAVILA O ZADUŽIVANJU
Suočeni sa upornim rastom vrednosti evra koji baca senku na nejaki ekonomski oporavak, ministri finansija EU danas su počeli rad na strožim budzetskim pravilima kojima bi se izbegla nova dužnika kriza zemalja evrozone. Ministri razmatraju dva različita predloga o kažnjavanju rasipničkih vlada, pošto su početkom godine ogromni dugovi i manjkovi u budzetima Grčke, Irske i Španije uzdrmali temelje država EU koje za zajednički novac koriste evro. "Sankcije i dužnička pravila moraju da budu jasni i automatski primenjivi", rekao je u Luksemburgu ministar finansija Finske Jurki Katainen (Jyrki), što je stav koji dele i Nemačka i Holandija. Drugi paket pravila, koji predlaže grupa pod vođstvom predsednika Evropskog saveta Hermana Van Rompeja (Rompay), želi da primora države članice čiji je deficit iznad 3 odsto ili čiji dug dosegne 60 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) da stave na stranu do 0,2 odsto svog BDP-a. Ako vlade prekrše pravila, taj depozit bi bio pretvoren u kazne. Dvodnevna skup se održava u atmosferi mogućeg svetskog valutnog rata, jer države širom sveta nastoje da podrže svoje privrede smanjivanjem vrednosti svog novca čime njihov izvoz postaje konkurentniji. Američke Federalne rezerve su ubrzale očekivanje da će krenuti u novu rundu kupovina državnog duga i imovine, što znači ubacivanje novih količina dolara u privredu i time dalje slabljenje dolara. Evro je danas dostigo 1,38 dolar, dok se početkom septembra menjao za 1,29 dolar. Ipak, Evropska centralna banka (ECB), koja određuje monetarnu politiku 16 država evrozone, po svoj prilici će ostati izvan bilo kakvog valutnog rata. "Zemlje ne bi smele da koriste valutu kao način za takmičenje", izajavio je danas holandski ministar finansija Jan Kees de Jager.

18-OKTOBAR-2010

VAN ROMPEJ: ZAPADNI BALKAN IMA "EVROPSKU SUDBINU"
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej poručio je da Zapadni Balkan ima "sudbinu" i budućnost u Evropskoj uniji i saopštio da će "pozvati Savet ministara EU da u bliskoj budućnosti razmisli o tome". Zapadni Balkan je "ugrađen" u proces koji vodi u EU, naglasio je Van Rompej u video poruci uoči sutrašnje posete Crnoj Gori i Makedoniji, i Bosni i Albaniji u sredu. Van Rompej je zatražio da se države Zapadnog Balkana odlučno izbore s korupcijom i organizovanim kriminalom, jer je to pretnja stabilnosti i ekonomskom razvitku. Rekao je da EU "neće uvoziti regionalne sukobe" i da je nužna puna saradnja s Haškim sudom. "Pokretačka snaga evropskog projekta je uvek bila želja za mir i ujedinjenje i verujem da ima mesta za Zapadni Balkan u evropskoj kući", istakao je Van Rompej u video poruci. "Nazovimo to 'evropskom sudbinom'", dodao je čelnik EU. "Ja sam siguran da će se ta evropska sudbina jednog dana sigurno ispuniti za sve u regionu", dodao je. Predsednik Evropskog saveta je naglasio da će "Evropska unija i SAD, koje su '90-ih uspostavile mir u regionu, i dalje unapređivati stabilnost, bezbednost, demokratiju i slobodu" na Zapadnom Balkanu. Van Rompej je istakao da je prethodno posetio i Hrvatsku, Srbiju, Kosovo, kao i članicu EU Sloveniju. On je stavio do znanja "predanost EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana" i ukazao na to da su zemlje, vlade i narodi tog regiona u tom cilju uložili velike napore. EU je, dodao je, za finansijsku podršku regionu od 2010. do 2012. izdvojila dve milijarde evra, napredak je ostvaren u ukidanju evropskih viza za državljane tog područja, "a što svedoči da cenimo napore za reforme". "Ali još mnogo šta treba da se učini, nije vreme za samozadovoljstvo, priprema evropske budućnosti je zahtevan zadatak", dodao je. Predsednik Evropskog saveta rekao je da su "neophodne snažne celovite reforme na ključnim područjima" kao što su demokratija, dobro delovanje vlasti, poštovanje ljudskih prava i vladavina zakona. "Korupcija i organizovani kriminal su pretnja stabilnosti i ekonomskom razvitku. Bitka protiv toga mora biti odlučna i delotvorna. A, snažnija regionalna saradnja mora voditi ka dobrim susedskim odnosima - jer Evropska unija neće uvoziti regionalne sukobe", rekao je Van Rompej. Čelnik EU je istakao i da puna saradnja s Haškim sudom "ostaje važna za region da bi se konačno zatvorilo mučno poglavlje u istoriji".

14-OKTOBAR-2010

PRIJATELJI SRBIJE U EVROPSKOM PARLAMENTU OSUDILI NASILJE
Grupa Prijatelji Srbije u Evropskom parlamentu (EP) osudila je danas nasilje na ulicama Beograda i Đenove i izrazila podršku srpskim vlastima u naporima za sprečavanje sličnih dešavanja u budućnosti, saopštio je EP. "Dva dana posle nasilnih napada na policajce koji su štitili mirne učesnike prve Parade ponosa u Srbiji usledili su prizori teškog nasilja i vandalizma na kvalifikacionoj utakmici za Evropsko prvenstvo između Srbije i Italije, delo sličnih neprijateljskih grupa", navodi se u saopštenju usvojenom na sastanku te poslaničke grupe u EP u Briselu. Prijatelji Srbije izrazili su podršku naporima srpskih vlasti u suprotstavljanju tim napadima i kako je navedeno, "ohrabruju ih u traženju odgovarajućih rešenja za sprečavanje i suzbijanje nasilja u budućnosti". Prijatelji Srbije podstiču srpske vlasti da zauzmu "čvrst stav" u osudi i krivičnom gonjenju ekstremističkih grupa koje društvena okupljanja koriste kao "povod za izražavanje nasilja, mržnje i diskriminacije". Evroposlanici u saopštenju podsećaju i da je obaveza vlasti u Srbiji, prema međunarodnom i nacionalnom pravu, da svim građanima garantuju prava na slobodu mirnog okupljanja i slobodu izražavanja.

ĐELIĆ: VRATA ZA KANDIDATURU SRBIJE OSTALA OTVORENA
Potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je danas da su nakon odluke holandskog parlamenta ostala otvorena vrata da kandidatura Srbije za članstvo u EU bude prosleđena, ukoliko to žele ostale članice EU. "Mada je holandski parlament preporučio holandskim predstavnicima daodlože prosleđivanje kandidature Srbije Evropskoj komisiji do kraja godine, kada će biti dostupan novi izveštaj Serža Bramerca, Holandija je ostavila otvorena vrata za dogovor 25. oktobra ukoliko sve druge zemlje EU žele da kandidatura bude prosleđena", izjavio je Đelić. Na kupu o nacionalnoj strategiji regionalnog razvoja u Beogradu Đelić je novinarima rekao da jučerašnja rezolucija holandskog parlamenta predstavlja "poznatu poziciju" i podseća da će "haški uslov ostati sve dok se ne ispuni".

H.KLINTON I K.EŠTON: PODUDARNOST GLEDIŠTA O BALKANU
Dragan Blagojević, dopisnik Bete u Briselu
 
Državna sekretarka SAD Hilari Klinton i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton danas su istakle podudarnost gledišta o razvoju na Balkanu, uz ocenu da je u tom regionu vidljiv napredak u reformama i evroatlantskoj integraciji, ali da još dosta treba da se učini. To je agenciji Beta prenela portparolka visoke predstavnice, Maja Kocijančič. Prema njenim rečima, u opsežnoj razmeni mišljenja američke državne sekretarke i visoke predstavnice EU podržan je i dijalog Prištine i Beograda o pitanju Kosova. Hilari Klinton i Ketrin Ešton su takođe izrazile rešenost SAD i EU da zajedno rade na daljem napretku BiH ka ostvarenju težnji te zemlje za uključivanje u evroatlantske strukture. Istovremeno su evropski diplomatski izvori agenciji Beta rekli da su Hilari Klinton i Ketrin Ešton razmenile mišljenja i o nastojanjima SAD i EU da se unapredi evropska perspektiva Srbije. Prema tim izvorima jedan od zaključaka bio je da su stavovi Vašingotna i evropske dvadesetsedmorice jasni, a to je da to treba podržati, ali je ocenjeno i da odluka Saveta ministara EU o traženju mišljenja od Evropske komisije o spremnosti Srbije za kandidaturu treba da bude donesena zajednički od svih 27 članica. Kako su agenciji Beta preneli belgijski izvori, Belgija u svojstvu predsedavjućeg EU na visokom nivou snažno radi na tome da se za pitanje daljih koraka Srbije ka članstvu u EU nađe dobar i konstruktivan rezultat na sastanku Saveta ministara EU u Luksemburgu 25. oktobra. To je agenciji Beta preneo portparol šefa belgijske diplomatije, Bart Urvi. Istovremeno, u diplomatskim izvorima u Briselu Beti je, međutim, rečeno da se još radi na tome da se nađe dogovor sa holandskim parlamentom i vladom za zajedničko kompromisno rešenje oko pitanja daljih koraka Srbije ka članstvu u EU. Na pitanje da li će se na Savetu ministara EU 25. oktobra odlučivati jednoglasno, što bi značilo da se nalog Komisiji za mišljenje o srpskoj kandidaturi smatra političkim pitanjem, ili će to biti podvedeno pod tehničko pitanje o kojem se odlučuje većinom, odgovor je glasio da pravo objašnjenje izgleda stoji u samom tekstu rezolucije holandskog parlamenta. Suštinska ocena je i da vladajuće političke snage u Hagu žele da se zajedno sa ostalih 26 zemalja dođe do za sve prihvatljivog rešenja. U raspravi u holandskom parlamentu odlazeći ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen juče je rekao da bi odluka da kandidatura Srbije bude uzeta u razmatranje bila prihvatljiva za Holandiju samo ukoliko kao "politička" bude doneta uz saglasnost svih članica, te ukoliko bi zadržala saradnju s Tribunalom kao snažan uslov za svaki budući korak, predočio je Ferhagen. U slučaju da kandidatura Srbije na zasedanju u Luksemburgu, odlukom većine, bude prosleđena Evropskoj komisiji, Holandija će insistirati da napredak Beograda u proceduri bude "maksimalno uslovljen" okončanjem saradnje sa Sudom u Hagu. Za svaki dalji korak biće potrebna saglasnost svih zemalja EU, a Holandija će uživati pravo veta, podsetio je šef holandske diplomatije.

12-OKTOBAR-2010

TRIBUNAL OSTAJE USLOV, MOGUĆE PROSLEĐIVANJE KANDIDATURE
Holandska vlada i dalje smatra da približavanje Srbije Evropskoj uniji valja usloviti punom saradnjom s Haškim tribunalom, ali dozvoljava mogućnost da kandidaturi Srbije bude dato zeleno svetlo krajem oktobra na zasedanju Saveta ministara EU u Luksemburgu. To proizlazi iz pripremnog pisma vršioca dužnosti šefa holandske diplomatije Maksima Ferhagena (Maxim Verhagen) za sutrašnju debatu pred Odborom za evropske poslove donjeg doma holandskog parlamenta. "Vlada smatra da bilo kakve dalji koraci u približavanju Srbije EU moraju biti u skladu sa punom saradnjom sa Haškim tribunalom", piše u dokumentu, u koji je Beta imala uvid. Ferhagen, međutim, podvlači da Evropska komisija i preostalih 26 zemalja članica Unije "žele pozitivnu odluku" o srpskoj kandidaturi u Luksemburgu "u svetlu konstruktivnog ponašanja Srbije" prilikom usvajanja rezolucije o Kosovu pred Generalnom skupštinom UN, 9.septembra. Da li i napredak u dijalogu Srbije i Kosova, na koji je pozvala ta rezolucija, valja uzeti u obzir pri odlučivanju o kandidaturi, holandska vlada će tek odlučiti, naznačio je Ferhagen. U pismu, Ferhagen podseća da je komesar za proširenje EU Štefan File (Stefan Fulle) minule nedelje pred holandskim poslanicima u Hagu rekao da se odluka o prosleđivanju kandidature Srbije Evropskoj komisiji smatra tehničkom i da se ta odluka može doneti većinom glasova članica. "Većina država članica deli to mišljenje. Predsedavajući EU će na kraju morati da odluči koja će procedura donošenja odluke biti primenjena", zaključio je Ferhagen, sugerišući da će odluka zavisiti i od načina na koji Belgija, koja predsedava Uniji, kandidaturu Srbije stavi na dnevni red zasedanja u Luksemburgu. Sutra popodne će o stavu Holandije prema kandidaturi Srbije raspravljati Odbor za evropska pitanja, a možda i Odbor za spoljne poslove, donjeg doma holandskog parlamenta. Očekuje se da će sa poslanicima razgovarati ministar Ferhagen, koji je i lider Demohrišćanske partije, koja će biti koalicioni partner Liberalnoj partiji u novoj holandskoj vladi. Početkom oktobra, u govoru pred Odborom za evropska pitanja, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) ukazao je na ključni značaj politike uslovljavanja EU prema Srbiji za hapšenje preostalih begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića. S druge strane, komesar za proširanje EU File, na istom zasedanju, preneo je uverenje Evropske komisije i većine članica da je "pravo vreme" za prihvatanje kandidature Srbije, čime bi se "ojačale" proevropske snage u Beogradu i stvorila povoljna atmosfera za dijalog s Prištinom. File je naznačio i da bi se time povećala težina zahteva EU da vlasti Srbije upotpune saradnju s Tribunalom hapšenjem Mladića i Hadžića. Poslanici liberala i demohrišćana, partnera u novoj vladi čije se formiranje očekuje ovih dana, u razgovoru sa Fileom insistirali su da je hapšenje optuženih za ratne zločine "odbrana evropskih vrednosti" i da stoga to mora ostati uslov za približavanje Srbije.

ORBAN: EU-HRVATSKA, ROMI, ENERGETSKA BEZBEDNOST PRIORITETI
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da će prioriteti mađarskog predsedavanja EU biti pitanje priključenja Hrvatske Uniji, energetska bezbednost i integracija Roma. Mađarska preuzima predsedavanja Unijom 1. januara 2011. godine. "Energetska bezbednost, evropsko članstvo Hrvatske i integracija Roma važni su zadaci mađarskog predsedavanja EU", rekao je šef mađarske vlade novinarima u Pečuju posle susreta sa šefom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom. "Mađarska želi da posveti posebnu pažnju energetskoj bezbednosti, temi povodom koje ćemo u februaru organizovati jednu konferenciju. Smatramo da je priključenje Hrvatske EU veoma važno i pomoći ćemo Zagrebu da ispuni sve kriterijume", dodao je Orban. Baroso je taj program ocenio kao "veoma ambiciozan". "Računamo na političke mogućnosti Viktora Orbana i nadamo se da će pod predsedavanjem Mađarske, EU moći da napreduje", kazao je Barozo, podsetivši da Orban treba da poseti Brisel 17. novembra.

HRVATSKA TRAŽI OD EU ŠEST GRANIČNIH PRELAZA S BIH
Predsednica Nacionalnog odbora za praćenje pregovora o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji Vesna Pusić izjavila je danas da Hrvatska od EU traži zadržavanje šest zajedničkih graničnih prelaza s BiH do ulaska u šengenski režim. Ona je objasnila da je reč o graničnim prelazima Neum, Metković, Hrvatska Kostajnica, Kraljevac, Čepikuće i Jasenovac. Nakon sednice Odbora na kojoj se raspravljalo o dodatnom zahtevu za izuzeće u poglavlju Pravda, sloboda i sigurnost koje se odnosi na granice, Pusić je novinarima kazala da su neki od pomenutih prelaza sagrađani novcem iz evropskih fondova. Pusić je podsetila da je Hrvatska otvorila sva 33 poglavlja o kojima se pregovara, a zatvorila 22. Očekuje se da bi tehnički deo pregovora trebalo da bude završen početkom sledeće godine, a da bi Ugovor o pristupanju mogao da bude potpisan do kraja mađarskog polugodišnjeg predsedavanja EU koje počinje 1. januara 2011. godine.

MERKEL: RUMUNIJA U ŠENGEN ZONI AKO ISPUNI USLOVE
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas u Bukureštu da je za ulazak Rumunije u "šengen zonu" važno da se garantuju spoljne granice EU, da se ispune tehnički uslovi i da nema korupcije u izdavanju viza. Nemačka kancelarka se nalazi danas u zvaničnoj poseti Rumuniji, gde je razgovarala sa rumunskim premijerom Emilom Bokom, sastala se i sa predsednikom Trajanom Baseskuom a u gradu Kluž biće joj dodeljena titula počasnog doktora. Govoreći o "šengen zoni", Merkel je izjavila na konferenciji za novinare da postoje "jasni kriterijumi za pridruživanje, a najvažnije je da smo ubeđeni da nema korupcije i ilegalnosti u davanju viza na spoljnoj granici Evropske unije". Na pitanje novinara, kancelarka je precizirala da pitanje integrisanja Roma nema veze sa kriterijumima za pridruživanje "šengen zoni", koja obuhvata 25 evropskih zemalja gde se slobodno kreće bez granica, već je važno garantovanje da su na spoljnoj granici EU ispunjeni tehnički uslovi. Premijer Emil Bok je rekao da je "Rumunija svesna odgovornosti za osiguranje granice EU i rešena da zakljući proces ulaska u zonu Šengen u martu 2011. godine uz ispunjenje tehničkih kriterijuma". Bok je dodao da "pridruživanje šengenskoj zoni ne treba blokirati zbog političkih kriterijuma, ako su ispunjeni tehnički uslovi". Nemačka kancelarka je navela da je i Rumuniju pogodila ekonomska i finansijska kriza i da rumunske vlasti ulažu "ogromne napore" da prevaziđu posledice krize. Uz to je dodala da "treba nastaviti proces reformi" jer Rumunija još "nije stigla na kraj puta". Bok je govorio o ekonomskoj saradnji sa Nemačkom i naveo da je ta zemlja prvi trgovinski partner Rumunije i treći investitor sa 17.000 nemačkih firmi, a investicije su se povećale ove godine za 19 odsto i dostigle 7,8 milijardi evra. Premijer je rekao da Rumunija računa na podršku Nemačke u okviru EU i želi da zaključi strateško partnerstvo sa tom zemljom, o čemu će se razgovarati na jednoj zajedničkoj konferenciji u 2011. godini. Poseta nemačke kancelarke se odigrava u kontekstu obeležavanja 130 godina diplomatskih odnosa dve zemlje. Rumunija u odnosu na Bugarsku ima drugačije istorijske odnose sa Nemačkom. U dva svetska rata, Bugarska je bila uz Nemačku, dok je Rumunija u Prvom svetskom ratu bila na protivničkoj strani, a u Drugom svetskom ratu je okrenula leđa nacističkim trupama. Bugarska se početkom 90-tih približila Nemačkoj dok je Rumunija bila bliža Francuskoj.

TURSKA POZVALA FRANCUSKU DA JOJ POMOGNE NA PUTU KA EU
Turski ministar spoljnih poslova Ahmed Davutoglu pozvao je danas Francusku da pomogne njegovoj zemlji da ostvari napredak ka članstvu u Evropskoj uniji, kome se najviše među članicama Unije baš Francuska protivi. Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Ankari sa francuskim kolegom Bernarom Kušnerom, Davutoglu je rekao da Turska traži od Francuske "aktivnu podršku" za početak pregovora o jednom broju poglavlja potrebnih za ulazak u EU.Turska je počela pregovore o članstvu sa EU pre pet godina ali su oni zaustavljeni zbog njenog odbijanja da otvori luke za Kipar, inače člana Unije, kao i zbog protivljenja Francuske i drugih evropskih zemalja da dozvole jednoj velikoj muslimanskoj zemlji da se pridruži dvadesetsedmorici. Kušner je rekao da bi Turska i EU mogle da otpočnu razgovore o tri oblasti, ali da je potrebno da Turska sprovede dodatne reforme pre nego što pregovori mogu da počnu i da je sada stvar u turskim rukama. Potrebno je da Turska završi pregovore o 35 oblasti koje moraju da obave sve zemlje buduće članice Unije da bi uskladila svoje institucije i zakonodavstvo sa onima u EU. Davutoglu je ponovio stav Turske da smatra da se EU prema njoj ophodi nefer zbog njenog spora sa Kiprom. Turska je rekla da neće dozvoliti Kipru da koristi njene luke dok se ne nađe sveobuhvatno rešenje za podeljeno ostrvo i dok kiparskim Turcima ne bude dozvoljeno da trguju sa zemljama EU. Kipar je podeljen na turski i grčki deo od 1974. kada su turske snage zauzele trećinu severnog dela ostrva posle neuspelog puča kiparskih Grka koji su želeli da pripoje ostrvo s Grčkom.