Na početku okruglog stola sve prisutne pozdravila je predsednica Odbora za životnu sredinu Narodne skupštine Republike Srbije, Milica Vojić Marković i zamenik ambasadora Kraljevine Norveške, Roger Jorgensen.

Predstavnici projektnog tima prisutnima su predstavili najznačajnije rezultate projekta. U okviru ovog dela predstavljeni su i rezultati sprovedenog istraživanja Kapaciteti lokalne samouprave i OCD za primenu evropskih standarda u oblasti životne sredine.

Poseban deo diskusije bio je posvećen problemu finansiranja politike životne sredine na lokalnom nivou , formiranju savetodavnih radnih grupa za unapređenje politike životne sredine, položaju privrednog sektora u odnosu na novi zakonodavni okvir za finansiranje životne sredine i unapređenju energetske politike na lokalnom nivou kroz partnerstvo javnih vlasti i civilnog sektora.

Okrugli sto završen je diskusijom o fondovima EU, kao izvoru finansiranja politike životne sredine na lokalnom nivou, nakon čega je bio organizovan svečani koktel.

Skupu su, osim članova i članica Istraživačkog foruma, prisustvovali i predstavnici nadležnih republičkih i pokrajinskih institucija, organizacija civilnog društva, privrednih subjekata, medija, akademske i zainteresovane javnosti.

Autori teksta, Miloš Katić, Zorica Isoski i Dragoljub Todić, iskazali su zabrinutost zbog sporosti rešavanja ovog pitanja i apelovali na nadležne institucije da što pre preduzmu konkretne i odlučne korake u rešavanju problema, čemu bi između ostalog, mogle da doprinesu i preporuke predloga praktične politike o izgradnji postrojenja za fizičko-hemijski tretman neorganskog opasnog otpada.

Diskusija je bila posvećena razmatranju zaključaka i preporuka koji se tiču izgradnje postrojenja za tretman opasnog otpada u Srbiji, kao i razlozima zbog kojih najšira javnost u Srbiji ima negativan stav prema inicijativama koje se tiču tretiranja opasnog otpada.

Miloš Katić, direktor „EKO DIMeC“, je istakao da je analiza pokazala da je negativan stav javnosti u lokalnoj zajednici bio presudan u svim dosadašnjim pokušajima da se pronađe odgovarajuća lokacija za izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada, ali i da je taj stav u najvećem broju slučajeva zasnovan na nepotpunim i netačnim informacijama ili političkim manipulacijama.

„Prva reakcija građana kada se pomene opasan otpad najčešće je verovanje da se radi o nuklearnom ili nekom drugom veoma opasnom otpadu, a ne o npr. baterijama, akumulatorima, deterdžentima ili drugim materijama koje građani koriste u svakodnevnom životu. Veoma je prisutno i ubeđenje da će se na određenoj potencijalnoj lokaciji skladištiti i tretirati otpad koji će se uvoziti iz drugih zemalja, što ni u jednoj dosadašnjoj inicijativi u Srbiji nije bila opcija“, ocenio je Katić. On je takođe istakao da se država nije na adekvatan način bavila ovim pitanjem i da je time što je temu gurala pod tepih i zbog čega je sada teško uveriti građane u opravdanost i bezopasnost ovakve inicijative.

Pogrešan pristup se po njegovom mišljenju može preneti i na organizacije civilnog društva koje nisu imale ili nisu želeli da imaju adekvatne informacije i proaktivan stav, automatski polazeći od tvrdnje da ovakve inicijative ne mogu da uspeju.

Stručna javnost sa druge strane se uglavnom sklanjala od ove teme zbog njene (ne)popularnosti dok privredni sektor nije prepoznao svoj interes zbog uverenja da to pitanje mora i treba da reši država, i u nekim slučajevima zbog nedostatka društvene odgovornosti.

Zorica Isoski, direktorka „Aurore green“, istakla je su od 2010. godine svi generatori otpada u zakonskoj obavezi da dostavljaju izveštaje o postupanju sa ovim otpadom, ali da se i pored toga još uvek ni 10% opasnog otpada ne izvozi iz Srbije. Pored toga, ukazala je na veliki problem tzv. „istorijskog otpada“ kakvim je proglašen sav opasan otpad koji je na teritoriji Srbije postojao 2009. godine i za koji je predviđen izvoz za koji Srbija nema dovoljno finansijskih sredstava.

„Država nema dovoljno novca da izveze sav otpad koji se generiše, niti pokreće pitanje izgradnje dva postrojenja za tretman opasnog otpada koja su planirana do 2020. godine, do kada je moguće da se ova vrsta otpada izvozi“, zaključila je Isoski.

U raspravi su izneta i pojedina oprečna mišljenja o ekonomskoj isplativosti investicije koju bi izgradnja postrojenja za tretman opasnog otpada podrazumevala. Autori su međutim istakli da se pri sagledavanju koristi koje bi Srbija i domaća privreda imali od ovakvog postrojenja, ne mogu zanemariti smanjeni troškovi transporta, remedijacije, troškovi izvoza, kao ni potencijalno otvaranje novih radnih mesta. Procenjuje se da bi samo na smanjenju troškova za transport i izvoz moglo da se uštedi oko 50 miliona evra na godišnjem nivou. Značajno bi se smanjila i potreba za investiranjem u rehabilitaciju postojećih smetlišta. Osim uštede na transportu, uništavanje opasnog otpada u inostranstvu košta srpsku privredu od 3 do 5 evra po kilogramu, dok bi u domaćem postrojenju otpad mogao da se uništava za 1 evro po kilogramu.

Polemike o ugroženosti zdravlja građana su takođe veoma često zasnovane na polovičnim informacijama, zbog čega je istaknuto da je opasnost po zdravlje građana mnogo veći kada se opasan otpad odlaže u njihovo okruženje i na potpuno neadekvatan način, dok je rizik od akcidenata mnogo veći kada se taj otpad transportuje nego u situacijama kada se tretira u postrojenjima koja rade poštujući sve bezbednosne procedure.

Ukazano je na neophodnost jačanja ljudskih kapaciteta u oblasti životne sredine na lokalnom nivou, jer je bez dovoljnog broja stručnih i obučenih ljudi koji bi se bavili sprovođenjem aktivnosti na samom terenu, nemoguće rešiti i jedno pitanje.

Takođe, treba imati u vidu da su prema Nacionalnoj strategiji za aproksimaciju u oblasti životne sredine iz 2011. godine, ukupno gledano, troškovi aproksimacije (transpozicija, implementacija i primena propisa) za sektor otpada procenjeni na 2.796 miliona evra, što predstavlja 26% ukupnog troška aproksimacije u oblasti životne sredine. Za opasan otpad je potrebno 316 miliona evra, većinom za operativne troškove dok je konstruktivni trošak za otpad je procenjen na 126 miliona evra. Ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine je ocenjeno kao nepromišljena odluka jer je, kako je to slikovito objašnjeno „Sumnja da banka ne radi dobro, ne znači da banku treba zatvoriti“.

Učesnici u raspravi ukazali su na neophodnost da državna administracija što pre i kroz dijalog sa svim zainteresovanim stranama, donese odluku i reši ovaj problem, jer postoji dovoljan broj potpuno izvodljivih rešenja za koje je potrebna jedino politička volja.

U tu svrhu je predloženo formiranje posebnog Saveta koji bi činili individualci sa dokazanim autoritetom iz oblasti zaštite životne sredine i predstavnici odgovarajućih organizacija i akademskih institucija. Savet bi na taj način mogao da izvrši dodatni pritisak na državnu administraciju da se pitanje tretmana opasnog otpada u Srbiji konačno reši, ali i da istovremeno bude koristan partner u tom procesu. Sa druge strane Savet bi bio u mogućnosti da građanima pomogne da razumeju razloge zbog kojih ovakve inicijative imaju svoju društvenu i ekonomsku opravdanost.

Kao jedan od načina da se ovaj proces ubrza, viđena je saradnja sa novoformiranom zelenom poslaničkom grupom koju čine predstavnici svih parlamentarnih stranaka u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dragoljub Todić, istraživač Instituta za međunarodnu politiku i privredu je zaključio da se od svega što je rečeno veoma lako može uvideti odsustvo saradnje na svim nivoima – centralnih institucija, lokalnih administracija, organizacija civilnog društva, privrednih subjekata i građana – kao i da bi formiranje Saveta bio dobar način da se problem opasnog otpada u Srbiji dodatno aktualizuje, zbog čega bi u narednoj fazi trebalo osmisliti detaljan plan njegovog delovanja.

U radu su predstavljene preporuke čija bi primena doprinela uklanjanju nepoverenja i straha šire javnosti od mogućih negativnih uticaja postrojenja za tretman opasnog otpada i smanjila mogućnosti zloupotrebe ovog pitanja u političke svrhe.

Predlaže se, između ostalog, realizacija edukativnih programa o prednostima i nedostacima izgradnje postrojenja, kako u kontekstu ciljeva u oblasti životne sredine i evropskih integracija Srbije, tako i u odnosu na efekte za lokalnu samoupravu i region u kojem se izgradnja planira.

Istraživački forum predstavlja programsko telo Evropskog pokreta u Srbiji u okviru koga se sprovode sveobuhvatna i dubinska istraživanja i analize aktuelne situacije u procesu reformi, odnosno pišu i predstavljaju alternativni predlozi za javnu praktičnu politiku za efikasniju i efektivniju reformu u oblastima relevantnim za proces evropske integracije Srbije.

Od februara do juna 2013. godine, svake poslednje subote u mesecu biće organizovani okrugli stolovi i/ili radionice za sve učesnice na programu, čije će teme naknadno biti definisana.

Program ima za cilj da okupi stručne liderke iz različitih profesija kako bi podelile svoja znanja i iskustva sa mladim ženama na početku karijere sličnih interesovanja i željom da budu uspešne u svojim oblastima. To će doprineti stvaranju prilika za ove žene da unaprede svoj put u karijeri sa namerom da postignu pozitivan pomak i postave zdrave osnove za buduću dugoročnu saradnju.

Model mentorstva je široko promovisan na međunarodnom nivou i veoma uspešno se realizuje u nekoliko zemalja. Uzimajući u obzir naše okruženje i društvene prilike, model je neznatno prilagođen ciljnoj grupi u Republici Srbiji.

Projekat „Podeli svoje znanje – postani mentorka 2011/2012“, Evropski pokret u Srbiji već treću godinu za redom sprovodi u saradnji i uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država i Erste Banke, a ove godine i uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Cilj ovog programa je ekonomsko i profesionalno osnaživanje žena u srpskom društvu kroz razmenu iskustava i znanja između stručnih liderki iz različitih profesija (biznis, javni i civilni sektor) i mlađih žena sa sličnim interesovanjima i željom da budu uspešne u svojim oblastima. To će doprineti stvaranju prilika za ove žene da unaprede svoj put u karijeri sa namerom da postignu pozitivan pomak i postave zdrave osnove za buduću dugoročnu saradnju.

Pobednicima konkursa uručene su nagrade u duhu očuvanja životne sredine - bicikl, solarni punjač za mobilne telefone, torbe za lap-top računare „Eco-Bag“, a svi učesnici konkursa su dobili i zahvalnice i knjige „Vodič kroz politike EU – Životna sredina“. Treću nagradu podelile su Milota Kardelis iz Kisača i Sanja Litričin iz Novog Sada, a nagradu im je uručio Vladimir Radojičić, u ime Zelene inicijative. Drugu nagradu dobio je Marko Matić iz Paraćina, nagradu mu je uručila Nina Topić, u ime Instituta za održive zajednice. Dobitnik prve nagrade je Aleksandar Tomović iz Gornjeg Milanovca, a nagradu mu je dodelio Ivan Knežević, iz Evropskog pokreta u Srbiji.

„Onlajn Reciklarnica“ sastavni je deo kampanje Zelene inicijative, čiji je cilj podsticanje mladih da se aktivno uključe u proces reciklaže u Srbiji putem njima najbližeg instrumenta – Interneta. Reciklarnica je mesto na kome predstavnici zainteresovane i šire javnosti imaju, i dalje, mogućnost da razmenjuju iskustva i savete u oblasti upravljanja otpadom i reciklaže, odnosno da ukazuju na konkretne probleme i predlažu rešenja za poboljšanje situacije u oblasti upravljanja otpadom u njihovim lokalnim sredinama.

Nakon dodele nagrada, usledio je neformalni razgovor dobitnika i učesnika konkursa, kao i zainteresovanih srednjoškolaca i studenata, na tri tematski podeljena stola o Životnoj sredini, reciklaži i Aktivizmu mladih. Svaki sto je imao moderatora, a učesnici su se menjali po stolovima nakon 45 minuta. Svi učesnici su zajedno sa moderatorima pričali o problemima u oblasti upravljanja otpadom, reciklažom, i na kraju izlistali i predstavili probleme sa kojima se u datim oblastima suočavaju, ali su takođe, izneli predloge i preporuke za rešavanje problema. Diskusija je bila vrlo interesantna i istaknut je niz problema, ali i mogućih rešenja, a tokom razgovora pripremili su male projekte koje mogu da realizuju uz malo volonterskog rada i minimum finansijskih ulaganja.

Zelena inicijativa je kroz niz aktivnosti uticala na povećanje učešća mladih u procesu reciklaže, i povezivanju građana, reciklažnih biznisa i lokalnih institucija u oblasti prikupljanja reciklažnih sirovina, sa ciljem unapređenja primarne selekcije i reforme prakse u upravljanju otpadom u Srbiji.

Zelena inicijativa predstavlja mrežu 22 organizacije građanskog društva u Srbiji, koja je, u saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC) i uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), tokom 2011/2012. godine realizovala niz aktivnosti usmerene ka razvoju funkcionalnih mehanizama za podsticanje primarne selekcije otpada na lokalnom i nacionalnom nivou. www.zelenainicijativa.rs

Studenti će podeliti svoja iskustva i utiske o boravku u Nemačkoj, koje su mnogi predstavili na kreativan i multimedijalan način, i dati ocene kvaliteta i značaja programa za njihovo dalje akademsko i profesionalno usavršavanje.

Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Ambasadom Savezne Republike Nemačke realizuje program „Dobrodošli u Nemačku“ od 2007. godine. Od tada je ukupno 300 društveno angažovanih studenata, koji se bave humanitarnim ili volonterskim radom, radom u organizacijama građanskog društva, sindikatima i političkim partijama, iz Srbije boravilo u studijskim posetama Nemačkoj i upoznalo se sa društvenim, političkim, kulturnim i obrazovnim sistemom zemlje. Akademci su, tokom dve nedelje boravka u Nemačkoj, obilazili Berlin, Regenzburg, Bon i Minhen, a od institucija Ministarstva spoljnih poslova i ekonomske saradnje i razvoja, Bundestag, sedišta nemačkih političkih fondacija i univerzitet u Regenzburgu.

“Uveren sam da će proevropske snage u Velikoj Britaniji biti dovoljno glasne u raspravi da ne ostave prostor za evroskepticizam, iz čega će Evropski pokret izaći još snažniji. Nisu samo britanski poslovni lideri ti koji ne žele da izgube prednosti koje pruža članstvo u EU, već i građani iz svih delova društva”, istakao je Lajnen.

Petros Fasulas (Petros Fassoulas), predsednik Evropskog pokreta u Velikoj Britaniji rekao je da će “Evropski pokret u Velikoj Britaniji nastaviti kampanju i doprineti debati informisanjem javnosti o značaju i prednostima članstva u EU kao što je i do sada činio. Uz podršku vodećih političara, biznis lidera i ostalih društvenih partnera, uvereni smo da ćemo pobediti u ovoj raspravi”.

“Jasno je da je govor Dejvida Kamerona (David Cameron) bio vođen isključivo britanskom međustranačkom politikom i da nije otkrio ništa novo o odnosu Velike Britanije sa Evropskom unijom”, dodao je Džo Lajnen. „Govor je imao za cilj da umiri evroskeptike u Konzervativnoj stranci kao i antievropsku Partiju za nezavisnost Velike Britanije umesto da nađe rešenja za izazove sa kojima se suočavamo u Evropi“.

Evropski pokret u Velikoj Britaniji objavio je otvoreno pismo u današnjem izdanju dnevnog lista Gardijan (Guardian), pozivajući i ističući potrebu Velike Britanije za nastavkom članstva u Evropskoj uniji.

Pismo Evropskog pokreta u Velikoj Britaniji o predstojećem referendumu možete pročitati ovde.

Izvor: Međunarodni evropski pokret

Jelisejski ugovor je ugovor o organizaciji i principima sa osnovnim ciljem da razvije navike konsultovanja i saradnje dveju vlasti kroz:

• Redovne sastanke šefova država i vlada minimum dva puta godišnje, a danas je to dva puta mesečno;
• Redovne sastanke ministara spoljnih poslova i kontakte među visokim zvaničnicima oba ministarstva, ambasadama i konzulatima;
• Redovne sastanke ministara odbrane i šefova kabineta, kao i donosilaca odluka zaduženih za obrazovanje i mlade;
• Stvaranje inter-ministarske komisije da prati i koordinira saradnju i izveštava obe Vlade.

Dogovoreno je i da će obe vlade, uz jasnu političku volju, konsultovati jedna drugu pre bilo kakve odluke o važnim pitanjima iz oblasti spoljne politike.

Glavne oblasti saradnje koje su identifikovane Jelisejskim ugovorom su: spoljna politika, odbrana, obrazovanje i mladi.

Među dostignućima izdvajaju se novi bilateralni projekti među kojima je i zajednički univerzitet, dvojezična televizija, zajednička železnička kompanija. Takođe, polje saradnje je značajno prošireno, a vlade neprekidno imaju otvoren dijalog i rade u prilog zajedničkom rešavanju problema i pokretanju novih ideja.

Izvor: Međunarodni evropski pokret

Jedna od važnih delatnosti Evropskog pokreta u Srbiji jeste i izdavaštvo. Tokom osamnaest godina postojanja, iz štampe je izašlo na desetine naslova. Sva izdanja su besplatna i mogu se pronaći u našoj biblioteci ili na našoj internet stranici.

Publikaciju u PDF formatu možete preuzeti ovde ovoj stranici.

Publikaciju u PDF formatu možete preuzeti na ovoj stranici.