Vesti iz Evropskog pokreta u Srbiji Broj 49
U novom, četrdeset devetom izdanju Vesti EPuS-a, koje obuhvataju period od 9. do 20. januara 2012. godine, možete da saznate više o aktuelnim projektima EPuS-a i njihovim rezultatima, događajima koji nas očekuju u narednom periodu, novim i starim publikacijama, kao i najvažnijim vestima iz Evropske unije i regiona.
EU institucije
Finansije i Evro
Nova izdanja
ODRŽANA PRVA INFO-SESIJA O SOCIJALNOM PREDUZETNIŠTVU ZA NEZAPOSLENE Beograd, 17. januara
Prva info-sesija o socijalnom preduzetništvu za nezaposlena lica, održana je u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje na Voždovcu.
Na info-sesiji su govorili Bojan Velev iz Grupe 484, Nikola Atanacković u ime Nacionalne službe za zapošljavanje i Ivana Stančić iz Smart kolektiva.
Cilj info-sesije je bio da se nezaposlenima pruže osnovne informacije o tome šta je socijalno preduzetništvo, zašto se odlučiti za osnivanje socijalnog preduzeća, koje veštine i znanja su neophodna da bi socijalno preduzeće uspešno poslovalo. Prisutne je interesovao i kako je moguće osnovati socijalno preduzeće i kakve su potencijalne poreske olakšice i finansijska pomoć za njihovo osnivanje.
Osim u Beogradu, info-sesije biće održane i u Kragujevcu, Zaječaru, Novom Sadu, Subotici, Novom Pazaru i Nišu.
Evropski pokret u Srbiji (EPuS) sprovodi projekat „Razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji“, koji finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu“. Partneri na projektu su IRECOOP Veneto, regionalni institut za edukaciju i Co.Ge.S., nevladina organizacija iz Italije, a projekat podržavaju i Ministarstvo rada i socijalne politike, Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ), Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, Grupa 484, Smart kolektiv, Balkanski fond za lokalne inicijative i Inicijativa za razvoj i saradnju.
Projekat je usmeren na poboljšanje socio-ekonomskog razvoja uz promovisanje inovacija i alternativne ekonomije, a kroz izgradnju kapaciteta službi za zapošljavanje i institucionalnih pružalaca socijalnih / preduzetničkih usluga na lokalnom nivou. Naglasak je na razvoju sposobnosti i znanja alternativne/socijalne ekonomije u Srbiji sa fokusom na socijalno preduzetništvo, povećanje zapošljivosti socijalno ugroženih grupa u regionima Srbije, promovisanje koncepta socijalnog preduzetništva u lokalnim zajednicama i stvaranje mreže podrške za buduće socijalne preduzetnike.
Na osnovu analize potreba sprovedene kroz Upitnik koji je upućen odgovarajućim ustanovama, Evropski pokret u Srbiji je formulisao i održaće sedam regionalnih obuka za lokalne ustanove, sa ciljem da se ojačaju njihovi kapaciteti za davanje podrške razvoju konceptu socijalnog preduzetništva.
Obuke će pored prve održane u Beogradu i obuke u Kragujevcu, biti održane i u Zaječaru, Novom Sadu, Subotici, Novom Pazaru i Nišu u narednih sedam meseci, a svaka će okupiti predstavnike opština, filijala NSZ, Centara za socijalni rad, privrednih komora i regionalnih razvojnih agencija i iz okolnih gradova.
Više o projektu možete pogledati ovde. PROMOVISAN NOVI PREDLOG ZA PRAKTIČNU POLITIKU ISTRAŽIVAČKOG FORUMA Beograd, 17. januara
Formalizovanje saradnje zemalja zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope i zaključivanjem posebnog međunarodnog ugovora u oblasti životne sredine i održivog razvoja, pružilo bi značajan doprinos procesu evropskih integracija država regiona, pre svega kroz unapređenje uslova za primenu mnogobrojnih međunarodnih ugovora u ovaj oblasti, rečeno je na javnoj raspravi organizovanoj povodom predstavljanja novog predloga za javnu praktičnu politiku Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, pod nazivom „Međunarodni ugovori u oblasti životne sredine u funkciji evropskih integracija i region jugoistočne Evrope“, autora prof. dr Dragoljuba Todića. Osim autora ove analize, na skupu je govorio i Vladimir Pavićević, predsednik Istraživačkog foruma. Debati su prisustvovali i predstavnici Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Agencije za zaštitu životne sredine, Kancelarije za evropske integracije, političkih stranaka, organizacija građanskog društva, poslovnog sektora, akademske zajednice i medija.
U analizi Istraživačkog foruma raspravlja se o mogućim interesima Republike Srbije da preduzme mere za unapređenje međusobne saradnje država regiona i za pokretanje inicijative za zaključivanje ugovora o saradnji u oblasti zaštite životne sredine. Razmatraju se mogući elementi Konvencije o saradnji država JIE/ZB u oblasti životne sredine i održivog razvoja, sa sedištem u Beogradu. U radu se polazi od stava da je unapređenje primene međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine u neposrednoj funkciji evropskih integracija država i regiona, odnosno da bi formalizovanje saradnje država regiona JIE/ZB zaključivanjem posebnog međunarodnog ugovora o saradnji u oblasti životne sredine i održivog razvoja, doprinelo ubrzavanju procesa evropskih integracija država regiona.
Regionalni ugovor ne bi zamenio postojeće međunarodne ugovore, već bi bio prilagođen potrebama regiona, rekao je autor analize. Ipak, postoje mnogi izazovi, uključujući odnose i interese u regionu, a za ostvarivanje takve inicijative biće ključno utvrđivanje zajedničkih interesa, ocenili su učesnici rasprave, a celokupni izveštaj možete pročitati ovde. Istraživački forum predstavlja novo programsko telo Evropskog pokreta u Srbiji u okviru koga se sprovode sveobuhvatna i dubinska istraživanja i analize aktuelne situacije u procesu reformi u konkretnim oblastima, odnosno pisanje i predstavljanje alternativnih predloga za javne praktične politike za efikasniju i efektivniju reformu u oblastima relevantnim za proces evropske integracije Srbije.
Rad Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji finansijski podržava Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršal fonda Sjedinjenih Američkih Država.
OTVOREN KONKURS ZA VIDEO I FOTO RADOVE „ONLAJN RECIKLARNICA“ Beograd, 17. januar
Konkurs za video i foto radove namenjen mladima od 15 do 30 godina, koji žele da se uključe u proces reciklaže u Srbiji putem njima najbližeg instrumenta – Interneta, otvoren je na sajtu Zelene inicijative (www.zelenainicijativa.rs), u rubrici Onjaln Reciklarnica. Konkurs je pokrenuo Evropski pokret u Srbiji u sklopu kampanje Zelene inicijative.
U okviru konkursa, upotrebom novih tehnologija mladi će moći da ukažu na problem koje uoče u svojoj lokalnoj sredini u Srbiji u vezi sa upravljanjem otpadom i reciklažom, a istovremeno i kreiraju mrežu koja će im omogućiti da osim predstavljanja uočenih problema utiču na njihovo rešavanje.
Fotografije i video zapisi koje učesnici konkursa do 31. marta 2012. godine budu slali putem sajta, mogu biti zabeleženi foto-aparatom ili video-kamerom, odnosno mobilnim telefonom, a sadržaji ovih zapisa trebalo bi da se odnose na neku od brojnih vrsta otpada (plastične flaše, kese, konzerve, komunalni, organski, industrijski, elektronski i električni otpad, stare gume, akumulatori, otpadna vozila, itd.) koji narušava stanje životne sredine u njihovoj lokalnoj zajednici.
Onjaln Reciklarnica biće i mesto gde će kao autori moći da steknu popularnost i pokažu svoje umeće u kreiranju foto i video sadržaja.
Za najuspešnije učesnike na konkursu Onlajn Reciklarnice obezbeđene su vredne nagrade, u dve kategorije – foto i video zapisi, u duhu očuvanja životne sredine i promocije zdravog života. Rezultati takmičenja biće objavljeni po zatvaranju konkursa na sajtu Zelene inicijative, a završna svečanost i dodela nagrada biće priređena na otvorenom prostoru po utvrđivanju dobitnika nagrada.
Za detaljnije informacije o samom konkursu, uslovima učešća, načinu registracije kao i kriterijumima za odabir najboljih radova konkursu posetite www.zelenainicijativa.rs. Zelena inicijativa predstavlja mrežu 22 organizacije građanskog društva u Srbiji koje će, u saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC) i uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), tokom ove godine realizovati zajedničke aktivnosti usmerene ka podsticanju primarne selekcije otpada na lokalnom i nacionalnom nivou i stvaranju uslova za organizovano institucionalno delovanje sakupljača sekundarnih sirovina i legalizaciju njihovog rada.
„VODIČ KROZ STRATEGIJU EVROPA 2020“ PREDSTAVLJEN U VRANJU Vranje, 19. januara
Promocija publikacije „Vodič kroz strategiju Evropa 2020“ koju je Evropski pokret u Srbiji pripremio uz podršku Fonda za otvoreno društvo, održana je u Domu Vojske u Vranju 19. januara.
Skup je otvorio gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić. Na promociji su govorili autori tematskih oblasti Jasminka Kronja, Dragoljub Todić, i Gordana Lazarević.
Ova publikacija pruža pregled prioriteta, instrumenata i mehanizama za implementaciju i praćenje sprovođenja strategije „Evropa 2020“, aktivnosti zemalja kandidata za članstvo u EU, ali i neophodne aktivnosti u Srbiji za efikasnu pripremu i definisanje nacionalnih ciljeva za buduće učešće u sprovođenju strategije „Evropa 2020“, a sa ciljem da pomogne svim nivoima vlasti da na što efikasniji način u procesu planiranja i sprovođenja reformi usklade svoje ciljeve sa prioritetima strategije „Evropa 2020“, uz uključivanje svih relevantnih aktera u navedene procese.
Smatrajući da je Strategija od izuzetnog značaja za razvojni put kako zemalja članica tako i zemalja koje pretenduju za članstvo u Evropskoj uniji, EPuS je sadržaj Strategije predstavio i široj i užoj stručnoj javnosti.
Više o projektu možete pogledati ovde. STRATEŠKA DOKUMENTA EU DOSTUPNA NA SAJTU EPUS-A Beograd, januara
U sekciji DOKUMENTA na sajtu EPuS-a možete pronaći najznačajnija dokumenta Evropske unije uz kratak opis njihovog sadržaja i dokumenta koja se odnose na Srbiju i proces evropske integracije poput godišnjih Izveštaja o napretku, Nacionalnog plana evropskih integracija i mnoga druga.
ISTRAŽIVAČKI FORUM PREDSTAVLJA PREDLOG UNAPREĐENOG KONCEPTA PLANIRANJA POLITIKE REGIONALNOG RAZVOJA Beograd, 27. januara
Novi predlog za javnu praktičnu politiku Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, pod nazivom „Unapređeni koncept planiranja politike regionalnog razvoja u Republici Srbiji“, autora Ognjena Mirića i Valentine Ivanić, biće predstavljen na javnoj raspravi koja će biti održana u petak, 27. januara 2012. godine u prostorijama Evropskog pokreta u Srbiji, sa početkom u 11 časova. Na skupu će govoriti: Ognjen Mirić, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije i član Istraživačkog foruma, Valentina Ivanić, direktorka Agencije za ravnomerni regionalni razvoj Vlade AP Vojvodina i članica Istraživačkog foruma, Vladimir Pavićević, predsednik Istraživačkog foruma i Ivan Knežević, zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji. Skupu će, osim članova i članica Istraživačkog foruma, prisustvovati i predstavnici državnih institucija, medija i zainteresovane javnosti.
Rasprava će biti posvećena aktuelnom i potencijalnom, unapređenom konceptu planiranja politike regionalnog razvoja u Republici Srbiji u kontekstu pripreme jedinstvenog Nacionalnog plana regionalnog razvoja Srbije.
Glavni zaključak analize Istraživačkog foruma jeste da bi reforma sistema planiranja doprinela da politika regionalnog razvoja, kao oblast koja prožima sve druge oblasti, utiče na ostvarivanje značajnijih rezultata i procesa političkih i društvenih promena. U tekstu je analizirana potreba uvođenja koncepta sektorskog pristupa u planiranju korišćenja eksternih finansijskih sredstava.
U tekstu predloga za javnu praktičnu politiku predlaže se uvođenje inovativnog, sektorsko-geografskog pristupa, koji podrazumeva da sve „regionalne strategije“ imaju i sektorsku klasifikaciju prioriteta i mera za njihovo sprovođenje, odnosno da se nastavi sa reformom planiranja budžeta kako bi se omogućilo višegodišnje planiranje sredstava, uz konstantnu pripremu projekata koji će omogućiti sprovođenje strategija pod krovom Nacionalnog plana regionalnog razvoja. Takođe, predlog je da se uvedu podsticaji, ali i sankcije u odnosu na efikasnost i efekat ostvarenih rezultata. Na kraju, ukazuje se da je osim podudarnosti među strategijama, neophodna i koordinacija među institucijama koje se bave regionalnim razvojem i brojnim procedurama, odnosno uspostavljanje jasnog institucionalnog okvira za pripremu i sprovođenje tzv. integrisanog okvira za planiranje.
Rad Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji finansijski podržava Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršal fonda Sjedinjenih Američkih Država.
PREDSTAVLJANJE PROJEKTA I OBUKA ZA RAZVOJ ALTERNATIVNE EKONOMIJE U KRAGUJEVCU Kragujevac, 24. januara
U hotelu Šumarice u Kragujevcu, 24. januara 2012. godine, u 10 časova, biće održana konferencija za novinare posvećena razvoju alternativne ekonomije u Srbiji koja je ujedno i najava druge četvorodnevne obuke u okviru projekta „Razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji“.
O projektu i konceptu socijalnog preduzetništva, govoriće domaći stručnjaci iz oblasti socijalnog preduzetništva Pavle Golicin, izvršni direktor Centra za istraživanje javnih politika, Slobodan Cvejić, direktor istraživanja u Grupi za razvojnu inicijativu SeCons, Gordan Velev, program koordinator Grupe 484, Vesna Dimitrijević, načelnica Odeljenja za socijalnu zaštitu Gradske uprave za zdravstvo, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci i Maja Bobić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji.
Konferencija je i najava treninga za zaposlene u lokalnim institucijama koji će biti održan takođe u Kragujevcu. Obuka je strukturirana tako da stručnjaci iz oblasti socijalne ekonomije praktično i živopisno učesnicima predstave sve relevantne aspekte socijalnog preduzetništva.
Više o projektu možete pogledati ovde. PROMOCIJA VODIČA KROZ STRATEGIJU EU 2020 U NARODNOJ SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE Beograd, 26. januara
Promocija publikacije „Vodič kroz strategiju Evropa 2020“ koju je uz podršku Fonda za otvoreno društvo pripremio Evropski pokret u Srbiji, biće održana u maloj sali Narodne skupštine Republike Srbije u četvrtak, 26. januara u 11 časova.
Poseban termin promocije za narodne poslanike predviđen je zbog značaja koji ova institucija ima u procesu evropske integracije, a Vodič će naročito biti koristan skupštinskim odborima koji su nadležni za tematske oblasti predstavljene u Vodiču: Zapošljavanje, Socijalna inkluzija i smanjenje siromaštva, Obrazovanje, Istraživanja, razvoj i inovacije (IRI), Klimatske promene i Energetika.
Skup će otvoriti Slavica Đukić Dejanović, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije,.
Tematske oblasti „Vodiča“ predstaviće prof. dr Vlastimir Matejić, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), Jasminka Kronja, članica Izvršnog odbora EPuS-a, Dragoljub Todić, profesor Univerziteta „Megatrend“, Aleksandar Kovačević, nezavisni ekspert i Ivan Sekulović Koordinator za finansijsku i tehničku pomoć EU u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.
Više o projektu možete pogledati ovde. PRVA OBUKA ZA PRISTUP FONDOVIMA EU ZA ROME Beograd, februara
Od 4. do 14. februara biće održana prva obuka za pristup raspoloživim fondovima Evropske unije za Rome, koju, u okviru programa Fondacija otvorenog društva iz Budimpešte „Pristup fondovima Evropske unije za Rome“, zajednički realizuju Grupa 484, Evropski pokret u Srbijii Romski centar za razvoj demokratije.
Obuka će tematski obuhvatiti sve bitne aspekte uspešnog sprovođenja politika inkluzije Roma – evropske politike u kontekstu pitanja Roma, raspoloživa sredstva iz pretpristupnih fondova EU za ovu svrhu, kao i oblasti upravljanja projektima i strateškog planiranja.
Biće organizovana ukupno četiri ciklusa desetodnevnih obuka, kroz koje će relevantne organizacije i pojedinci biti osposobljeni da osmisle, konkurišu i sprovedu EU projekte u cilju poboljšanja sveukupnog položaja Roma u Republici Srbiji.
Više o projektu možete pogledati ovde. BITNI ASPEKTI EVROPSKIH INTEGRACIJA U NOVOJ PUBLIKACIJI Beograd, januara
U okviru programa Fondacija otvorenog društva iz Budimpešte uskoro će biti objavljeno drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje knjige „Srbija u procesu evropskih integracija“. Publikacija se objavljuje u okviru projekta „Pristup fondovima Evropske unije za Rome“, sa ciljem da, informišući o bitnim aspektima evropskih integracija, evropskim organizacijama i programima,doprinese poboljšanju položaja romske zajednice u društvu, tako što će povećati mogućnosti lokalnih organa vlasti i predstavnika civilnog društva da konkurišu za raspoloživa sredstva EU u cilju sprovođenja politika inkluzije Roma u Srbiji, a u skladu sa standardima Evropske unije.
Više o projektu možete pogledati ovde.
EU institucije
ŠULC ZA VEĆU ULOGU EVROPSKOG PARLAMENTA Brisel, 17. januara
Evropski parlament izabrao je 17. januara nemačkog poslanika i predsednika grupe socijaldemokrata Martina Šulca (Schulz) za predsednika, što uliva nadu da će na čelu ove institucije biti osoba koja će umeti da se nosi sa vladama članica koje pokušavaju da međusobnorešavaju krizu. Šulc je obećao da će, kao i do sada, raditi na tome da se bolje čuje glas Evropskog parlamenta u trenutku kada vlade članica, posebno Nemačke i Francuske, nastoje da preuzmu rešavanje problema u EU.
Na sednici u Strazburu za Šulca je glasalo 387 ili 58 odsto od 670 poslanika koji su učestvovali u glasanju. Glasanje je bilo tajno, a ostala dva kandidata, Britanci Dajana Volis (Diana Wallis) iz grupe Liberalnih demokrata i Nirdž Diva (Nirj Deva) iz grupe Evropski konzervativaci i reformisti, osvojili su 141, odnosno 142 glasa.
Šulc je imao podršku vodeće grupe u parlamentu, Evropske narodne partije (EPP), na osnovu dogovora koji su dve grupe formalizovale 2009, a koji predviđa da se na polovini petogodišnjeg mandata smenjuju na čelu Evropskog parlamenta. EPP i grupa Socijalista i demokrata, od kojih nijedna nema apsolutnu većinu, i ranije su imali slične dogovore koji su im omogućili da se smenjuju na čelu evropskog parlamenta od 1989. Evropski parlament ima 754 poslanika koje građani biraju neposredno na izborima. Članicama EU je dodeljen broj predstavnika u parlamentu uglavnom na osnovu veličine zemlje.
Šulca su podržali i predsednici grupa liberala i Zelenih, ali on nije dobio ubedljivu većinu glasova. On je dobio manje glasova poslanika u odnosu na svog prethodnika, Poljaka Jeržija Buzeka (Jerzy Buzek). Za Buzeka je glasalo 555 poslanika, ali treba uzeti u obzir i da je imao samo jednog protivkandidata.
Za novog predsednika grupe Socijalista i demokrata izabran je Austrijanac Hanes Svoboda (Hannes Swoboda).
Glasanju je prisustvovalo i sedam bivših predsednika Evropskog parlamenta.
Dosadašnji predsednici Evropskog parlamenta, poput Buzeka i Španca Žozepa Borela (Josep Borrell), nisu izazivali kontroverze tokom svog mandata ne želeći nezadovoljstvo drugih institucija. Za razliku od njih, Šulc je obećao da će se boriti za veći uticaj Evropskog parlamenta. Novi predsednik je posebno kritikovao to što je parlament potisnut u drugi plan u rešavanju dužničke krize. Šulc je ocenio da je uloga "predstavnika naroda Evrope u suštini svedena na potvrđivanje dogovora koje su vlade postigle iza zatvorenih vrata u Briselu".
"To je po mom mišljenju, korak ka stanju u evropskoj politici koje smo, kako smo mislili, odavno prevazišli. To nas podseća na Bečki kongres na kome su nacionalni interesi dominirali", rekao je on.
Šulc je rekao da cilj mora biti ostvarivanje punih nadležnosti koje su poverene Evropskom parlamentu i u slučaju da je rezultat politički spor.
Novi predsednik Evropskog parlamenta je rekao da želi da u buduće učestvuje na samitima zone evra. Do sada je predsednik Evropskog parlamenta pozivan samo na samit cele EU. Šulc je rekao da polazi od pretpostavke da će odluka o učešću biti pozitivna.
Predsednici političkih grupa u Evropskom parlamentu ohrabrili su Šulca u nameri da brani ulogu Evropskog parlamenta.
Jačanje uloge parlamenta se može pokazati kao težak zadatak, s obzirom da su evropski poslanici potisnuti u drugi plan. I sam Šulc je nakon postizanja dogovora sa konzervativcima postao manje agresivan u nastupima. Neki smatraju da on gaji nadu da će ući u Evropsku komisiju 2014, a političko konfrotiranje mu ne bi išlo u prilog, piše EurActiv.com.
Četvrti Nemac na čelu Evropskog parlamenta
Martin Šulc (56) ušao je sa 18 godina u Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD), a 1994. godine je izabran za poslanika Evropskog parlamenta. Od 2004. godine je čvrstom rukom predvodio socijaliste u Evropskom parlamentu. Šulc je četvrti Nemac koji je izabran za predsednika Evropskog parlamenta od njegovog formiranja 1979. godine posle prvih opštih izbora.
Šulc je dospeo u žižu javnosti 2003. godine zbog prepirke sa tadašnjim italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem (Berusconi) koji ga je prilikom obraćanja u Evropskom parlamentu nazvao kapom, čuvarem u nacističkim koncentracionim logorima. Berluskoni ne samo da je izazvao diplomatsku krizu u odnosima Rima i Berlina već je skrenuo pažnju javnosti na Šulca, koji tada nije bio mnogo poznat u Evropi, pa ni u samoj Nemačkoj.
U 2009. godini Šulc je u velikoj meri doprineo tome da na čelo evropske diplomatije bude izabrana osoba iz redova levice, njegovog političkog tabora. Tako je za visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost izabrana Britanka i laburistkinja Ketrin Ešton (Catherin Ashton).
Finansije i Evro
EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ UPOZORAVA NA ODLIV KAPITALA IZ ISTOČNE EVROPE Brisel, 17. januara
Postoji rastući konsenzus među regulatornim finansijskim institucijama o potrebi za novom Bečkom inicijativom koja bi smanjila odliv kapitala iz istočne Evrope, izjavio je visoki zvaničnik Evropske banke za obnovu i razvoj.
Erik Bergof (Erik Berglöf), jedan od vodećih ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) upozorio je na neophodnost sprečavanja odliva kapitala iz istočne Evrope tokom svog govora na „Euromoney“ konferenciji održanoj u Beču. Na ovom skupu sastali se zvaničnici regulatornih tela, međunarodnih kreditnih institucija i drugih interesnih grupa, kako bi odredili koordinacionu politiku za sprečavanje nagle neusklađenosti zapadnih banaka sa bankama centralne i istočne Evrope, koje zavise od njihovog kapitala.
„Ono što je ovaj sastanak doneo jeste izuzetan konsenzus po ovom pitanju“, rekao je Bergof i dodao da je sada vreme da se dogovore detalji sa privatnim sektorom.
Bečka inicijativa je uspostavljena posle početka globalne finansijske krize 2009. godine od strane Evropske centralne banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i nacionalnih regulatornih institucija i banaka koje imaju filijale u centralnoj i istočnoj Evropi. U okviru inicijative, Centrala banke je odlučila da ostane u regionu i dokapitalizuje svoje filijale sredstvima iz EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Međutim, predviđeni zadaci inicijative završeni su u aprilu 2011. godine.
Dvanaest od šesnaest ključnih zapadnih banaka koje su poslovale u istočnoj Evropi su, pod pritiskom da izvrše dokapitalizaciju, pribegle smanjenju poslovanja van matičnih tržišta.
Mnoge dominantne banke koje posluju u regionu, kao što su UniCredit iz Itaije, KBC iz Belgije, Komercbank iz Nemačke i Raiffeisen iz Austrije pretrpeli su gubitke zbog dužničke krize u Evrozoni. Neke od njih su navodno ograničile kreditnu dostupnost istočnoj Evropi u pokušaju da dokapitalizuju svoje matične centrale.
Pošto je „Standard & Purs“ smanjio AAA rejting Austrije, delom izazvano poslovanjem njenih banaka u inostranstvu, Bergof je istakao da ovo može da dovede do toga da banke smanje svoje prisustvo u centralnoj i istočnoj Evropi.
Bergof je takođe istakao da je Mađarska trenutno zemlja pod najvećom pretnjom zbog problema sa javnim finansijama, ali i zbog mera usvojenih od strane vlade u vezi sa starim bankama. Porez uveden bankama u julu 2010. godine od strane vlasti u Budimpešti izazvao je buru u globalnoj poslovnoj zajednici. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso je nedavno zatražio od mađarskog premijera Viktora Orbana da povuče ove zakone koji bi mogli da ugroze nezavisnost Centralne banke i zbog kojih je razmatrano pokretanje prekršajnog postupka protiv Mađarske.
Evropska banka za obnovu i razvoj trenutno blisko sarađuje i sa Rumunijom, Bugarskom i Srbijom, koje su posebno izložene uticaju grčke dužničke krize, rekao je Bergof. On je objasnio da EBRD rekapitulizuje lokalne filijale grčkih banaka kako bi nadoknadila nedostatak finansijskog priliva iz njihovih centrala.
Evropska komisija je objavila saopštenje o rezultatima koordinacije Evropske banke i Bečkoj inicijativi u kom navodi da iako se okolnosti sadašnje krize drugačije od one 2009. Godine, ali da je potreba za kolektivnom akcijom i dalje prisutna kako bi se izbegle neželjene posledice.
PUBLIKACIJE EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI Jedna od važnih delatnosti Evropskog pokreta u Srbiji jeste i izdavaštvo. Tokom devetnaest godina postojanja, iz štampe je izašlo na desetine naslova. Većina izdanja je besplatna i može se pronaći u našoj biblioteci ili na našoj internet stranici. Nova izdanja
RADNA GRUPA DEMOKRATSKO UPRAVLJANJE - ANALIZE I PREPORUKE Publikaciju u PDF formatu možete preuzeti na ovoj stranici.
UNAPREĐENI KONCEPT PLANIRANJA POLITIKE REGIONALNOG RAZVOJA U REPUBLICI SRBIJI Publikaciju u PDF formatu možete preuzeti na ovoj stranici.
MEĐUNARODNI UGOVORI U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE U FUNKCIJI EVROPSKIH INTEGRACIJA I REGION JUGOISTOČNE EVROPE Publikaciju u PDF formatu možete preuzeti na ovoj stranici.
USKORO U PRODAJI: REGIONAL INITIATIVES AND MULTILATERAL COOPERATION IN THE BALKANS Više o publikaciji saznajte na ovoj stranici.
|
