Aktuelne vesti

10-AVGUST-2010

BLIC: MOGUĆE UVOĐENJE VIZA ZBOG DUPLIH FOTELJA
Zbog prava na duple fotelje koje je ozakonila Republička skupština građani Srbije bi mogli da izgube pravo na beli šengen, izjavio je juče za „Blic“ Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Kako je najavio, Agencija će početkom septembra predati Ustavnom sudu Srbije (USS) na ocenu ustavnosti izmene Zakona o ovoj Agenciji kojim je ozakonjeno obavljanje više javnih funkcija i tražiti od međunarodnih organizacija da reaguju povodom kršenja Ustava. Gubitak prava na putovanje bez viza, kaže Čupić, jedna je od mera kojima bi Evropa mogla da nas kazni zbog nepridržavanja standarda na koje smo se ugovorno obavezali. Ako vlast ne primenjuje evropske standarde, kao što je vladavina prava, mogli bismo i da izgubimo međunarodne kredite ili da nam budu zaustavljene investicije kao što se, zbog korupcije, već dogodilo u susednoj Bugarskoj. On upozorava na veoma neodgovorno ponašanje vladajuće koalicije koja je, zarad sedenja u dve fotelje, dozvolila da se izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije prekrši najviši državni akt. Ustav Srbije zabranjuje obavljanje funkcija u zakonodavnim i izvršnim organima vlasti. Međunarodne organizacije kao što su Komisija SE za borbu protiv korupcije - GRECO, OEBS i Odeljenje UN za borbu protiv kriminala i korupcije, koje ćemo o ponašanju vlasti u Srbiji obavestiti, imaju mehanizme da je na to nateraju. Pogotovo što je borba protiv korupcije jedna od prioritetnih aktivnosti na koje smo se obavezali i prihvatili kao uslov za integracije sa EU - napominje Čupić. Agencija će, kako kaže, tražiti da Ustavni sud bude efikasan kao u martu kada je troje poslanika iz pokrajinske skupštine tražilo mišljenje o tome da li su u sukobu interesa. On smatra da je slučaj sa duplim funkcijama „jasan“, jer je u pitanju kršenje člana 6 i 101 Ustava i očekuje da će se staviti na stranu ustavnosti, kao i u slučaju Zakona o informisanju.

09-AVGUST-2010

VLADA NEMAČKE PROTIV EU-POREZA
Vlada Nemačke neće podržati plan Evropske komisije za uvođenje poreza od kojeg će se prihod direktno slivati u kasu Evropske unije (EU). Kako je danas saopštio predstavnik Saveznog minstarstva finansija u Berlinu, Vlada Nemačke će se, kao i vlade većine drugih država koje u kasu EU uplaćuju više nego što iz nje dobijaju, suprotstaviti nastojanjima da se uvede direktan EU-porez. Do sada se EU finansira prevashodno od doprinosa koje Briselu uplaćuju zemlje-članice. Komesar EU za budžet Januš Levandovski (Janusz Lewandowski) je prethodno u intervjuu za "Fajnenšel tajms Nemačka" (Financial Times Deutschland) najavio da bi Komisija mogla uskoro da predloži uvođenje direktnih EU-poreza u oblasti vazdušnog saobraćaja i finansijskih transakcija. Levandovski je najavio i da će Komisija predložiti da se prihodi od planiranih aukcija za prodaju prava na emisiju CO2 doznačavaju direktno EU. Kako je danas saopštio vladin predstavnik, koalicioni ugovor vladajućih stranaka ne dopušta prihvatanje direktnog EU-poreza. Pri tome za Berlin nije od značaja o kojim vrstama poreza je reč, već se neprihvatljivim smatra taj sam poreski instrument.

07-AVGUST-2010

EK O CRNOJ GORI: STABILIZACIJA FINANSIJA,OPORAVAK INDUSTRIJE
Evropska komisija ocenila je u ekonomskoj analizi da su bitni događaji u Crnoj Gori u ovoj godini bili "usvajanje niza zakona za jačanje stabilnosti finansijskog sektora i intervencione sposobnosti centralne banke", kao i održavanje majskih lokalnih izbora. "Mada je konsenzus u vladajućoj koaliciji došao u iskušenje oko naimenovanja gradonačelnika Podgorice", kako se primećuje u izveštaju, u koji je imala uvida agencija Beta. U Crnoj Gori je smanjena ekonomska aktivnost i tokom prvog tromesečja, "što je odraz slabljenja investicija i privatne potrošnje, uz posledicu manje mogućnosti dobijanja kredita i porast nezaposlenosti", kako navodi Evropska komisija. Industrijska proizvodnja se, posle osamnaest meseci pada, u aprilu vratila pozitivnom rastu od 8,7 odsto, dok je u maju rast iznosio 15,8 odsto u odnosu na taj mesec prošle godine. Prodaja robe na malo je u Crnoj Gori, međutim, pala za 3,4 odsto od januara do maja. "Ali privreda u celini je pre u stanju umerenijih kretanja u odnosu na nepovoljne protekle trendove, nego što je u oporavku. Poboljšanje će zavisiti od oživljavanja metalne industrije, finansijskih posredničkih usluga i letnje turističke sezone", smatra Komisija u Briselu. Stanje na tržištu rada se pogoršava od kraja prošle turističke sezone i u martu je stopa nezaposlenosti bila 12,5 odsto, ali se to neznatno popravilo u aprilu, kad je počela nova turistička sezona. Bruto plate su u Crnoj Gori porasle u maju za 11,7 odsto u poređenju s istim mesecom prošle godine. Do osetnog smanjenja platnog deficita zemlje - 29 odsto bruto društvenog proizvoda u 2009 - došlo je pre svega zbog pada uvoza od 32 odsto. Izvoz je tek u aprilu krenuo uzlaznim rastom, dok je uvoz ponovo pao, za 8,1 odsto u odnosu na april prošle godine. U analizi se podvlači da je priliv stranih direktnih investicija u Crnu Goru bio snažan u 2009, dostigavši 30 odsto BDP-a, a u aprilu ove godine 30,5 odsto, što je znatno doprinelo pokrivanju platnog deficita. Zahvaljujući restriktivnoj fiskalnoj politici budžetski deficit je osetno smanjen i u prvom tromesečju je bio 1,2 odsto BDP-a. Javni dug Crne Gore neznatno smanjen i dostigao je 36,3 odsto BDP-a u martu.

EK O MAKEDONIJI: IZVOZ PORASTAO, BDP U PADU
Evropska komisija istakla je da je u Makedoniji došlo do porasta izvoza, ali da je bruto domaći proizvod (BDP) smanjen za 0,9 odsto u prva tri meseca ove godine. U julskoj ekonomskoj analizi Komisije u Briselu, u koju je imala uvida agencija Beta, navodi se da je među kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji najuspešnija Turska, čija se privreda oporavila od recesije i BDP je u prvom tromesečju uvećan za 11,7 odsto u odnosu na isto razdoblje 2009. Hrvatska privreda je i dalje u recesiji, a najlošije stoji Island, gde je ekonomija zabeležila pad od 6,9 odsto. Vlada u Skoplju je, navodi se u izveštaju, kao cilj postavila da budžetski deficit u 2010. ne premaši 2,5 odsto BDP-a, inflacija bi trebalo da se kreće između jedan i dva odsto godišnje, a vladina očekivanja su i da realni BDP poraste za dva odsto u 2010. Evropska komisija napominje da je došlo do pada potrošnje, a u istoj meri je smanjen i uvoz, dok je izvoz porastao za 12,4 odsto. Makedonska industrija je najveći "krivac" za smanjenje proizvodnje, dok su rastu najviše doprineli građevinarstvo i državna uprava. Stanje na tržištu rada se pogoršalo, ukazuje se u analizi, i u prvom kvartalu ove godine je nezaposlenost dostigla 33,7 odsto radno sposobnog stanovništva. Priliv direktnih stranih investicija u Makedoniju je i dalje slab i iznosi svega 49 miliona evra u prvom tromesečju, dok je u prva tri meseca 2009. bio 57 miliona evra. Spoljnotrgovinski deficit je, međutim, smanjen na 300 miliona evra u prvom tromesečju, u poređenju s 450 miliona evra u istom razdoblju 2009. Krajem 2009. spoljni dug Makedonije je porastao na 57 odsto BNP-a, u odnosu na 49 odsto godinu dana ranije. Javni dug zemlje porastao je u decembru 2009. dostigao 32,1 odsto BNP-a. Poslovanje na makedonskoj berzi je ponovo oslabilo.