Aktuelne vesti

2010. GODINA – EVROPSKA GODINA BORBE PROTIV SIROMAŠTVA I SOCIJALNOG ISKLJUČIVANJA

Rukovođena jednom od osnovnih vrednosti, solidarnosti, Evropska unija je rešila da, uz podršku svih država članica, 2010. godinu proglasi Godinom borbe protiv siromaštva i socijalnog isključivanja. Namera je da se kroz različite aktivnosti, kako na međunarodnom nivou, tako i na nacionalnim nivoima, poveća svest građana Evrope o ovom problemu, ali i poveća politička posvećenost i aktivnost Evropske unije i država članica u borbi protiv ove dve pošasti.

ZAŠTO BAŠ 2010?

Pre tačno deset godina, predstavnici EU obećali su da će uložiti napor u cilju smanjenja siromaštva do 2010. godine. Tada je otpočeo Proces društvene zaštite i društvenog uključivanja EU, kroz koji je Unija usmeravala i podsticala države članice da krenu u borbu protiv siromaštva i socijalnog isključivanja, kao i da rade na reformisanju sistema društvene zaštite u skladu sa principima razmene i zajedništva, a sve u cilju otvaranja novih i boljih radnih mesta, privrednog rasta i društvene kohezije.

Sada, kada je došlo vreme za presek stanja, i dalje značajan broj stanovnika Evropske unije živi u siromaštvu i imaju ograničene mogućnosti za pristup osnovnim uslugama, pre svega u zdravstvu. Osim što utiče na loš život pojedinca i čitave zajednice, siromaštvo i socijalno isključivanje utiču i na privredni rast države i čitave Unije. Zbog toga su čelnici Evropske unije rešili da svima skrenu pažnju na važnost preuzimanja kolektivne odgovornosti u borbi protiv siromaštva i života na marginama društva.

Zvezda vodilja jeste namera da se više računa povede o ljudima koji žive na ivici egzistencije i marginama društva, te podstakne svaki građanin Evrope da se uhvati u koštac sa ovim problemima. Ideja je i da se tokom ove godine radi na razbijanju stereotipa u vezi sa siromaštvom i socijalnim isključivanjem, a sve pod pokroviteljstvom solidarnosti i suživota. Namera je da se radi na povećanju empatije društva kao celine, ali i svakog pojedinca, stanovnika Evrope.

KO I KAKO MOŽE DA DELUJE?

Značajnu ulogu u borbi protiv siromaštva i socijalnog isključivanja mogu da imaju, kako država, tako i nevladine organizacije i mediji, ali i pojedinac, kroz sticanje znanja o svim oblicima siromaštva i socijalnog isključivanja, razlozima koji do njih dovode, ali i načina za njihovo iskorenjivanje. To bi na širem planu, uz odgovorno vrednovanje situacije, vodilo povećanju svesti. Naravno, za to je neophodno da se preduzimaju konkretne aktivnosti tokom čitave godine, a ne samo 17. oktobra, kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv siromaštva.
U borbi protiv ova dva društvena problema, Evropska unija radi na promovisanju višeslojne integrisane strategije, razmatra aspekte pola i životnog doba ljudi zahvaćenim

siromaštvom, promoviše borbu protiv siromaštva dece i tržište rada otvoreno za sve. Takođe, Unija radi na tome da omogući podjednake mogućnosti svima za pristup aspektima neophodnim za normalan život – zdravstvena usluga, smeštaj i socijalna zaštita.

Imajući u vidu činjenicu da živimo u medijatizovanoj demokratiji (P. Noris), pospešivanje socijalnog dijaloga i povećanje svesti o ovim problemima nije moguće bez angažovanja medija, koji bi svojim istraživačkim naporima u ovoj oblasti doprineli ne samo smanjenju ovih problema, već bi dali jedan novi zamajac svojoj profesiji.

BROJKE GOVORE VIŠE OD REČI

Države članice EU mere tzv. relativno siromaštvo, na osnovu anketa o prihodima i uslovima života. Procenat stanovništva koje živi u riziku od siromaštva u zemljama članicama EU varirao je između 10% i 23%, po podacima iz 2008. godine. Najniža stopa siromaštva je u Holandiji i Češkoj Republici, a najveći rizik od siromaštva beleži se u Letoniji. Rizik od siromaštva visok je i u mediteranskim i baltičkim zemljama.

Iako je Evropska unija jedna od najbogatijih oblasti na svetu, prema poslednjim podacima, blizu 80 miliona (16%) Evropljana živi u siromaštvom ili je na ivici siromaštva, od čega je 19 miliona dece. Situacija u Srbiji, kao državi koja nije deo sistema EU, ali svakako jeste evropska zemlja, još je zabrinjavajuća.

Za razliku od Unije, u Srbiji je siromaštvo definisano kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh.

Strategija za smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije iz 2003. godine, dala je osnov da se na nacionalnom i lokalnom nivou razvijaju i sprovode mere koje bi trebalo da doprinesu smanjenju pre svega apsolutnog siromaštva.

Poslednji zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji svedoče da je u 2008. godini 7,9% građana živelo ispod apsolutne linije siromaštva (punoletna lica čija je potrošnja na mesečnom nivou niža od minimalnog iznosa neophodnog za hranu  i druge izdatke koji ne obuhvataju hranu.

Više informacija o godini borbe protiv siromaštva i socijalnog isključivanja možete da pronađete na: www.2010againstpoverty.eu i www.inkluzija.gov.rs

19-MART-2010

VEĆE ZADUZIVANJE POLJSKIH GRADOVA ZBOG FONDOVA EU
VARŠAVA - Velika šansa za razvoj koju Poljskoj pružaju fondovi EU prozorokovala je opasan trend sve većeg i bržeg zaduživanja lokalnih samouprava, kako bi mogle da iskoriste sredstva razvojnih evropskih fondova. Zaduženje veće nego što je 50 odsto njihovih prihoda nemaju samo veliki gradovi u koje se i inače mnogo investira, kao Varšava, Poznanj, Torunj ili Bidgošć, već i male seoske opštine. Prema procenama današnje Žečpospolite dug poljskih lokalnih samouprava dostigao je krajem prošle godine 10 milijardi evra, a sve više njih približava se plafonu koji im postavlja zakon da ne smeju za investicije da se zaduže više od 60 odsto svojih prihoda. Zaduženje regiona poraslo je prošle godine za 30 do 40 odsto, najviše u regionu Zapadne Pomeranije, za 49,11 odsto, ali niko u lokalnim samoupravama ne namerava ni zbog krize da smanjuje izdatke za investicije. "Možemo da sedimo mirno i ne izlažemo se riziku da balansiramo naivici dozvoljenog zaduženja, ali onda bi sredstva EU koja su nam na raspolaganju iskoristio neko drugi", kazao je poljskom listu Pjotr Kjedrovič iz mesta Slubice. Kjedrovič je dodao da i kada bi običnom čoveku neko ponudio da mu pokloni velike pare a kao uslov postavio samo to da sam doda 20 do 25 odsto, niko nijednog trena ne bi oklevao da ih uzme. Ekonomisti upozoravaju da je takvo ubrzano zaduživanje nezdrav trend, posebno ako novac nije investiran pametno, uz dugoročne koristi u budućnosti, jer samouprave zbog zaduženosti padaju na rejting listama a teže im je da zbog duga dobiju bankraske kredite ili da prodaju komunalne obveznice.

18-MART-2010

PAHOR IDE U BRISEL ZBOG SKUPA NA BRDU KOD KRANJA
LJUBLJANA - Slovenački premijer Borut Pahor izjavio je danas da će u okviru pripreme konferencije o zapadnom Balkanu na Brdu kod Kranja danas posle podne posetiti Brisel, a za sutra ne isključuje posetu nekoj od pozvanih država. U Briselu bi slovenački premijer trebalo da razgovara sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom Van Rompejem, koji je takodje pozvan na konferenciju. "Obaviću sva putovanja potrebna za uspeh konferencije", rekao je novinarima u pauzi sednice vlade slovenački premijer. Pahor je potvrdio da je u sredu bio u Beogradu na razgovoru sa predsednikom Srbje Borisom Tadićem, ali o detaljima razgovora nije želeo da govori. "Želimo da subotnja konferencija bude uspešna, ali imamo posla sa mnogo problema, koje drugi nisu do sada uspeli preseći", rekao je još premijer i dodao da je "pokušaj Slovenije i Hrvatske" koje zajednički organizuju konferenciju "iskren". Prema rečima slovenačkog premijera, prilike na zapadnom Balkanu su i problem Slovenije. "Želimo mir, bezbednost i stabilnost u regionu, i želimo da budemo suodgovorni koliko je to u našoj moći", rekao je on. Cilj konferencije čiji su inicijatori slovenački i hrvatski premijeri Borut Pahor i Jadranka Kosor je dogovor o jačanju saradnje zemalja u regionu, koja bi pomogla bržem približavanju zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

ŠTEFAN FILE SA ČLANOVIMA PREDSEDNIŠTVA BIH
SARAJEVO - Članovi Predsedništva BiH Haris Silajdžić i Nebojša Radmanović ocenili su u razgovoru s komesarom za proširenje EU Štefanom Fileom da je zemlja učinila napredak u ispunjavanju uslova za liberalizaciji viznog režima za gradjane BiH i da je važno da se taj proces ubrza. Silajdžić je izneo predlog da se izmena Uredbe Evropske komisije koja reguliše pitanje viznog režima sprovede prema ubrzanoj proceduri Protokola 4 Ugovora o EU. On je dodao da nema potrebe da se aplikacija Bosne i Hercegovine za status kandidata u EU veže za pitanje transformacije ureda OHR i dodao da Evropska komisija neće pregovarati sa visokim predstavnikom već sa institucijama BiH. Radmanović je tokom susreta pomenuo i pitanje ostanka Ureda visokog predstavnika u BiH i rekao da OHR predstavlja najveću kočnicu evropskom putu BiH. File je ocenio da je BiH iz dejtonskog prešla u evropsko doba i izrazio zadovoljstvo što se ona kreće putem ka EU. Uputio je čestitke za ispunjavanje većine uslova iz "mape puta" i naglasio da bi uloženi napor na putu ka EU trebalo da rezultira izmedju ostalog i liberalizacijom viznog režima. File je iskazao podršku Evropske unije BiH na putu ka evroatlantskim integracijama dodajući da će uskoro biti doneti zaključci u vezi sa izveštajem o napretku BiH koji će poslužiti kao osnov za procenu i preporuke članicama EU za donošenje odluke o liberalizaciji viznog režima za BiH. On je izrazio zabrinutost u vezi s primenom odluke Suda za ljudska prava, kojom se iz Ustava BiH moraju izbrisati diskriminatorske odredbe o mogućnosti kandidovanja manjinskih naroda na izborima. File je zato kazao da je zabrinut da li će predstojeći izbori biti u skladu sa zahtevima EU. "Predstojeći izbori u BiH su demokratski pečat na putu ka EU", rekao je File i istakao da Evropska komisija neće pregovarati sa OHR kada je u pitanju evropski put BiH.

SUSRET VAN ROMPEJ - PAHOR BEZ SAOPŠTENJA
BRISEL - Predsedavajući Evropskom savetu Herman van Rompej sastao se popodne sa slovenačkim premijerom Borutom Pahorom, koji je iznenada doputovao u Brisel da pokuša da uveri Van Rompeja u svrsishodnost njegovog učešća na sastanku zvaničnika zapadnog Balkana u subotu, 20. marta na Brdu, kod Kranja u Sloveniji. Pahor je posle sastanka samo kratko novinarima rekao: "Sutra je novi dan" i otišao ne dajući objašnjenje o ishodu razgovaora s Van Rompejom. Evropski ili drugi slovenački izvori zasad ništa nisu mogli da kažu novinarima o tome da li je Van Rompej rešio da ide ili je odustao od puta u Sloveniju. Van Rompejov predstavnik za štampu Hesus Karmona rekao je ranije agenciji Beta da bi predsedavajući Savetu Herman van Rompej večeras ili sutra pre podne mogao doneti odluku o tome da li će ići na skupu Sloveniji. Zamoljeni da potvrde izjavu slovenačkog poslanika i izvestioca za Srbiju u Evropskom parlamentu Jelka Kacina u Beogradu da Van Rompej neće ići na Brdo kod Kranja ako na taj skup ne dolazi srpski predsednik Boris Tadić, zvaničnici u EU su uzvratili da Kacin nije ovlašćen da govori u ime funkcionera Saveta Evropske unije i tumači njihove odluke ili namere. Evropski diplomatski krugovi su Beti preneli da se na konferenciju na Brdu kod Kranja gleda uglavnom kao na regionalni skup bez posebnog upliva na pripreme za susret na vrhu Evropska unija-zapadni Balkan, koji predsedavajući Španija, posebno uz snažnu podršku Italije, priprema za kraj maja ili juni u Sarajevu.

VAN ROMPEJ NIJE ODLUČIO IDE LI NA BRDO KOD KRANJA
BRISEL - Predsedavajući Saveta Evropske unije Herman van Rompej još nije odlučio da li će prisustvovati sastanku visokih zvaničnika država zapadnog Balkana u subotu na Brdu kod Kranja, rekao je danas agenciji Beta njegov predstavnik za štampu Hesus Karmona. Karmona je potvrdio da će se tokom popodneva u Briselu slovenački premijer Borut Pahor sastati s Van Rompejem da bi u razgovoru s njim izdejstvovao njegovo učešće na sastanku na Brdu kod Kranja, koji organizuju Slovenija i Hrvatska. Karmona je Beti izjavio da bi predsedavajući Evropskog saveta večeras ili sutra pre podne mogao doneti odluku o tome da li će ići na skup u subotu u Sloveniji. Zamoljeni da potvrde izjavu slovenačkog poslanika i izvestioca za Srbiju u Evropskom parlamentu,Jelka Kacina, datu u Beogradu, da Van Rompej neće ići na Brdo kod Kranja ako na taj skup ne dolazi srpski predsednik Boris Tadić, zvaničnici u EU su uzvratili da Kacin nije ovlašćen da govori u ime funkcionera Saveta Evropske unije i tumači njihove odluke ili namere. Evropski diplomatski krugovi su Beti preneli da se na konferenciju na Brdu kod Kranja gleda uglavnom kao na regionalni skup bez posebnog upliva na pripreme za susret na vrhu Evropska unija-zapadni Balkan, koji predsedavajući Španija, posebno uz snažnu podršku Italije, priprema za kraj maja ili juni u Sarajevu.

FILE: PRED CRNOM GOROM ZAHTEVNA FAZA INTEGRACIJE U EU
PODGORICA - Evropski komesar za proširenje Štefan File izjavio je danas u Podgorici da "prijateljski upozorio" svoje crnogorske sagovornike da je pred Crnom Gorom zahtevnija faza integracija, "puna izazova" i ukazao da su potrebni konkretnirezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. "Podelio sam sa svojim sagovornicima neku vrstu prijateljskog upozorenja. Posao koji nam predstoji je još zahtevniji i pun je izazova. Što više budete napredovali u pravcu pristupanja EU, vaši reformski napori moraju biti sveobuhvatiniji", kazao je File na konferenciji za novinare posle razgovora sa crnogorskim premijerom Milom Djukanovićem. Evropski komesar je ukazao da su potrebne reforme u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, vladavini prava i naglasio važnost konkretnih rezultata u praksi. "Na tom putu niste sami. Bićemo uz vas... i pomoći kroz ekspertsku pomoć i nastavak finansijske pomoći", rekao je File. Crnogorski premijer Milo Djukanović je ocenio da Fileova "brza poseta regionu" nakon izbora nove Evropske komisije "svedoči o punoj posvećenosti nove Evropske komisije politici daljeg širenja EU. On je ponovio da su prioritet Crne Gore u narednim fazama integracija u EU i NATO "učvršćivanje ekonomske i socijalne aktivnosti, stvaranje pretpostavki za obnovu eonomskog dinamizma.. unapredjenje vladavine prava, ljudskih prava i razvoj demokratije. Djukanović veruje da će Crna Gora do kraja godine dobiti status kandidata za članstvo. Crna Gora je u decembru 2008. godine zatražila status kandidata za članstvo u EU, a u aprilu 2009. Savet Evropske unije je zatražio od Komisije da pripremi mišljenje o crnogorskoj aplikaciji. Premijer Djukanović nije želeo da odgovori na pitanje kako je bivši premijer Tajlanda Taksin Šinavatra, osudjen za korupciju u svojoj zemlji, dobio crnogorski pasoš, uz opasku "da to nisu pitanja za premijera". Slucaj Šinavatra nije bio tema razgovora evropskog komesara za proiširenje za crnogorskim zvaničnicima, kazao je File. On se, osim sa Djukanovićem, sastao sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem, predsednikom Skupštine Rankom Krovokapićem, ministrima, poslanicima i predstavnicima civilnog sektora.

KACIN POZDRAVIO REFORMU PRAVOSUDJA U SRBIJI
BEOGRAD - Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je danas posle razgovora s ministarkom pravde Srbije Snežana Malović, reformu pravosudja u Srbiji i naglasio da je za nastavak evrointegracija ključno okončanje saradnje s Haškim tribunalom. "Želim u svoje ime iskreno čestitati gospodji ministarki za ono što je sa svojim timom uz pomoć vlade i skupštine Srbije uspela napraviti da se zemlja Srbija pretvori u državu Srbiju, da se stvore uslovi za efikasan rad pravne države i da se Srbija osposobi za sledeću fazu približavanja EU kada se za to stvore uslovi", rekao je Kacin. Kacin je rekao da je jedan od tih uslova "uspostavljanje pune saradnje s Haškim tribunalom i okoncanje te saradnje", koja omogućava, kako je naveo, "odmrzavanje Srbije što se stiče Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju". Malović je rekla da su razgovarali o opštem izboru sudija i sprovedenoj reformi, kao i daljim koracima koje Srbija namerava da preduzme. "Srbija želi da ide putem evropskih integracija i u tom svom putu želi da ima aktivan dijalog s EU, s Evropskim parlamentom", rekla je Malović. Malović je rekla da je juče s evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom razgovarala o reformi pravosudja i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ona je dodala da se dogovorila o koracima u daljoj reformi pravosudja, jer, kako je rekla, Beograd želi da u svakom koraku te reforme saradjuje s partnerima iz EU. Najavila je da će narednih dana biti organizovan sastanak na kojem će biti dogovoreni dalji koraci.

KACIN I ČIPLIĆ O MANJINAMA I PROBLEMIMA LGBT POPULACIJE
BEOGRAD - Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin razgovarao je jutros u Beogradu sa ministrom za ljudska i manjinska prava Svetozarom Čiplićem o izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina i problemima LGBT populacije. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, u susretu je bilo reči o izborima u Madjarskoj, izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina, položaju Roma i odnosima sa bugarskom nacionalnom manjinom. Kacin i Čiplić su, dodaje se u saopštenju, razgovarali i o budućim projektima i programima vezanim za finansiranje nacionalnih saveta, IPA projektima predvidjenim za izgradjivanje i ojačavanje kapaciteta nacionalnih saveta, problemima LGBT populacije i delovanju LGBT organizacija, regionalizaciji i decentralizaciji. Oni su takodje razgovarali o procesu evropskih integracija, ekonomskoj krizi i planu za izlazak iz krize i stabilizaciju, radu sudova i tužilaštva kao i o saradnji sa Haškim tribunalom, dodaje se u saopštenju. Kacin danas završava trodnevnu posetu Beogradu tokom koje je u okviru priprema izveštaja o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, imao sastanke sa državnim zvaničnicima i predstavnicima civilnog društva.

IZABRAN NOVI BUGARSKI MINISTAR ZADUŽEN ZA EVROPSKE FONDOVE
SOFIJA - Bugarska skupština danas je odobrila imenovanje Tomislava Dončeva za novog ministra zaduženog za evropske fondove. Dončev, bivši gradonačelnik Gabrova, nadgledaće izradu projekata koje finansira Evropska unija i sprečavati pronevere zbog kojih je Brisel kaznio Bugarsku blokiranjem sredstava. Izabran je sa 130 glasova za, 56 protiv i sedam uzdržanih. Bugarski premijer Bojko Borisov je u obraćanju poslanicima rekao da postavljanjem Dončeva zemlja ima za cilj da ubrza trošenje evropskih sredstava. "Upotreba evropskih fondova je prioritet vlade," rekao je Borisov i naglasio da se njegova vlada "bori protiv svih slucajeva nenamenskog trošenja ". Borisovljeva vlada desnog centra obavezala se da će povratiti poverenje Evropske komisije. Brisel je 2008. zamrzao 825 miliona evra evropskih predpristupnih fondova na koje je Bugarska još imala pravo, zbog sumnje da je bilo zloupotreba u njihovom trošenju. Od te sume 220 miliona evra je nepovratno uskraćeno. Evropska komisija je početkom februara deblokirala sedam programa vrednosti 6,4 milijardi evra na koje Bugarska ima pravo u periodu izmedju 2007. i 2013. godine. Da bi mogla da troši ova sredstva u periodu krize bugarska vlada izdala je set uputstava državnoj upravi s ciljem da spreči prevare u javnim nabavkama. Dončev je bio direktor sofijskog instituta Otvoreno društvo (Open Society) američkog milijardera Džordža Soroša, i bio je savetnik za evropske projekte. U svojstvu gradonačelnika Gabrova, dužnosti koju je obavljao od 2007, on je dobio odobrenje EU za sprovodjenje 19 projekata vrednih 70 miliona evra.

EŠTONOVA U GAZI, MIČEL DOLAZI U NEDELJU
GAZA - Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton doputovala je jutros u Gazu što je jedna od retkih poseta nekog visokog zapadnog zvaničnika toj teritoriji pod kontrolom radikalnog palestinskog pokreta Hamas. Kako javljaju svetski mediji, Eštonova će tokom kratke posete Gazi razgovarati sa predstavnicima UN, ali nije predvidjen nijedan sastanak sa predstavnicima Hamasa. Eštonova je dobila posebno odobrenje izraelskih vlasti kako bi preko teritorije Izraela došla do Gaze. Gaza je u izraelskoj ekonomskoj blokadi od 2007. godine kada je vlast preuzeo Hamas. Izraelci koji kontrolišu granicu, često su inostranim zvaničnicima uskraćivali ulazak na teritoriju ili su se strani političari sami od toga uzdržavali jer njihove vlade ne priznaju Hamas. Ujedinjene nacije su pozdravile posetu Ketrin Ešton, ocenivši da zbog izraelske blokade stotine hiljada ljudi u Gazi živi u dubokom siromaštvu. Istovremeno, jedan palestinski zvaničnik u Ramali je danas najavio da će specijalni američki izaslanik za Bliski istok Džordž Mičel posetiti region u nedelju. Mičel koji je trebalo u utorak da doputuje, odložio je posetu zbog rastuće napetosti oko prošlonedeljnog saopštenja Izraela da će u Istočnom Jerusalimu izgraditi 1.600 stambenih jedinica za jevrejske naseljenike. Američki izaslanik treba da pokuša da organizuje indirektne pregovore Izraelaca i Palestinaca.

EVROPSKI KOMESAR ZA PROŠIRENJE FILE DANAS CRNOJ GORI
PODGORICA - Evropski komesar za proširenje Štefan File u sklopu prve posete balkanskom regionu boraviće danas u Crnoj Gori, gde će sa predstavnicima crnogorskih vlasti razgovarati o reformama i procesu integracije zemlje u Evropsku uniju. File će se sastati sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem , predsednicima vlade i parlamenta Milom Djukanovićem i Rankom Krivokapićem, te ministrima, članovima Nacionalnog saveta za evropske integracije, parlamentarnog odbora za evropske integracije i predstavnicima civilnog sektora, najavljeno je iz Delegacije EU u Crnoj Gori. Crna Gora je u decembru 2008. godine zatražila status kandidata za članstvo u EU, a u aprilu 2009. Savet Evropske unije je zatražio od Komisije da pripremi mišljenje o crnogorskoj aplikaciji. U julu 2009. godine Evropska komisija je predala upitnik crnogorskim vlastima kako bi pripremila procenu spremnosti zemlje da odgovori na obaveze koje proističu iz članstva u EU. Vlada je svoje odgovore na upitnik dostavila krajem decembra prošle godine i trenutno Komisija procenjuje odgovore i druge podatke dobijene sa terena, radi pripreme mišljenja o aplikaciji. Vlasti u Podgorici se nadaju pozitivnom mišljenju Komisije do kraja godine.

17-MART-2010

INTERNET PIRATERIJA 2008. U EVROPI KOŠTALA 10 MILIJARDI EVRA
BRISEL - Stanovnici evropskih država tokom 2008. godine nelegalno su skinuli s interneta muziku, filmove, televizijske serije i kompjuterske programe u vrednosti od 10 milijardi evra, navodi se u istraživanju Medjunarodne trgovačke komore. U danas objavljenom izveštaju se navodi da bi digitalna piraterija mogla da se poveća, a da bi do 2015. godine medijima i industriji zabave mogla da nanese gubitke od 240 milijardi evra, kao i da zbog nje bude izgubljeno 1,2 miliona radnih mesta. "Za nas je razmena fajlova druga reč za kradju", rekla je šefica Medjunarodne federacije glumaca Agnet Haland (Agnete Haaland). Mladi često prijateljima daju filmove i muzički sadržaj ne shvatajući da time nelegalno dele materijal sa zaštićenim autorskim pravima, rekao je šef sindikata radnika u medijima Vilijem Monije (William Maunier). "Morate obrazovati mlade", dodao je. Predstavnici industrije zabave nisu izneli predlog kako suzbitiinternet pirateriju, ali su napomenuli da žele da ljudi uvide obim problema. Takodje su rekli da žele da troškove internet piraterije predoče Evropskom parlamentu koji je prošle godine neuspešno pokušao da ospori oštre mere uvedene u Francuskoj protiv nelegalnog skidanja sadržaja s interneta. Francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) zastupao je pravilo prema kojem bi aktivnosti korisnika na internetu bile praćene, a pojedinci bi dva puta bili upozoreni zbog nelegalnog skidanja fajlova pre nego što bi im na godinu dana bio zabranjen pristup internetu. U izveštaju o internet pirateriji se navodi da više od 14 miliona ljudi u Evropskoj uniji radi na televiziji, izdavaštvu i radiju i da je u 2008. godine više od 185.000 radnih mesta izgubljeno zbog internet piraterije.

FILE IZRAZIO PODRŠKU EVROINTEGRACIJAMA SRBIJE
BEOGRAD - Evropski komesar za proširenje Štefan File izrazio je danas u Beogradu podršku Evropske komisije procesu evropskih integracija Srbije. File je posle sastanka s premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem novinarima rekao da je razgovarano o potrebi da se održi pozitivan zamajac u evrointegracijama Srbije ostvaren krajem prošle godine, a kao drugi stratški cilj naveo je ulaženje u novu fazu evrointegracija ove godine. "Mnogo je zadataka i izazova na putu u EU, ali ako je Srbija zaista rešena da pristupi EU, ja sam uverio predsednika Vlade da je Evropska komisija zaista rešena da u tome pomogne", rekao je File na početku svoje prve posete Srbiji na funkciji komesara EU za proširenje. Govoreći o novoj fazi evrointegracija Srbije File je izrazio nadu da će članice EU dati "zeleno svetlo" Evropskoj komisiji za izradu mišljenja o članstvu Srbije u EU. Premijer Srbije je rekao da je Srbija potvrdila da nastavlja intezivne reforme i punu saradnju s Haškim tribunalom tako da očekuje da u junu počne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a da se se do kraja godine ili početka sledeće završe poslovi oko upitnika Evropske komisije tako da Srbija dobije status kandidata. Cvetković je kazao da je razgovarano i o pronalaženju tehničkog rešenja da Kosovo kao statusno neutralno učestvuje na medjunarodnim skupovima. "Polazeći od toga da nastup mora biti statusno neutralan, zajednički smo zaključili da treba tragati za odgovarajućim tehničkim rešenjima", rekao je Cvetković. Cvetković je ocenio da je "sastanak bio sveobuhvatan" i da je razgovarano o tome šta je do sada učinjeno i šta treba uraditi u narednom periodu. On je rekao da je u razgovoru konstatovano da je "prošla godina bila jedna od najboljih za Srbiju kad se radi o evropskim integracijama", pri čemu su izdvojeni liberalizacija viznog režima, odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma i podnošnje kandidature Srbije za članstvo u EU. "Zajedno smo zaključili da je potrebno iskoristiti tu priliku ubrzanja koje smo ostvarili prethodne godine i da isto tako nastavimo s ubrzanim evropskim integracijama u 2010. godini", rekao je Cvetković.Cvetković je kazao da i da je razgovarano o opasnosti da smanjenje broja zaposlenih u administraciji Srbije negativno utiče na administrativni kapacitet Srbije za evrointegracije, ali i dodao da je pronadjeno rešenje za taj problem. On je naveo da je bilo reči i o povećanju broja ljudi s juga Srbije koji su tražili azil u Belgiji i Švedskoj posle ukidanja viza. "Prema poslednjim informacijama koje imamo, taj problem se polako se rešava, zahteva ima sve manje i manje, došlo je na neki normalan nivo, s tim što je danas krenuo još jedan autobus dobrovoljaca iz Belgije koji se vraćaju u Srbiju", rekao je Cvetković i dodao da je izraženo "opšte zadovoljstvo" načinom na koji je taj problem rešen. File bi trebalo da razgovara i s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, potpredsednikom Vlade Božidarom Djelićem, kao i sa još nekim članovima vlade.

FILE I ĐELIĆ RAZGOVARALI O EVROINTEGRACIJAMA SRBIJE
BEOGRAD - Evropski komesar za proširenje Štefan File razgovarao je danas u Beogradu s potpredsednikom Vlade Srbije za evropske intregrcije Božidarom Djelićem o koracima Srbije u evrointegracijama, regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu i učešću Srbije u izradi Strategije EU za Dunavski region. Kako je saopšteno iz Djelićevog kabineta, File je ocenio da se prioriteti Srbije koje je izneo Djelić na sastanku, u potpunosti poklapaju sa strategijom EU "Evropa 2020" i pozvao Srbiju da se uključi u njenu primenu. Na sastanku je razgovarano i o incijativi za stvarenje Tehnološkog fonda za Zapadni Balkan što je podržala većna zemalja regiona, navodi se u saopštenju. File je danas posle razgovora s premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem izrazio podršku Evropske komsije procesu evrointegracija Srbije. Novi evropski komesar za proširenje tokom svoje prve posete Srbiji na toj funkciji, trebalo bi da razgovara i s predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

TADIĆ RAZGOVARAO SA FILEOM O EVROINTEGRACIJI SRBIJE
BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je u razgovoru sa komesarom EU za proširenje Štefanom Fileom očekivanje da će kandidatura Srbije za članstvo biti prosledjena Evropskoj komisiji što je pre moguće, kao i da će uskoro početi ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u parlamentima zemalja članica EU. Tadić je Fileu preneo da u Srbiji postoji snažna politička volja i značajni administrativni kapaciteti da se ispune neophodni uslovi za učlanjenje u EU, navodeći da je "strateško opredeljenje Srbije punopravno članstvo u Uniji". On je ponovio da Beograd u potpunosti saradjuje sa Haškim tribunalom i da čini sve što je u njegovoj moći kako bi locirao i tom sudu izručio preostala dva optuženika, Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Srpski predsednik je naglasio da je Srbija odlučna da sa ostalim državama razvija intenzivnu saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, podsećajući da je Srbija nedavno na tom polju ostvarila više značajnih uspeha na globalnom nivou. File je danas razgovarao i sa srpskim premijerom Mirkom Cvetkovićem,kome je preneo podršku Evropske komisije procesu evropskih integracija Srbije. Evropski komesar za proširenje sastao se i sa potpredsednikom Vlade Srbije za evropske integracije Božidarom Djelićem, sa kojim je razgovarao o koracima Srbije u evrointegracijama, regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu i učešću Srbije u izradi Strategije EU za Dunavski region.

ŽBOGAR: UČEŠĆE NA KONFERENCIJI JOŠ U FAZI USKLADJIVANJA
LJUBLJANA - Slovenački ministar spoljnih poslova Samuel Žbogar izjavio je danas da je uskladjivanje u pogledu učešća na konferenciji o zapadnom Balkanu i završnoj deklaraciji skupa još u toku. Na sastanku parlamentarnog odbora za spoljnu politiku Žbogar je, odgovarajući na pitanja poslanika o konferenciji zakazanoj za subotu na Brdu kod Kranja, rekao da je većina učesnika iz regiona potvrdila dolazak, ali "ne i svi predvidjeni učesnici". Prema njegovim rečima, još se uskladjuje pitanje učešća Srbije i Kosova, čiji je status na konferenciji sa stanovišta Srbije problematičan, ali su u toku nastojanja da "i Srbija i Kosovo učestvuju na konferenciji". Cilj konferencije je, kako je naglasio slovenački ministar, da lideri država u regionu Evropskoj uniji pošalju poruku da su sposobni da razgovaraju o svojoj evropskoj perspektivi, sprovedu potrebne reforme i rešavaju bilateralna pitanja, o čemu su važnu poruku uputili i organizatori konferencije Slovenija i Hrvatska. Na konferenciju o zapadnom Balkanu doći će i predsednik EU Herman van Rompej, ministar spoljnih poslova Španije, predsedvajuće EU, Migel Anhel Moratinos i evropski komesar za proširenje Štefan File. Skup je podržala i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

SPD I ZELENI ZA OBUSTAVU PROTERIVANJA ROMA NA KOSOVO
BERLIN - Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), stranka Zelenih i humanitarne organizacije zatražile su od saveznih i pokrajinskih vlasti da se obustavi proterivanje Roma iz Nemačke na Kosovo. Prema navodima humanitarnih organizacija, danas je do 150 Roma i Aškalija koji su živeli u Donjoj Saksoniji i Severnoj Rajni-Vestfaliji proterano avionom iz Diseldorfa u Prištinu. Kako je dopisnici Bete danas saopšteno u Savetu za izbeglice Donje Saksonije, u proteklom periodu je iz različitih delova Nemačke barem jednom mesečno bilo organizovano masovno proterivanje romskih porodica na Kosovo. Ugovor o readmisiji koji su prošle godine potpisale nemačka vlada i vlasti Kosova, koje je Berlin priznao kao nezavisnu državu, predvideo je vraćanje oko 10.000 Roma sa Kosova, kao i oko 2.000 Aškalija, Egipćana i Srba koji više nemaju pravnu osnovu da ostanu u Nemačkoj. SPD, Zeleni i humanitarne organizacije su povodom današnjeg proterivanja Roma iz Donje Saksonije ukazali da je u velikom broju slučajeva reč o romskim porodicama koje izmedju 10 i 20 godina žive u Nemačkoj. Organizacija Pro Azil (Pro Asyl) navodi u saopštenju da većina Roma na Kosovu živi u "apsolutnom siromaštvu, u etničkim enklavama, u privremenom smeštaju bez sanitarija i grejanja". Dodaje se da već proterani Romi koji sada žive na Kosovu "svedoče o nasilju i rasističkoj diskriminaciji albanskih policijskih snaga kojoj su izloženi". Humanitarne organizacije ukazuju i da nezaposlenost medju romskom populacijom na Kosovu iznosi skoro 100 odsto, te da romska deca rodjena u Nemačkoj ne znaju albanski jezik čime je onemogućena njihova ionako teška integracija u školski sistem. Sporazum Berlina i Prištine o readmisiji predvidja da Kosovo primi nazad sve koji imaju dokumenta izdata na Kosovu ili kod kojih na drugi način može da se dokaže da im je na Kosovu bio trajni boravak. Humanitarne organizacije nemačkoj vladi zameraju što proterivanje Roma na Kosovo pravda "programatskim izjavama kosovske vlade o integracionoj politici i politici pomoći povratnicima". Medjutim, Pro Azil navodi da "za sprovodjenje te obećane politike nedostaje novac i spremnost većinskog stanovništva". Nemačka vlada, koja je prilikom potpisivanja ugovora, pošla od ocene da je "etnički motivisano nasilje na Kosovu znatno opalo", obavezala se da će prištinskim vlastima godišnje biti podnošeno najviše 2.500 zahteva za readmisiju. Humanitarne organizacije od nemački vlasti sada zahtevaju ne samo da obustave masovna proterivanja, kao što je današnje iz Diseldorfa, već i da za oko 10.000 Roma sa Kosova obezedi i trajan boravak u Nemačkoj.

MERKELOVA: PRUŽANJE POMOĆI GRČKOJ NIJE DOBAR ODGOVOR
BERLIN - Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da pružanje podrške Grčkoj, koja ima velike budžetske probleme, nije "dobar odgovor" i založila se za mogućnost isključivanja zemalja iz evrozone. "Pokazivanje solidarnosti ne može biti dobar odgovor", rekla je nemačka kancelarka u obraćanju nemačkim poslanicima, navodeći da problem treba rešavati suštinski. Ne treba "pružati preuranjenu pomoć, već uvesti red u sve to, sve drugo bi bilo pogubno", smatra Merkelova. Nemačka je uzdržana po pitanju finansijske podrške Grčkoj. Ministri finansija evrozone su, medjutim, u ponedeljak uveče doneli odluku o nacrtu plana eventualne pomoći Grčkoj, ako joj bude bila potrebna. Merkelova se takodje založila za mogućnost da neka zemlja bude isključena iz evrozone, što je već pominjao nemački ministar finansija Volfgang Šojble. To bi moglo da bude krajnje sredstvo kad "neka zemlja ne ispunjava uslove", rekla je nemačka kancelarka. Mehanizmi evropskog Pakta za stabilnost i rast nisu prilagodjeni za slučaj kada zemlja ne može da plati što je sada slučaj sa Grčkom, rekla je Merkelova. Pakt za stabilnost i rast uspostavljen je 1999. godine kako bi se osiguralo da države koje su postale članice Ekonomske i monetarne unije (EMU) nastave da poštuju jedan od kriterijuma da budžetski deficit ne prelazi tri odsto BDP-a.

EU ne namerava da blokira gasovode koji konkurišu Nabuku
VARŠAVA - Evropska unija ne namerava da blokira investicije u gosovode koji konkurišu prioritetnom evropskom projektu Nabuko jer je Evropi gas potreban, kazao je za današnju Žečpospolitu evropski komesar za energetiku Ginter Etering. "Nije nam namera da blokiramo druge investicije. Neke članice EU razgovaraju sa Rusijom o južnom gasovodu. EU je gas potreban i ima prostora za puno projekata. Nabuko će joj obezbeđivati svega pet odsto potrebne sirovine. Na kraće staze ti projekti konkurišu jedan drugom, ali dugoročno ima prostora za mnogo investicija na liniji istok-zapad", rekao je Etering. Evropski komesar upozorio je da će narednih pet decenija Rusija sasvim sigurno biti najvažniji energetski partner Evrope, posebno kada je reč o isporukama gasa. "Ta zavisnost nije jednostrana. Rusiji su potrebne naše mašine, tehnologije, kvalifikovani inženjeri. Mislim da je takva (obostrana) zavisnost prihvatljiva", rekao je Etering. Evropska komisija, prema rečima svog komesara za energetiku, pitanje energetske bezbednosti želi da rešava "evropeizacijom" ugovora sa Rusijom i trećim zemljama o isporukama energenata. "Budući sporazumi treba da se skalapaju ne kao sada u slučaju Severnog toka između Nemačke i Rusije, već između Rusije i cele EU", rekao je Etering. Komesar je kazao da je gasovod Severni tok, koji treba da ide preko Baltičkog mora, potreban Evropi, ali je kritikovao to što su se o njemu dogovorili samo Berlin i Moskva, ne vodeći računa o protivljenju zemalja oko trase gasovoda, kao što je recimo Poljska. "Počinjena je diplomatska greška. Trebalo je u taj gasovod uključiti Poljsku i baltičke zemlje. Stav EK je tu jasan. Nikada više ne treba da se dogovaraju isporuke gasa iz trećih zemalja u EU bez saglasnosti svih država suseda gasovoda", kazao je Etering.

16-MART-2010

Evropski komesar za proširenje 18. marta u Crnoj Gori
PODGORICA - Evropski komesar za proširenje Štefan File u sklopu prve posete balkanskom regionu posetiće 18. marta Crnu Goru, gde će sa predstavnicima crnogorskih vlasti razgovarati o reformama i procesu integracija zemlje u EU. File će se sastati sa predsednikom Cre Gore Filipom Vujanovićem , predsednicima vlade i parlamenta, Milom Đukanovićem i Rankom Krivikapićem, te ministrima, članovima Nacionalnog saveta za evropske integracije, parlamentarnog odbora za evropske integracije i predstavnicima civilnog sektora, najavljeno je iz Delegacije EU u Crnoj Gori. Crna Gora je u decembru 2008. godine zatrazila status kandidata za članstvo u EU, a u aprilu 2009. Savet Evropske unije je zatražio od Komisije da pripremi mišljenje o crnogorskoj aplikaciji. U julu 2009. godine Evropska komisija je predala upitnik crnogorskim vlastima kako bi pripremila procenu spremnosti zemlje da odgovori na obaveze iz članstva u EU. Vlada je svoje odgovore na upitnik dostavila krajem decembra prošle godine i trenutno Komisija procenjuje odgovore i druge podatke dobijene sa terena, radi pripreme mišljenja o aplikaciji. Vlasti u Podgorici se nadaju pozitivnom mišljenju Komisije do kraja godine. File sutra dolazi u Beograd, 18. marta posetiće Podgoricu i Sarajevo, a 19. marta Prištinu i Tiranu.

File stiže u Beograd da potvrdi put Srbije ka EU
BRISEL - Evropski komesar za proširivanje Štefan File dolazi sutra na razgovore u Beograd sa srpskim vođstvom da bi potvrdio rešenost Evropske unije da Srbiju, kad ispuni uslove, primi u članstvo. File će istaći važnost sprovođenja daljih evropskih reformi I dobre, kao i dosad, saradnje Beograda s Haškim sudom, u očekivanju da se u junu verovatno dođe i do odluke o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) EU-Srbija. Kako su naveli zvaničnici EU u Briselu, Evropska komisija smatra da Srbija ima potencijal da krene u novu fazu odnosa s Unijom, ali se veruje da je realnije da Srbija dobije status kandidata za članstvo u Uniji iduće godine. Funkcioneri u Evropskoj komisiji su ukazali na poruku koju je File srpskoj javnosti uputio uoči posete, a u kojoj ukazuje na važan napredak koji je Srbija ostvarila krajem prošle godine, posebno stupanjem na snagu trgovinskog dela SSP-a i ukidanjem viza EU za srpske državljane. Sve članice EU podržavaju perpektivu ulaska Srbije u članstvo Unije, ali, objasnili su izvori u Briselu, novi zamah može doći samo ako u junu tužilac Haškog suda stavi do znanja da je zadovoljan stepenom saradnje s Beogradom, što znači da je ta saradnja održana ili poboljšana u odnosu na zadovoljavajuće ocene u decembru. File će čelnicima srpskih vlasti predočiti ono što Evropska komisija stavlja do znanja i neposrednom kandidatu koji je na pragu članstva, Hrvatskoj, isto kao i ostalim zemljama regiona koje su u procesu pridruživanja Uniji. A to su značaj regionalne saradnje, uključujući nalaženje nekih "pragmatičnih okvira" za saradnju Beograda i Prištine, rešavanje bilateralnih problema i jačanje bitke protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tu je od suštinskog značaja izgradnja i efikasno delovanje nezavisnog pravosuđa, kao temelja demokratskog poretka i društva, kao i napredne tržišne ekonomije, rekli su izvori u Briselu. Evropski zvaničnici su potvrdili da se u Evropskoj komisiji s velikom pažnjom prati i analizira tekuća pravosudna reforma u Srbiji, u očekivanju da se neke manjkavosti otklone "u hodu" i da Ustavni sud Srbije da svoje mišljenje na žalbe podnesene na postupak izbora novih sudija i tužilaca. Evropska komisija će vlastima u Beogradu staviti do znanja i svoje ocene i mišljenja s ciljem da se što pre i što bolje reforma sudstva u Srbiji postavi na čvrste i zdrave temelje. Tad će i građani, isto kao i privrednici i investitori s poverenjem gledati na sudstvo i celokupni razvoj u zemlji. Evropski komesar za proširenje File će u Beogradu razgovarati s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, potpredsednikom Vlade Bozidarom Đelićem i još nekim članovima vlade. File će posle Srbije posetiti 18. marta Crnu Goru i Bosnu, a 19. marta će otići na Kosovo i u Albaniju. Evropski komesar 20. marta na Brdu kod Kranja, zajedno sa predsedavajućim Evropskog saveta Hermanom van Rompujem, treba da prisustvuje konferenciji o Zapadnom Balkanu, koju organizuju Slovenija i Hrvatska. U diplomatskim krugovima u Briselu se tvrdi da će ovaj skup biti održan, iako još nije rešeno pitanje učešća Srbije koja je postavila uslov da Kosovo na tom skupu može biti zastupljeno samo u sklopu delegacije UNMIK-a. Izvori u Briselu kažu da se uveliko piše i deklaracija tog sastanka, koja bi trebalo da pokaže kako zemlje regiona vide postojeće stanje i izglede za jačanje procesa pridruživanja EU.

Varga obavestio Kacina o poslednjem napretku Srbije ka EU
BEOGRAD - Predsednik Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Laslo Varga razgovarao je danas sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Jelkom Kacinom o napretku koji je Srbija postigla ka EU u poslednja dva i po meseca iz aspekta Narodne skupštine. "Obavestili smo Kacina da je Srbija krenula sa pripremama za ispunjavanje budućeg upitnika Evropske komisije, i među institucijama je i Narodna skupština započela pripreme formiranjem radne grupe da bi u trenutku kada stigne upitnik bila spremna u jednom izuzetno kratkom vremenskom roku da odgovori na njega", rekao je Varga na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Kacinom u Domu Narodne skupštine. On je dodao da je Odbor za evropske integracije informisao Kacina i da je usvojen Zakon o Narodnoj skupštini, čime je obezbeđena finansijska samostalnost Narodne skupštine, "što je izuzetno značajno sa aspekta evropskih integracija". Izvestilac EP za Srbiju istakao je da želi da ohrabri rukovodstvo Narodne skupštine da "bude aktivnije, vidljivije, da putuje po institucijama ne samo u regionu, nego da se pojavljuju i u EP i da direktno daje informacije o tome koliko Srbija napreduje ka EU". "Mi ne možemo odlučivati o dinamici približavanja. O tome odlučuju samo institucije Srbije i mi smo spremni da ako tu dođe do nekih proboja, do ubrzanja, da to tako i pratimo", poručio je Kacin. On je najavio da će tokom sledeća dva dana svoje posete Srbiji razgovarati sa predstavnicima političkih partija, članovima vlade i nevladinih organizacija kako bi od njih direktno čuo njihove dileme i stavove kada je reč o evrointegracijama. Kacin je pozdravio napredak koji je do sada ostvaren u Srbiji na polju pravosuđa. "Za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije treba imati efikasnije pravosuđe i tu, bez ikakvih rezervi, ja iskereno čestitiam ministarki (pravosuđa Snežani Malović) za sve ono što je postignuto do sada. Ona je dokazala da nije samo ministar, već i da je lider koji vidi u budućnost", rekao je Kacin. On je, komentarišući reizbor sudija i tužilaca u Srbiji i problem koji su posle toga nastali,ocenio da se "radi o sudijama i tužiocima koji to više nisu" i dodao je da je "normalno da pravnici koriste sva pravna sredstva kako bi postigli svoj cilj - da zadrže funkciju koju više ne obavljaju".

15-MART-2010

File: Turska da otvori pomorske i vazdušne luke za Kipar
ANKARA - Evropski komesar za proširenje Štefan File apelovao je danas na Tursku da otvori luke i aerodrome za Kipar, prema sporazumu koji ima sa Evropskom unijom (EU). Posle susreta sa šefom turske diplomatije Ahmetom Davutogluom, File je novinarima rekao da je u razgovoru podvukao značaj koji EU pridaje ispunjavanju obaveza od strane Turske i normalizaciji odnosa Kiprom. Turska je 2005. godine potpisala protokol koji je obavezuje da proširi na nove članice EU pogodnosti Carinske unije koji je povezuju sa evropskim blokom. Ankara odbija da primeni taj dokument na Kipar dok se ne postigne globalni sporazum o kiparskom pitanju. EU je zbog toga odlučila 2006. da zamrzne osam od 35 poglavlja u pregovorima sa Turskom. Šef turske diplomatije je danas izjavio da "politički problemi koji nemaju direktne veze sa procesom priključenja, poput Kipra", ne bi trebalo da budu prepreka pregovorima Turske sa EU. File je takođe apelovao na Ankaru da uloži napore u postizanju mira sa Jermenijom. "Kao neko ko je poreklom iz bivše Čehoslovačke... znam koliko politizacija istorije otežava pomirenje", rekao je File. Evropski komesar bi danas u Ankari trebalo da se sastane sa premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom i glavnim turskim pregovaračem sa EU Egemenom Bagisom, a za sutra je planiran susret sa poslovnim ljudim u Istanbulu.

Ren: Komisija spremna da iznese predlog pomoći
BRISEL - Evropska komisija je spremna da iznese predlog o pružanju finansijske pomoći Grčkoj, o stvaranju mehanizma koji će biti iskorišćen ukoliko to bude neophodno, izjavio je danas u Briselu evropski komesar za ekonomiju Oli Ren. "Komisija je spremna da iznese predlog" u cilju uspostavljanja "evropskog mehanizma koordinisane i uslovljene pomoći" Grčkoj koja je suočena sa ozbiljnim finansijskim problemima, rekao je Ren novinarima po dolasku na sastanak ministara finansija evrozone. Ren je dodao da će ministri razgovarati o načinima za očuvanje stabilnosti evrozone, ne pružajući više detalja. Ministri finansija EU će danas i sutra razgovarati u Briselu o dužničkoj krizi svoje članice. Grčka kaže da više želi političku nego finansijsku podršku za izlazak iz krize koja je pogodila zajedničku evropsku valutu i uznemirila svetska tržišta. I Atina i Berlin su odbacili medijske izveštaje da će ministry finansija odlučiti da daju novčanu pomoć Grčkoj. Zvaničnici EU kažu da je zajednica izradila niz mogućnosti za pomoć, ali da će Atina morati da sa svakom vladom pojedinačno radi na dobijanju eventualnih kreditnih garancija.

Izveštaj: EU može i treba još da smanji emisiju gasova
BRISEL - EU može i treba dodatno da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, a zbog recesije je emisija tih gasova već smanjena, kaže se u danas objavljenom izveštaju koji su naručili poslanici Zelenih u Evropskom parlamentu. EU bi trebalo da zacrta cilj od 40 odsto smanjenja emisije štetnih gasova do 2020. godine, a umesto planiranih 20 i smanjenje od 30 odsto je lako ostvarivo, navodi se u izveštaju konsultantske kuće Si-i Delft (CE). Znatan pad industrijske proizvodnje i potrošnje enregije izazvan ekonomskom krizom već je doveo do manje emisije gasova i čini trećinu planiranog smanjenja. EU bi trebalo da učini više od drugih delova sveta pošto je učinila više i u dužem vremenskom periodu da do globalnog zagrevanja dođe, dodaje se u izveštaju. Panel naučnika UN preporučio je da razvijene zemlje do 2020. godine smanje emisiju štetnih gasova za 25 do 40 odsto u odnosu na 1990. da bi se izbegle drastične promene klime.

Ešton: EU spremna za veće angažovanje na Bliskom istoku
KAIRO - Evropska unija želi da podstakne bliskoistočni mirovni proces, rekla je danas visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton u Kairu, na početku posete Bliskom istoku. Ešton je rekla da EU, u cilju podsticanja bliskoistočnog mirovnog procesa, želi da poveća svoju pomoć Palestincima, da ojača svoje bezbednosne misije u Libanu i u palestinskim oblastima. Visoka predstavnica EU je rekla da želi da kvartet koji se bavi pitanjem Bliskog istoka - EU, Sjedinjene Države, Ujedinjene nacije i Rusija - više čini da podstakne Izrael i Palestince ka postizanju mira. "EU je spremna da pojača svoje učešće" u mirovnom procesu, rekla je Ešton u obraćanju Arapskoj ligi u Kairu, na početku četvorodnevne posete Bliskom istoku. Njene izjave dolaze u trenutku kada su tenzije u regionu porasle posle najava Izraela o nameri izgradnje 1.600 novih domova u istočnom Jerusalimu, koji je sporna teritorija i treba da bude predmet mirovnih pregovora. Izrael je nameru o izgradnji objavio prošle nedelje u vreme posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena regionu, što je izazvalo niz osuda američkih zvaničnika. Ketrin Ešton je kritikovala tu izralesku najavu, ali i nespremnost palestinskog rukovodstva da sprovede reforme. Ešton je rekla da će EU podržati stvaranje palestinske države u skladu sa dogovorenim promenama granice od 1967. godine, sa Jerusalimom kao glavnim gradom i Izraela i Palestine. EU je takođe spremna da pomogne Palestincima, ako se vidi uverljiv pomak ka postizanju rešenja o dve države, i razmotriće pružanje daljih "političkih, finansijskih i bezbednosnih garancija", rekla je Ešton. EU i njenih 27 zemalja članica godišnje potroše oko milijardu evra na humanitarnu i drugu pomoć Palestincima.

Evrozona će Grčkoj ponuditi pomoć
BRISEL - Ministri finansija zemalja članica evrozone složili su se večeras na sastanku u Briselu da Grčkoj ponude finansijsku pomoć, verovatno u obliku zajmova, ali su odbili da iznesu više detalja do postizanja dogovora. Premijer Luksemburga i predsedavajući zemalja članica evrozone Žan-Klod Junker rekao je da Grčka nije tražila od ostalih članica te grupe finansijsku pomoć, ali je dodao da bi one mogle "hitro da joj upute pomoć" ako je Atina zatraži. Junker je odbio da iznese detalje o mogućoj pomoći, navodeći da 16 zemalja EU čija valuta je evro tek treba da usaglase neke tehničke detalje pre sastanka lidera Unije 25. i 26. marta, na kome bi trebalo da bude doneta konačna odluka o veličini i tipu finansijske pomoći Grčkoj. Grčka, čiji je državni dug dostigao 300 milijardi evra, planira da se ove godine zaduži za 54 milijarde, kako bi popunila "ogroman" jaz između troškova i prihoda i sprečila dalju recesiju.

14-MART-2010

Izvori EU: Evropa ključni zalog izbora u BiH
BRISEL - Špansko predsedništvo EU, uz podršku više partnera u Uniji, razmatra mogućnost održavanja konferencije visokih zvaničnika EU i vođa država Zapadnog Balkana, u aprilu u Sarajevu, na kojoj bi se uz nove predloge i zamisli ponovo otvorio "Butmirski paket" reformi i "dopuna ustava" BiH. Cilj ove inicijative, rekli su izvori Unije agenciji Beta, bio bi da se prevaziđe zastoj u političkom dijalogu i željenom dogovoru vođa tri strane u BiH, kao i da se perspektiva približavanje Bosne Evropskoj uniji stavi u središte kampanje i postane ključni zalog oktobarskih izbora u toj zemlji. Međunarodni diplomatski izvori smatraju da se bez SAD, kao bitnog tvorca "Butmirskih predloga", zajedno s EU, pa i "korisnog doprinosa Rusije i Turske", teško može očekivati neki napredak, posebno zato što već u maju kreće kampanja za oktobarske izbore u Bosni. Špansko predsedništvo EU, uz jaku podršku Italije, Austrije i još nekih evropskih partnera, upravo žele da se i dopunama i proširenjem predloga za reforme "proces približavanja BiH Evropskoj uniji i osnažena evropska perspektiva stave u središte kampanje i postanu ključni zalog samih parlamentarnih izbora u oktobru u toj zemlji". Jedan od bithih činilaca koji mogu uticati na to da se "sve snage i težnje bitnije nego dosad okupe oko evropske perspective zemlje", treba da bude i ukidanje viza EU za državljane BiH najkasnije do oktobarskih izbora. O tome je ovih dana u Briselu s visokim zvaničnicima EU razgovarao i dobio povoljne ocene predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić.

10-MART-2010

Počela obuka za pripremu projekata prekogranične saradnje
BEOGRAD - U Beogradu i Novom Sadu danas je počela trodnevna obuka za pripremu predloga projekata za prekograničnu saradnju koju organizuje regionalni projekat Evropske komisije za podršku programima prekogranične saradnje između zemalja Zapadnog Balkana CBIB (Cross Border Institution Building). To je prva od 14 obuka za potencijalne autore projekata prekogranične saradnje Srbije sa susednim zemljama, koji bi bili finansirani iz fondova IPA predpristupne pomoći Evropske unije. Obuke su besplatne, a organizuju se za grupe od oko 30 polaznika. Saradnici CBIB-a očekuju da će predavanjima u martu, aprilu i maja ove godine prisustvovati oko 400 ljudi koji su zainteresovani da urade projekat prekogranične saradnje. CBIB postoji od 2006. godine, glavnu kancelariju ima u Beogradu a pored Srbije pokriva i ostale zemlje regiona - Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru i Makedoniju. Do sada je CBIB organizovao više od 60 informativnih radionica i obuka za oko 2.500 ljudi u šest zemalja regiona. Od oko četiri milijarde evra, koliko je izdvojeno u okviru IPA za Zapadni Balkan za period od 2007. do 2011, oko 260 miliona evra namenjeno je prekograničnoj saradnji, od čega 193 miliona za programe sa susednim zemljama članicama EU, a 66 miliona za programe između zemalja Zapadnog Balkana. Od 2004. godine Srbija učestvuje u tri programa prekogranične saradnje sa susednim zemljama članicama EU - Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, kao i u transnacionalnom programu Prostor jugoistočne Evrope (SEE). Javni pozivi sa programe saradnje Srbije sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom prvi put su objavljeni u leto 2009. godine. Za koordinaciju prekogranične saradnje u Srbiji je zaduženo Ministarstvo finansija.

Špirić: Na leto moguće ukidanje viza EU za BiH
BRISEL - Moguće je da Evropska unija na leto ukine vize državljanima BiH, izjavio je danas u Briselu predsednik Saveta ministara BiH Nikola Špirić posle razgovora sa zvaničnicima Evropske komisije. Špirić, koji se sastao sa komesarkom za pravosuđe i unutrašnje poslove Sesilijom Malsmtrom, saopštio je da će prvi izveštaj Evropske komisije o tome da li je BiH ispunila zadatke iz "mape puta - programa mera" za ukidanje viza, biti završen do uskršnjih praznika u aprilu. Špirić je rekao da je uveren da će taj izveštaj biti povoljan. Predsednik centralne vlade BiH je dodao da veruje da će "otud Evropska komisija imati sa čime da izađe pred 27 zemalja članica i da od njih zatraži liberalizaciju viza za BiH". Vlasti BiH su, po njegovim rečima, "danas ispunile poslednji uslov"."Ja sam i to sa zadovoljstvom preneo komesarki Malmstrom", dodao je on. Špirić je potvrdio da je sa komesarkom Malstrom razgovarao o nedavnom problem priliva lažnih azilanata s juga Srbije i iz Makedonije. Bosna i Hercegovina neće imati takav problem, naglasio je Špirić koji je najavio pokretanje kampanje u kojoj će biti protumačena svrha i smisao putovanja građana BiH u EU bez viza. On je želeo da naglasi da se na Bosnu i Hercegovinu neće odraziti zaostajanje Albanije u liberalizaciji viznog režima, iako je Evropska komisija istovremeno kad i sa BiH, s tom zemljom pokrenula dijalog o ukidanju evropskih viza. Čelnik vlade u Sarajevu je naveo da je Evropska komisija potvrdila svoj stav i utvrđenu politiku da će se ostvareni rezultati u primeni mera za ukidanje evropskih viza sagledavati pojedinačno za svaku zemlju s kojom je o tome pokrenut dijalog. Vize će biti ukinute kad se ispune od početka poznati uslovi, bez dodavanja novih, preneo je Špirić ono što mu je stavila do znanja komesarka Malmstrom, glavna nadležna za vizni režim EU u Evropskoj komisiji. "Zamolio sam gospođu Malmstrom, da u slučaju pozitivnog izveštaja, a mi smo uvereni da nema razloga da izveštaj ne bude pozitivan, svojim autoritetom evropskog komesara omogući da ne bude dodatnih administrativnih prepreka, birokratskog kočenja procedure", istakao je Špirić. "Bude li tako, moguća je liberalazacija viza na leto", dodao je on. Špirić je rekao Malstromovoj da je BiH, i kad bude uveden bezvizni režim, sprema da sarađuje s EU na polju unutrašnjih poslova. On je rekao da će, ako uskoro članica EU postane Hrvatska, "Evropska unija i Bosna imati vrlo dugu zajedničku granicu, od hiljadu kilometara. "A mi možemo nastaviti sa reformama koje imaju veze sa šengenskom granicom", zaključio je Špirić. Predsednik Saveta ministara BiH je prethodno razgovarao i sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom, ali nije bilo predviđeno da o sadržini razgovora bude upoznata javnost, kako je to agenciji Beta rekla Fileova predstavnica za štampu Anđela Filote.

EU izdvojila 1,2 miliona evra za digitalizaciju RTVCG
Evropska unija (EU) poklonila je danas Radio televiziji Crne Gore (RTVCG) 1,2 miliona evra vrednu opremu za digitaliaciju te medijske kuće. Ambasador EU u Crnoj Gori Leopold Maurer je izrazio nadu da će nova tehnika "doprineti boljem programu" RTVCG, prenela je ta medijska kuća. On je najavio da će EU izdvojiti dodatnih tri miliona evra iz programa pretpristupne pomoći (IPA) za prelazak RTVCG na digitalni signal. Generalni direktor RTVCG Branko Vojičić je naveo da ta kuća "ulazi u fazu digitalizacije", što će se "odraziti ne samo na program, nego i na podizanje kapaciteta". Prema njegovom rečima, RTVCG zbog neregulisanih uslova za stabilno i sigurno finansiranje nije mogla da odvoji novac za razvoj tehničkih kapaciteta. Godišnja budžetska izdvajanja za RTVCG iznose oko 8,5 miliona evra.

05-MART-2010

Danas sporazum o povezivanju gasovoda Srbije i Bugarske
BRISEL - Ministar energetike Srbije Petar Škundrić i ministar ekonomije, energetike i turizma Bugarske Trajčo Trajkov potpisaće danas u Briselu sporazum o izgradnji gasovoda koji će povezati gasovodne mreže dve zemlje. Gasovod koji polazi iz Niša i preseca granicu blizu Dimitrovgrada, prvi put će povezati transportne sisteme Bugarske i Srbije, a doprineće sigurnosti snabdevanja gasom obe zemlje i regiona. Projekat je deo koncepta Gasnog prstena Energetske zajednice koji je promovisala Evropska komisija. Investicija potrebna za oko 180 kilometara gasovoda sa kapacitetom od oko dve milijarde kubnih metara godišnje procenjena je na izmedju 100 i 120 miliona evra. Projekat će podržati i fondovi Evropske unije. Najavljeno je da će potpisivanju prisustvovati generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i izvršni direktor Bulgartransgasa Ivan Drenovički.

Cvetković danas sa čelnicima EU i Belgije
BRISEL - Premijer Srbije Mirko Cvetković razgovaraće danas u Briselu sa predsednikom Evropske unije Hermanom van Rompejom i predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom o narednim koracima Srbije u procesu evropskih integracija. Cvetković će se tokom posete Briselu sastati i sa premijerom Belgije Ivom Letermom sa kojim će razgovarati o unapredjenju svih oblika bilateralne saradnje. Tom prilikom biće potpisan i Sporazum o medjunarodnom drumskom prevozu izmedju vlada Srbije i Belgije. Prema ranijim najavama iz Brisela, jedna od tema susreta Leterma i Cvetkovića biće i problem naglog priliva azilanata iz Srbije u Belgiju posle odluke o stavljanju Srbije na belu šengensku listu.

Van Rompej: Ratifikacija SSP počinje od juna
BRISEL - Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej izjavio je danas posle razgovora sa srpskim premijerom Mirkom Cvetkovićem da se nada da će u junu početi proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom. Van Rompej je u Briselu izrazio zadovoljstvo što je stavljen na snagu prelazni trgovinski deo SSP-a rekavši da sada i EU može da ga sprovodi i pružio punu podršku integraciji Srbije i Zapadnog Balkana u EU. On je dodao da je juče razgovarao sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom koji je, prema njegovim rečima, u poslednjem izveštaju izrazio zadovoljsvo stepenom saradnje sa Srbijom. Predsedavajući EU je, medjutim, naglasio da od Srbije očekuje dodatne napore u dostizanju pune saradnje s Haškim sudom. Van Rompej je podvukao da je ključni deo procesa prisdruživanja Zapadnog Balkana Uniji regionalna saradnja i dodao da to treba da uključi i Kosovo "na pragmatičan način". On je rekao da je u razgovoru sa Cvetkovićem podvučen i znacaj očucvanja integriteta i suvereniteta BiH i pozdravio inicijativu srpskog predsednika Borisa Tadića za izglasavanje rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije. On se posebno založio za jačanje vladavine prava i sprovodjenje evropskih reformi, naglasivši nužnost dalje reforme pravosudja u cilju postizanja evropskih standarada. Premijer Cvetković je izjavio da je vlada u Beogradu proevropska i da je u samom vrhu njenih prioriteta integracija u EU. Cvetković je rekao da će se uložiti napori da Srbija ove godine dobije status kandidata, uz očekivanje da pre toga počne proces ratifikacije SSP. Srpski premijer je naglasio da će se vlasti u Beogradu snažno posvetiti dovršenju saradnje s Haškim sudom. Cvetković je rekao da je regionalna saradnja zajednička vrednost koju dele EU i Srbija i dodao da će sve biti učinjeno za jačanje dobre prijateljske saradnje izmedju Srbije i njenih suseda.

Van Rompej: Regionalna saradnja ključna za proširenje EU
BRISEL - Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je danas u Briselu da Hrvatska može ovew godine da završi pristupne pregovore sa EU o članstvu ako ispuni neophodne uslove i ukazao da puna saradnja sa Haškim tribunalom ostaje bitan uslov. Posle razgovora s predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem, Van Rompej je naglasio da je regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu ključna za proces proširenja i posebno pozdravio interes novog predsednika Hrvatske za jacanje odnosa sa Srbijom. "EU podržava ulazak Hrvatske. To će dati pozitivan signal regionu", rekao je Van Rompej. On je dodao da je Hrvatska "proteklih godina napravila veliki napredak u pristupnim pregovorima koji sada ulaze u završnu fazu" i da "pregovore može završiti ove godine pod uslovom da ispuni sve neophodne kriterijume za članstvo". Predsednik EU je ukazao da "Hrvatska mora da ostvari napredak u različitim oblastima" i da "zahtevi za punom saradnjom sa Haškim tribunalom ostaju bitni". Ističući značaj regionalne saradnje i poboljšanja odnosa sa susedima, Van Rompej je pozdravio konstruktivnu ulogu Josipovića i njegov interes za jačanje odnosa sa susednim zemljama, posebno sa Srbijom. "Tu poruku ću ponoviti i srpskom premijeru (Mirku Cvetkoviću) s kojim se danas sastajem", rekao je Van Rompej. "Dobra regionalna saradnja na zapadnom Balkanu je ključna za proces proširenja. Važno je da se radi na unapredjenju bilateralnih odnosa, da se rešavaju granični sporovi i olakša povratak izbeglica", dodao je predsednik EU. On se posebno osvrnuo na BiH i rekao da ta zemlja ne bi smela da zaostane za ostatkom regiona. "Naš zajednički cilj u naredne dve godine jeste stabilna BiH, čvrsto na putu prema evroatlantskim integracijama. Ona ne sme zaostati za ostatkom regiona i Hrvatska tu ima ključnu ulogu", rekao je Van Rompej. On je pozdravio nedavni dogovor izmedju Hrvatske i BiH kojim se sprečava izbegavanje služenja sudskih kazni bekstvom u drugu zemlju. Van Rompej je takodje pozdravio potpisivanje arbitražnog sporazuma o granici sa Slovenijom i njegovu ratifikaciju u Hrvatskoj. "Sprovodjenje tog sporazuma je vrlo važno za EU. To će stvoriti model za ceo region jer to pokazuje da se bilateralna pitanja mogu rešiti u evropskom duhu", rekao je Van Rompej. Josipović je rekao da Hrvatska "u potpunosti razume važnost dobrih odnosa sa susednim zemljama". "Sada se pripremaju novi sastanci i nadam se novoj fazi u saradnji s našim susedima, uključujući i sudjenja za organizovani kriminal i ratne zločine", rekao je predsednik Hrvatske. On je kazao i da je važno da se u reforme uključe svi gradjani kako bi oni videli koristi od njih. Josipović, koji boravi u poseti Briselu, razgovaraće i s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom.

Barozo pozvao susede da pomognu oko Bosne
BRISEL - Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) pozvao je danas susede Bosne i Herecegovine (BiH) da pomognu da se ublaži napetost i stabilizuje situacija u toj zemlji. "Naš zajednički interes je da BiH bude stabilna", rekao je Barozo posle susreta sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem u Briselu. Predsednik Evropske komisije je pohvalio napredak koji je Hrvatska postigla u procesu evropske integracije i ponovio da EU u potpunosti podržava tu zemlji na putu do punopravnog članstva. Barozo je rekao da Hrvatska može brzo zaključiti pristupne pregovore sa EU, ali da je to veoma zahtevan cilj. "Hrvatska je ostvarila ogroman napredak, ali treba da ispuni još neke uslove", dodao je. Josipović je kazao da će Hrvatska učiniti sve što može da ispuni potrebne uslove i okonča reforme , posebno u oblasti pravosudja, manjinskih prava i saradnje sa Haškim tribunalom, kao i ispunjavanju ekonomskih standarda. Dodao je da je Hrvatska privržena saradnji sa svim susedima i da će veoma brzo uslediti važni koraci u toj saradnji, kao što je današnji sastanak premijera Hrvatske i Slovenije i predsednika Srbije u Ptuju. Josipović je ocenio da sve zemlje regiona imaju veliki interes da pomognu stabilizaciji situacije u BiH i njenog puta ka EU i ponovio da nema rešenja za BiH bez sagalsnosti sva tri naroda. "Istorija nas uči da su dobri odnosi sa susedima bitni za hrvatsku stabilnost, sigurnost, ekonomiju i opšti razvoj" kazao je Josipović navodeći kao principe dobrosusedske saradnje "poštovanje, nemešanje u unutrašnje stvari ali i spremnost da se otvoreno i iskreno razgovara o svim pitanjima".

04-MART-2010

Triše: Izlazak Grčke iz evrozone je apsurdna hipoteza
FRANKFURT - Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše ocenio je danas da je izlazak Grčke iz evro-zone usled budžetske krize u toj zemlji "apsurdna hipoteza". Triše je na redovnoj mesečnoj konferenciji za novinare u Frankfurtu rekao da Savet guvernera Evropske centralne banke pozdravio mere štednje koje je juče najavila grčka vlada. On je ocenio da su insticije EU obavile svoj posao u vezi s grčkom krizom. Grčka je juče saopštila da namerava da zavede nove mere štednje u očekivanoj vrednosti od 4,8 milijardi evra, tako što će dodatno smanjiti isplate bonusa zaposlenima u javnom sektoru i podići stopu poreza na promet na 21 odsto. Najava novog stezanje kaiša usledilo je pošto je EU bez uvijanja naložila Grčkoj da posegne za dubljim merama štednje, jer je grčki državni dug je dosegao 300 milijardi evra.

Evropska komisija odobrila 2,3 milijarde evra za energetiku
BRISEL - Evropska komisija odobrila je danas 2,3 milijardi evra za unapredjenje zastarele i fragmentirane gasne i elektro mreže, ali i za smanjivanje zavisnosti od energenata koji dolaze preko Rusije. Sa 1,5 milijardi evra odredjenih u decembru EU će ukupno uložiti četiri milijarde evra za poboljšanje gasovoda i električnih mreža u narednih 18 meseci, što je najveća suma koju je EU uložila u ove svrhe. Komesar EU za energetiku Ginter Etinger rekao je da će ta sredstva pomoći medjupovezivanju energetskih mreza u EU koje su uglavnom zasnovane na nacionalnim trzištima. To je onemogućivalo EU da prebacuje energente, posebno gas, u delove Unije koje su njime oskudevale. Etinger je rekao da su izabrani "ključni projekti koji će pomoći stvaranju integrisanije energetske mreže u Evropi za osiguranje fleksibilnih tokova energije" preko nacionalnih granica. On je dodao da je Evropska komisija odobrila 910 milion evra za 12 projekata povezivanje električnih mreža i 1,4 milijarde dolara za 31 projekat u vezi s gasovodima. Etinger je dodao da su neke električne i gasovodne mreže u EU stare i 40 godina, i da se procenjuje da će u naredne tri godine za osavremenjivanje biti potrebno 22 milijarde evra. Jedan od prioriteta je gasovod Nabuko kojim bi EU trebalo da se poveže s kaspijskim regionom i time izbegne Rusija kao glavni snabdevač energentima iz centralne Azije. Drugi bitan projekat je bolja povezanost s izolovanim mrežama baltičkih država, Irskom i Maltom. Najviše pomoći jednom projektu, 225 miliona evra, ide za dugo odlagano povezivanje Francuske i Španije, prvi put predloženo još 1980. godine.

Van Rompej razgovarao sa Bramercom
BRISEL - Predsedavajući Saveta ministara EU Herman van Rompej danas je u Briselu razgovarao sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom, ali novinarima ništa nije rečeno o sadržini njihovih razgovora. Kako je agenciji Beta rekao portparol Van Rompeja Hesus Karmona dva zvaničnika su razgovarala o saradnji Haškog tribunala i zemalja bivše Jugoslavije, ali je dodao da ono o čemu su prvi put pričali predsednik EU i Bramerc ne može biti dato u javnost. Van Rompej će sutra u Briselu razgovarati sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem i hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem. Teme njihovih razgovora biće, bez sumnje, nastojanja Srbije i Hrvatske da se što pre integrišu u strukture EU, a za to je jedan od bitnih uslova puna saradnja, kako Beograda tako i Zagreba, sa Haškim tribunalom.

Kacin: Evropska unija ne postavlja uslov Srbiji
BON/BEOGRAD - Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da Srbiju niko ne dovodi u situaciju da bira izmedju EU i Kosova i da srpski zvaničnici sami otvaraju pitanje koje Brisel ne postavlja. "Izbor izmedju ulaska u EU i priznanja Kosova nikada se nije postavljao kao uslov. Sve dok vlasti u Srbiji ne povuku aplikaciju to znači da Srbija i njen narod žele da se priključe EU", rekao je Kacin za Dojče vele. Kacin je to kazao povodom jučerašnje izjave ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića u Budimpešti da bi se Srbija, kada bi morala da bira izmedju Kosova i EU, odlučila za Kosovo. "Srbiju niko ne dovodi u situaciju da bira izmedju EU i Kosova. Srpski zvaničnici sami otvaraju to pitanje koje EU ne postavlja", rekao je Kacin. "Mi smo navikli na izjave gospodina ministra inostranih poslova Srbije. Kad god on da neku takvu izjavu, mi prvo sačekamo da neko drugi da izjavu. Ja mislim da će predsednik (Srbije Boris) Tadić kao i sto puta do sad, i sto prvi put, na neki način to prevazići", rekao je Kacin za Dojče vele. Osvrnuvši se na odnose Srbije i Kosova, Kacin je kazao da na Kosovu rade izabrani srpski predstavnici, da Srbi imaju dva ministra u kosovskoj vladi i predstavnike u Skupštini Kosova, koje bi Beograd, prema njegovim rečima, trebalo da podrži u cilju interesa Srba koji su ostali da žive na Kosovu. "Zato Kosovo ne treba braniti, već ga podržati, motivisati i hrabriti tamošnje Srbe da budu deo rešenja, a ne deo problema", kaže Kacin i dodaje da "Kosovo ni u kom slučaju ne sme da bude politička igračka u rukama Beograda".

Političari predlažu Grčkoj da proda ostrva i nekretnine
BERLIN - Više političara vladajuće konzervativno-liberalne koalicije pozvalo je kancelarku Angelu Merkel da, uoči sutrašnje posete grčkog premijera Jorgosa Papandreua Berlinu, ne obećava Grčkoj finansijsku pomoć za prevazilaženje teške finansijske krize. Jozef Šlarman (Josef Sćlarmann), predstavnik udruženja malih i srednjih preduzetnika u kancelarkinoj Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) predložio je da grčka država proda nekretnine i firme koje poseduje, jer "svako ko je bankrotirao, mora da učini sve da namiri svoje poverioce". Šef grupe mladih poslanika CDU Marko Vandervic (Marco Wanderwitz) je danas ocenio da bi Grčka trebalo da proda nenastanjena ostrva. Računa se da Grčka ima 2.000 ostrva od kojih je 227 nastanjeno. Na ironično pitanje da li isključuje mogućnost prodaje naseljenih otoka i raseljavanje Grka koji na njima žive, mladi hrišćanski demokrata je rekao da bi to bio "preveliki posao" i da naseljeno ostrvo "ionako niko neće da kupi". Frank Šefler (Sćaeffler), finansijski stručnjak Liberala koji u Berlinu vladaju u koaliciji sa CDU, upozorio je kancelarku da bi obećanje finansijske pomoći Grcima značilo "kršenje nemačkog prava" i da u sutrašnjem susretu sa Papandreuom "mora da ostane nepokolebljiva". Šef minhenskog instituta za privredna istraživanja Hans-Verner Zin (Hans Werner Sinn) je, posle današnjeg objavljivanja mera grčke vlade za izlazak iz krize, ocenio da je "svaki pokušaj da se Grčka stabilizuje i zadrži u zoni evra, samo bunar bez dna". Istakao je da bi bilo bolje da Grčka istupi iz evro-zone, jer će u protivnom zajednička valuta biti teško i dugoročno uzdrmana. Izlazak Grčke bi čak pomogao drugim zemljama, članicama te zone, da prevazidju posledice finansijske krize i recesije. Zin je ocenio da, "pošto Grčka nije u stanju da refinansira dugove, ostale zemlje članice evro-zone mogu samo da joj poklone novac ili da obezvrede valutu što je u evro-zoni teško jer može da ide samo zajedno sa smanjivanjem cena i plata". Odnosni Nemačke i Grčke vidno su zahladneli od izbijanja finansijske krize izazvane milijardskim budžetskim deficitom koji je dostigao skoro 13 odsto bruto drustvenog proizvoda Grčke. Ulje na vatru doliva svakodnevno svojim izveštavanjem i bulevarska štampa. Predsednik grčkog parlamenta Filipos Pecalnikos je u današnjem izdanju nedeljnika "Štern" (Stern) objavio otvoreno pismo u kojem navodi da "Grci ne očekuju da ih Nemci spasu" jer su taj zadatak "postavili sami sebi". "Grčkoj ne treba vaš novac, već vaša solidarnost i podrška da bi se odbranila od napada medjunarodnih špekulanata", poručio je Nemcima Pecalnikos koji je studirao i radio u Nemačkoj.

03-MART-2010

EU podržava Grčku u smanjenju budžetskih troškova
BRISEL - Evropska komisija i vodeći ekonomski stručnjaci iz 16 država evro-zone podržali su danas odluku grčkih vlasti da smanji budžetske troškove i ocenili da će to pomoći finansijskoj stabilnosti valute evra. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose) i šef grupe ministara finansija evrozone Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) u odvojenim izjavama rekli su da su uvereni da će Grčka uspeti da ove godine smanji svoj deficit za četiri odsto. EU je u februaru upozorila Grčku da mora da učini više na smanjenju budžetskih troškova i postavila rok do 16. marta da vlasti u Atini pokažu konkretne rezultate. Grčka je danas predstavila novi plan uštede od 4,8 milijardi evra, od kojih će 2,4 milijarde biti prikupljene od poreza, dok će 2,4 milijarde evra biti ušteda u budžetu. Plan pored ostalog predvidja smanjenje bonusa službenicima u državnim službama i zamrzavanje penzija. Povećaće se i porez na dodatu vrednost za 19 na 21 odsto, kao i porezi na alkohol, cigarete, luksuzne automobile, jahte i drago kamenje. Iz EU poručuju da je smanjenje zarada u javnom sektoru ključno da se smanji budžet i povrati konkurentnost. Brisel je i ranije kritikovao neprimerene plate u javnom sektoru, koje, prema oceni evropskih zvaničnika, daleko prevazilaze stvarnu ekonomsku snagu zemlje. To takodje negativno utiče i na privredu zemlje, jer Grčka zbog toga postaje previše skupa zemlja za poslovna ulaganja. Poslednjih nekoliko meseci evro je pao u odnosu na američki dolar, što ukazuje da na svetskom tržištu postoji bojazan da Grčka neće uspeti da otplati ogroman dug i smanji potrošnju.

Otvorena izložba Zavičaj na Dunavu - suživot Nemaca i Srba
BRISEL/NOVI SAD - Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši i ministar unutrašnjih poslova nemačke pokrajine Baden-Virtemberg Heribert Reh otvorili su danas u Briselu izložbu "Zavičaj na Dunavu-suživot Nemaca i Srba u Vojvodini", saopsteno je iz Egerešijevog kabineta. Izložba je nastala u saradnji stručnjaka Muzeja Vojvodine i Centralnog muzeja podunavskih Švaba iz Ulma i prikazuje istoriju suživota nacionalnih zajednica u Vojvodini, a postavka se može pogledati u predstavništvu nemačke Pokrajine Baden-Virtemberg u Briselu. Uz ocenu da izložba doprinosi istraživanju evropske istorije, Egereši je odao priznanje autorima projekta što su, prepoznajući značaj teme, odgovorno i kritički oživeli deo zajedničke prošlosti sa svim snažnim osećanjima radosti i tuge koje je život donosio na tle Vojvodine. "Uprkos izazovima vremena, teških trenutaka, pitanja opstanka i tragičnih sudbina, nastajala je i opstala multietnička zajednica, koja je i danas model dobrog zajedničkog života nacionalnih zajednica u Evropi. Na to smo bili ponosni i danas smo. To je i naša poruka Evropi: 'Istorija života u Vojvodini je deo evropske istorije, a njena multikulturalnost i multikonfesionalnost su deo evropskih vrednosti'", rekao je Egereši. On je dodao da su gradjani Vojvodine uvek stvarali spone medju sobom, prepoznajući značaj nastajanja, poznavanja i poštovanja različitih kultura i jezika, prihvatanja tih različitosti i njihove harmonizacije. "Uveren sam da delite moje mišljenje da Vojvodina i danas predstavlja raznolikost evropskih kultura. Mi u Vojvodini svesni smo značaja multietničkog i multikulturnog kontinuiteta. Tu je doprinos ove izložbe od velikog značaja", rekao je Egereši. Tokom boravka u Briselu, Egereši će održati niz sastanaka sa članovima Evropskog parlamenta i Evropske komisije, a glavna tema razgovora biće aktivnost Vojvodine u izradi dunavske strategije.

Napolitano za osnivanje evropskog monetarnog fonda
BRISEL - Italijanski predsednik Djordjo Napolitano založio se danas u Briselu za osnivanje evropskog monetarnog fonda kako bi se, u slučaju potrebe, priteklo u pomoć zemljama evrozone. "Evropska centralna banka i evropske institucije svesne su da nešto nedostaje... kako bismo se suočili sa iznenadnim i ozbiljnim krizama koje bi mogle da pogode evro ili zemlje evrozone", rekao je Napolitano na konferenciji za novinare u Evropskoj komisiji. Na pitanje o predlogu za osnivanje evropskog monetarnog fonda, Napolitano je rekao da je ekonomska situacija u Grčkoj pokazala da je neophodno postojanje takvog instrumenta kako bismo predvideli i suočili se sa krizama. Ideju o osnivanju evropskog monetarnog fonda pokrenuli su ekonomski stručnjaci, a podržali su je i neki evropski zvaničnici.

Vatle: Makedonski gradjani izmanipulisani u zahtevima za azil
SKOPLJE - Državni sekretar Belgije za budžet i porodicu Melkior Vatle (Melćior Wathelet) ocenio je da su imigranti iz Makedonije koji traže azil izmanipulisani ne samo u matičnoj zemlji već i u Belgiji. Vatle smatra da postoje dva osnovna razloga za ovaj fenomen, a to su lažne informacije u Makedoniji da će imigranti kada stignu u Belgiju dobiti smeštaj i novac, a drugi je što iseljenici iz Makedonije i Srbije koji već žive u Belgiji, šalju lažne informacije svojim sugradjanima. "Ti ljudi su žrtve zato što su izmanipulisani i biće vraćeni kući", izjavio je Vatle za radio Dojče Vele na makedonskom jeziku. On je najavio posetu Makedoniji, a kao razlog je naveo povećani broj zahteva za azil iz Makedonije i Srbije, posle vizne liberalizacije. Vatle će se, kako je najavljeno, sastati sa makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim, s kojim bi trebalo da poseti kumanovski region i sever Makedonije naseljen uglavnom Albancima, koji u najvećem broju i organizovano odlaze u Belgiju i traže azil. Vatle je poručio da će lično objasniti gradjanima tih oblasti da dobijaju lažne informacije od nekih turističkih i prevoznih agencija da će u Belgiji dobiti stan, novac i bolji život. Belgija je najavila da će svi zahtevi za azil biti odbijeni, zato što nijedan ne ispunjava kriterijume Ženevske konvencije za azilante. Posle objavljivanja informacija o rekordnom broju zahteva za azil makedonskih i srpskih gradjana u januaru i februaru, smanjen je broj zahteva na samo deset za poslednjih nedelju dana. "Broj se već smanjio, ali mi ćemo i dalje posmatrati situaciju", rekao je Vatle za Dojče Vele i izrazio nadu da vizna liberalizacija neće biti dovedena u pitanje. U Belgiji je do sada samo jedan makedonski gradjanin dobio azil, jer se generalno gradjani Makedonije ne smatraju politički ili etnički ugroženima, dok je stanje sa Srbijom drukčije, jer Srbija još uvek važi za problematičnu državu, te je njenim gradjanima u Belgiji odobren veći broj azila.

02-MART-2010

Anketa: U Minhenu najbolji, Zagrebu i Ljubljani najgori prevoz
BRISEL - Grad Minhen ima najbolji gradski saobraćaj u Evropi, a Zagreb i Ljubljana najlošiji, rezultati su ankete danas objavljene u Briselu. U ispitavanju 23 grada u Evropi navodi se da samo devet gradova nudi "prihvatljive" usluge autobusa, podzemne železnice i gradskog prevoza uopšte, i dodaje da je neophodno uložiti dodatne napore u toj oblasti. U anketi grupe EuroTest, koja uključuje automobilske klubove iz 15 zemalja, uzeti su obzir cena prevoza, red vožnje, pristup biciklima I kvalitet parkirališta. Jedino Minhen je ocenjen kao "veoma dobar" zbog brzih konekcija prevoza, mnoštva informacija na stanicama i broja vozila za gradski prevoz. U anketi se dodaje da je prevoz "dobar" u 11 gradova, medju kojima au Helsinki, Beč, Prag, Hamburg, Kopenhagen, Frankfurt, Barselona, Lajpcig, Keln, Rim i Bern. U studiji se navodi da je u Rimu jeftin prevoz, ali su informacije oskudne, dok je autobus u Frankfurtu relativno skup. Prevoz je "prihvatljiv" u Parizu, Briselu, Amsterdamu, Varšavi, Oslu, Lisabonu, Madridu, Londonu i Budimpešti. Prevoz je ocenjen kao "veoma loš" u Zagrebu, gde autobusi u centru grada idu samo 13 kilometara na čas, kao i u Ljubljani. Oba grada sada obnavljaju gradski prevoz. U studiji se navodi da samo u jednoj trećini od ispitanih gradova postoje stanice prilagodjene slepim ljudima, a samo jedna petina tih gradova ima stanice prilagodjene ljudima u invalidskim kolicima. Najskuplji prevoz je u Londonu, a najjeftiniji u Pragu, dodaje se u istraživanju.

Evropska komisija: Sa Balkana u EU bez viza, ali i azila
BRISEL - Evropska komisija u Briselu pozvala je danas vlasti Crne Gore, Makedonije i Srbije da svojim gradjanima koji bez viza putuju u Evropsku uniju potpuno jasno predoče da Slobodan ulazak na "šengenski prostor" obuhvata i ograničenja tako da ne mogu računati i na azil. To je saopštio predstavnik za štampu u Evropskoj komisiji Mikele Čerkone koji je rekao da su belgijske vlasti obavestile Evropsku komisiju da se naglo povećao broj zahteva za azil državljana zemalja koje od nedavno uživaju režim EU za putovanja bez viza. To su BJR Makedonija, Srbija i Crna Gora, dodao je Čerkone i preneo da "izgleda da to jeste posledica ukidanja viza mada, naravno, Evropska komisija mora ustanoviti razmere povećanja broja osoba koje traže azil". "Ipak", podvukao je zvaničnik Evropske komisije, "smatram da možemo razložno biti uvereni da je to prevashodno pitanje imigracionog pritiska". "Kao i to da velika većina onih koji traže azil to čini poglavito iz ekonomskog interesa, a bez ikakvih izgleda da to i dobiju". Od decembra uvedeno ukidanje viza EU državljanima Srbije, Crne Gore i Makedonije omogućava turistička putovanja i posete najviše do tri meseca, ali bez ikakvog prava na trajniji boravak ili rad u zemljama "šengenskog prostora" Unije. Evropska komisija zbog toga podseća vlasti zemalja sa kojima je liberalizovan EU vizni režim, da imaju obavezu da svoje gradjane obaveste da postoje prava, ali i ograničenja koja proističu iz tog režima vizne liberalizacije", stavio je do znanja Čerkone koji je portparol evropske komesarke za pravosudje i unutrašnje poslova Sesilije Malmstrem. On je naglasio da "Evropska komisija otud poziva sve zemlje kojih se to tiče da ulože sve neophodne napore kako bi se izbeglo da njihovi gradjani ne budu u zabludi, odnosno da ne zloupotrebljavaju slobodu da putuju u Evropsku uniju bez viza". Predstavnik za štampu u Evropskoj komisiji je želeo da ukaže na to da "uvedena sloboda putovanja sobom nosi odgovornosti" i da je "od suštinske važnosti da se ne zloupotrebljavaju uzajamno utanačena jasna pravila" sporazuma o ukidanju viza izmedju EU i tri zapadnobalkanske zemlje. Belgijska vlada je od Evropske komisije zatražila preduzimanje hitnih mera da se reši problem naglog svakodnevnog priliva u Brisel na stotina lica albanske narodnosti sa severa Makedonije, juga Srbije i, delom s Kosova koja masovno a bez ikakvog osnova u Belgiji traže azil i očekuju smeštaj i finansijsku pomoć. Belgijske vlasti su stavile do znanja da će sva ta lica biti proterana, vraćena iz Belgije u zemlje porekla, na temelju ugovora o readmisiji koji su vlade u Skoplju i Beogradu potpisale s Belgijom i drugim zemljama "šengenskog prostora". Direktor belgijskog Ureda za izbeglice Fredi Rozemont je novinarima rekao da će stotine, a sve govori i hiljade Albanaca iz Makedonije i Srbije vrlo brzo biti vraćeni u svoje zemlje čije će vlasti morati da plate i troškove njihovog povrataka, na temelju sporazuma o readmisiji. Rozemont je rekao da je navodne azilante na dolazak u Belgiju, pored smišljenih dezinformacija, moglo navesti i to da su albanske izbeglice s Kosova i Makedonije krajem 90-ih i 2000. godine u Belgiji dobijale azil, smeštaj i novčanu pomoć, ali da sad nema apsolutno nikakvog razloga da se to čini. On je dodao da se o rešavanju ovog problema očekuje i vrlo precizan dogovor s vlastima u Skoplju, Beogradu i Prištini.

Visoki sud EU o izbeglicama
BRISEL - Visoki sud EU saopštio je danas da vlade Unije mogu da vrate kući izbeglice za koje procene da njihov strah od proganjanja u domovinama nije više opravdan. Visoki sud je dodao da je potrebno da bi vlade to utvrdile, da dokažu da je strah "od ozbiljnih povreda osnovnih ljudskih prava" značajno opao, kao i da domovine izbeglica sada "valjano procesuiraju takve slučajeve". Današnjom odlukom razjašnjene su presude nemačkog suda u slučaju pet iračkih izbeglica, kojima je dodeljen izbeglički status 2001. i 2002, pa potom opozvan 2005. Nemački sud je obrazložio da iračke izbeglice treba da se vrate u domovinu, jer više ne bi bili u opasnosti da trpe progone koje su trpeli u vreme vlasti bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina, koji je zbačen s vlasti 2003. Taj sud, medjutim, nije objavio procenu trenutne situacije u Iraku, ali je dodao da trenutno prisustvo medjunarodnih snaga u toj zemlji koje obezbedjuju red i mir, ne znači da Irak nema "valjano pravosudje".

EP će kazniti britanskog poslanika zbog uvreda Van Rompeja
BRISEL - Evropski parlament (EP) nočano će kazniti britanskog poslanika Nika Feridža koji je za predsednika Unije Hermana van Rompeja rekao da ima "harizmu mokre krpe", a Belgiju nazvao "ne naročitom zemljom". Feridž, koji dolazi iz redova evroskeptične Partije za nezavisnost Velike Britanije, izgubiće kao poslanik u EP desetodnevnu dnevnicu, odnosno neće dobiti 2.980 evra, jer je odbio da se izvini Van Rompeju i Belgiji zbog uvreda izrečenih u raspravi prošle nedelje. EP je danas istakao da je Feridžovo ponašanje bilo "nedolično i bez poštovanja", kao i da su njegovi komentari upućeni Van Rompeju i Belgiji bili agresivni. Belgijska vlada je prošle nedelje uložila žalbu EP zbog Feridžovog istupa, u kome je Van Rompeja takodje nazvao "tihim ubicom“ demokratije u Evropi. "Ne sumnjam da je vaša namera da budete tihi ubica evropske demokratije... Ispostavilo se da niste naklonjeni konceptu postojanja nacionalnih država. Možda je to zato jer dolazite iz Belgije koja, naravno, i nije neka država", naveo je britanski poslanik. Feridž je dodao i da je EU očekivala da dobije "gigantsku globalnu figuru" i "političkog lidera 500 miliona ljudi" širom Evrope, koji zaslužuje veću platu od američkog predsednika Baraka Obame. "Bojim se da ste jedino što smo dobili vi. Ne bih želeo da budem prost, ali vi imate harizmu snuždenog dronjavca i izgled nižerazrednog bankarskog službenika. Niko u Evropi nikad nije čuo za vas!... Gradjani Evrope moraju da vas uklone", rekao je Feridz, gledajući direktno u 62-godišnjeg bivšeg premijera Belgije. Van Rompej je mirno odslušao uvrede, a kasnije je izjavio da je odbio da se "spusti na Feridžov nivo", time što bi mu uopšte odgovarao.

Rumunija bi mogla da postane veliko skladište droge
BUKUREŠT - Rumunija je kao deo severne balkanske rute tranzitna zemlja za šverc narkotika i preti joj opasnost da postane zemlja u kojoj se skladišti droga namenjena evropskom i američkom tržištu, navodi se u najnovijem izveštaju stejt departmenta SAD o krijumčarenju narkotika u svetu. Kroz Rumuniju, kako se navodi, u tranzitu se najviše švercuju opijum, morfijum i heroin koje dolaze iz Avganistana i namenjeni su Centralnoj i Zapadnoj Evropi, prenela je danas rumunska agencija Mediafaks. Korišćenje droge u Rumuniji je i u 2009. na nivou prethodnih godina, ali je u porastu krijumčarenje hemijskih supstanci namenjenih proizvodnji droge u zemljama istočno od Rumunije. U američkom dokumentu se navodi da se u Rumuniji trenutno nalazi odredjena količina ekstazija koji je namenjen tržistu u SAD i Kanadi. Prema istom dokumentu, "Rumunija postaje postepeno skladište za velike količine heroina iz Avganistana transportovane kroz Iran, Tursku i Bugarsku, koji treba da stigne u centralnu i zapadnu Evropu, preko rute južnog Balkana". Autori izveštaja navode da je u porastu tendencija koja Rumuniju pretvara u tranzitnu tačku za kokain iz Južne Amerike, namenjen zapadnoj Evropi, kao i za afrički hašiš. Novinska agencija Mediafaks piše da je, prema proceni rumunskih vlasti, 80 odsto droge koja ulazi na teritoriju Rumunije namenjeno zapadnoevropskom tržištu.

Kinezima za Hrvatsku od aprila dovoljna šengenska viza
ZAGREB - Državljani Kine koji imaju važeće šengenske vize od 1. aprila do 31. oktobra ove godine neće morati da imaju vizu za ulazak u Hrvatsku, saopštio je danas hrvatski ministar turizma Damir Bajs. Nakon razgovora s ambasadorom Kine u Hrvatskoj Ljenći Vuom, Bajs je na konferenciji za novinare rekao da je je Hrvatsku prošle godine posetilo 7.600 kineskih turista, što je 19 odsto više nego u prethodnoj godini. On je naveo je da je reč o simboličnom broju turista u ukupnoj turističkom bilansu, ali da aktivnosti, poput ukidanja viza, treba da doprinesu rastu broja turista. Bajs ne očekuje da će kineski turisti mnogo doprineti ovogodišnjoj turističkoj sezoni, ali veruje da će njihov broj u iduće tri godine dostići čak 100.000. Kineski ambasador Vu je ocenio da je privremeno ukidanje viza jako dobra vest, dodavši da je velik broj kineskih turista zainteresovan da poseti Hrvatsku. Hrvatska je nedavno donela odluku i o privremenom ukidanju viza za državljane Kazahstana, Rusije i Ukrajine za boravak do 90 dana i to u periodu od 1. aprila do 31. oktobra ove godine.

Simić: Kušner doneo poruku EU Beogradu i Prištini
BEOGRAD: Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Francuskoj Predrag Simić smatra da je šef francuske diplomatije Bernar Kušner zvaničnicima u Beogradu preneo poruku na koji način bi članice EU koje su priznale Kosovo bile spremne da prihvate kandidaturu Srbije. "Poruka Beogradu glasi da za prihvatanje kandidature Srbije za člansto u EU nije potrebno formalno priznavanje nezavisnosti Kosova, ali je potrebno uspostavljanje neke funkcionalne saradnje. Konkretno to bi značilo nešto poput odnosa izmedju Kine i Tajvana ili Istočne i Zapadne Nemačke u vreme Vilija Branta", rekao je Simić u telefonskoj izjavi agenciji Beta. Simić je naveo da bi prvi "praktični efekat" takve ponude mogao da se vidi "u prihvatanju Prištine da na samitu u Ljubljani učestvuje pod nazivom prihvatljivim za Beograd, kao UNMIK Kosovo". "S druge strane vidimo da i Beograd daje signale da je spreman na odredjeno popuštanje, kroz reči predsednika Tadića da je ideja o saradnji prihvatljiva, ali bez eksplicitnog ili implicitnog priznanja", rekao je Simić. Francuski ministar izjavio je juče, posle razgovora u Beogradu i Prištini, da priznanje Kosova nije uslov za ulazak Srbije u EU, ali da je normalizacija odnosa sa Kosovom važna za nastavak evropske integracije.