„U ovim vremenima ekonomske krize, dolazi do pogoršanja situacije u većini zemalja širom Evrope i stvaranja atmosfere u kojoj se tokom javne debate naglasak stavlja na zatvaranje granica i okretanje sebi, čime štitimo granice, sopstvene nacionalne interese, držeći tako ’ostale’ spolja, i istovremeno usmeravajući se više na međuvladina rešenja, umesto na istinska evropska rešenja. Zbog toga, postoji potreba za živom diskusijom unutar Evropske unije“, rekla je Sesilija Malstrom.

Kada je reč o velikom broju izdatih viza unutar Evropske unije, Malstrom je naglasila da EU formula u ovoj oblasti (EU VISA code) ima izuzetno važnu ulogu u olakšavanju postupka pristupa prijavama za dobijanje viza. To, takođe, omogućava državama članicama da ubrzaju čitav proces izdavanja i smanje troškove naknade za vize.

„Poslednji element uključen u okviru šeme izdavanja viza jeste pokretanje Viza informacionog sistema - Visa Information System (VIS). Ovo je elektronski sistem koji će uštedeti vreme izdavanja viza i biti znatno efikasniji. Sistem koristi otiske prstiju i ostale digitalne elemente lica. Takođe, za osobe koje žele da ostanu duže unutar granica EU, biće pokrenut imigracioni portal, na kome će se nalaziti informacije o pravilima prijavljivanja za vize“, otkrila je Malstrom.

„Ipak, ne bi trebalo da budemo naivni. Pojave, poput kriminalaca, koji su veoma vešti u falsifikovanju dokumenata, ne želimo unutar Evropske unije. Trebalo bi, zato, da se potrudimo da kontrolišemo spoljne granice i da obezbedimo da proces dobijanja viza bude olakšan samo za one koji imaju pravo da dođu. Agencija Frontex i Šengenski informacioni sistem pružaju u tome veoma značajan doprinos“, rekla je predstavnica Komisije.

Statistički posmatrano, 700 miliona graničnih prelazaka preko kopna, vode ili vazdušnim putem, zabeleži se svake godine. Trećinu ovih prelazaka načine državljani „trećih država“, a većina ih dolazi iz susednih država EU. Evropska politika susedstva, koja je uvedena 2004. godine, promoviše jače povezivanje sa susednim državama EU, a jedna od prioritetnih oblasti saradnje jeste upravo pitanje viznih olakšica. Najviše napretka zabeleženo je u oblasti zapadnog Balkana, u državama poput Crne Gore, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Srbije, Albanije i Bosne i Hercegovine.

Kada je reč o Turskoj, Malstom je rekla da je u odnosima sa ovom državom, sa kojom se pregovori o članstvu ne odvijaju željenom brzinom, mobilnost veoma važna, pre svega imajući u vidu rastuću akademsku populaciju u Turskoj. „Turska bi mogla da bude most između nas i događanja u Mediteranu. Ipak, trenutno nemamo formalni dijalog o vizama sa Turskom, ali Komisija traži rešenje. Važno je da se napravi samo jedan set dokumenata za putovanje u zemlje EU. Viza kod bi ovde mogao da ima važnu ulogu, pre svega u svetlu smanjenja troškova i otvaranja kancelarija širom Turske gde bi građani ove države mogli da se prijavljuju za dobijanje viza. Svi ovi koraci bi trebalo da vode formalnijem dijalogu i načinima za uspostavljanje mape puta za Tursku“, rekla je Malstrom i dodala da ovaj proces ne podrazumeva samo niz tehničkih pitanja, već i političkih odluka. „Reforme u ovim državama ponekad teške i zamorne. Ipak, one su neophodne kako bi se stvorio efektivan sistem u oblasti kontrole granica, migracija i smanjenja korupcije. U ovome veliki doprinos možemo da imamo od strane država članica i Međunarodnog evropskog pokreta i ostalih organizacija civilnog društva, koje bi mogle da podrže proces reformi kako bi sve mogućnosti u državama članicama mogle na najbolji način da se iskoriste“, zaključila je Sesilija Malstrom.

Debatu, koja je održana u Predstavništvu Baden-Virtenberga u Evropskoj uniji, moderirao je Pat Koks, predsednik Međunarodnog evropskog pokreta.

Izvor Europeanmovement.eu.

Ovo je jedinstvena prilika da se izađe iz okvira knjiga i učionica i da se u okruženju u kome funkcionišu neke od najznačajnijih institucija EU i da se u neformalnoj atmosferi upoznaju profesionalci visokog ranga.

Trening-akademija će se održati u periodu od 20. do 26. februara, a rok za prijave je 30. novembar. Sa ciljem da se izađe u susret interesovanjima studenata, biće organizovana posebna sesija za studente iz zemalja Zajednice nezavisnih država, Turske i zapadnog Balkana u kojoj će fokus biti na spoljnoj politici EU i politici proširenja.

Detaljne informacije o programu na engleskom jeziku možete pronaći ovde.

Izvor Europeanmovement.eu.

Evropska komisija je prihvatila tzv. paket o proširenju, koji sadrži izveštaje o napretku svih zemalja kandidata i potencijalnih kandidata, povoljno mišljenje za pristupanje Hrvatske i mišljenje o kandidaturi Srbije i strategiju proširenja za sledeću godinu.

„Komisija je zaključila da je Srbija spremna za dobijanje statusa kandidata“, stoji u mišljenju, dok će preporuka za početak pregovora zavisiti od napretka u dijalogu s Kosovom i normalizacijom na severu Kosova.

Pozitivno mišljenje dobila je i Crna Gora za koju je preporučeno da dobije datum za početak pregovora.

„Današnje preporuke za Crnu Goru i Srbiju pokazuju da proces proširenja podstiče reforme na terenu i pomaže stvaranje stabilnije i prosperitetnije Evrope. Transformaciona moć procesa proširenja šalje snažnu poruku nade u ovim izazovnim vremenima i kandidatima i potencijalnim kandidatima“, rekao je poverenik za proširenje EU Štefan File, u svom obraćanju Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta.

Za sticanje statusa kandidata potrebno je da to potvrde zemlje članice – odnosno jednoglasna odluka Saveta ministara u decembru ove godine pa se može dogoditi da odluka do samog kraja bude neizvesna. Jedno od trenutno najosetljivijih pitanja su odnosi Beograda i Prištine, a neke zemlje tome pridaju veliku pažnju. Zemlja članica može kandidatu ili potencijalnom kandidatu uskratiti podršku zbog bilo kog bilateralnog pitanja.

Primer tipa problema koji bi se mogao pojaviti dala je Mađarska, koja je već nagovestila da bi mogla da uskrati podršku Srbiji za napredak u evropskim integracijama ukoliko se ne promeni Zakon o restituciji, da bi se mađarskoj manjini u Srbiji omogućilo da dobiju imovinu koja je njima ili njihovim porodicama oduzeta. To ne mora, naravno, da znači da će se pretnja i ostvariti, pogotovo s obzirom na to da je Komisija vlastima Mađarske stavila do znanja da ne smatra da se tim zakonom uvodi kolektivna krivica i diskriminišu manjine.

Tu bilateralna pitanja, takođe, mogu da blokiraju integracije, što pokazuje drastičan primer Makedonije, koja godinama ne može sa Grčkom da postigne dogovor oko imena, jer Grčka ne želi da prizna ime Makedonija. Rešenja još nema, a Makedonija je dve godine za redom dobila preporuku Komisije za pregovore, ali ne i potvrdu Saveta EU, u velikoj meri zbog problema sa Grčkom. Ove godine preporuka Komisije je ponovljena, treći put za redom.

Pregovori su značajniji, ali i izuzetno zahtevan korak, koji podrazumeva doslednije sprovođenje reformi i kontrolu njihove primene, kao i detaljno ugovaranje uslova pristupanja, poput utvrđivanja rokova za liberalizaciju tržišta u određenim oblastima i prelaznih perioda za usklađivanje sa standardima EU. Pregovori počinju „skriningom" (screening), odnosno analitičkim pregledom i ocenom usklađenosti zakonodavstva zemlje kandidata s pravnom tekovinom EU. Svrha tog procesa je da se utvrde razlike između EU i zemlje kandidata u svakom od 35 poglavlja pregovora, budući da se zakoni moraju u potpunosti usaglasiti do pristupanja. „Skrining“ se obavlja posebno za svako poglavlje, ali je moguće da se odvija paralelno za više poglavlja. Posle završetka ove faze, Evropska komisija pravi izveštaj na osnovu kojeg ministri odobravaju otvaranje pregovora. Pregovori se vode i zatvaraju za svako poglavlje posebno, pri čemu je i za zatvaranje svakog poglavlja potrebno odobrenje zemalja članica. Do konačnog okončanja pregovora sva poglavlja se, u slučaju potrebe, mogu ponovo otvoriti, što se često i dešava.

Hrvatska je pregovore počela 2005. godine, a završila ovog leta, što znači da su oni trajali oko šest godina, pa se ne može očekivati ni da u slučaju Srbije traju kraće.

Prilikom otvaranja poglavlja, Hrvatska je morala da ispuni unapred utvrđena merila (benchmarks), pa se može pretpostaviti da će se tako postupati i u slučaju Srbije i da će Unija biti dosledna u zahtevu da se svi standardi primene, pogotovo s obzirom na iskustvo sa prijemom Rumunije i Bugarske.

Te dve zemlje nisu u potpunosti ispunile uslove pre pristupanja u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforme pravosuđa, pa je na njih primenjen mehanizam nadzora nakon pristupanja. Zbog toga EU insistira na ispunjavanju svih kriterijuma pre prijema neke zemlje. Hrvatska će, iako je okončala pregovore, do planiranog prijema 2013. godine biti pod nadzorom kako bi se obezbedilo ostvarivanje kriterijuma.

Bosna i Hercegovina ocenjena je u izveštaju vrlo negativno. Komisija navodi da je ukupna brzina reformi bila „vrlo ograničena“ i da činjenica da ni više godina posle izbora nije uspostavljena vlada na državnom nivou onemogućila je napredak u ključnim reformama potrebnim za napredak na putu prema EU, navodi Komisija. Komisija ističe da BiH treba da uskladi svoj ustav s Konvencijom o ljudskim pravima. Reč je o tome da se i pripadnicima nacionalnih manjina, onima koji nisu iz redova tri konstitutivna naroda, osigura pravo da budu birani na sve funkcije. Takođe, traži se i donošenje Zakona o državnim podsticajima na državnom nivou. Prema izvorima Komisije, BiH ne bi trebalo ni da podnosi zahtev za članstvo dok ne ispuni ova dva zahteva, a BiH je jedina zemlja jugoistočne Evrope koja još nije podnela zahtev za članstvo u EU. Neimenovani izvor Komisije rekao je bi ovogodišnji izveštaj za BiH trebalo da ima naziv Izveštaj o stagnaciji, a ne o napretku.

Albanija je, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, najmanje napredovala u ispunjavanju kopenhaških političkih kriterijuma, te se kaže da je ostvaren „ograničen napredak“. Komisija je prošle godine objavila mišljenje o albanskom zahtevu za članstvo, ali bez preporuke o dobijanju statusa kandidata.

Komisija je tada ustanovila 12 ključnih prioriteta u kojima bi Albanija trebalo da ostvari napredak da bi dobila preporuku. Veći napredak je izostao uglavnom zbog vrlo polarizovane političke situacije u zemlji, u kojoj je tek nedavno okončan bojkot parlamenta. Komisija zaključuje da, i pored određenog napretka u nekim od 12 ključnih prioriteta, Albanija još nije ispunila uslove za napredak u evropskoj integraciji.