|
Aktuelne vesti
2010. GODINA – EVROPSKA GODINA BORBE PROTIV SIROMAŠTVA I SOCIJALNOG ISKLJUČIVANJA
Rukovođena jednom od osnovnih vrednosti, solidarnosti, Evropska unija je rešila da, uz podršku svih država članica, 2010. godinu proglasi Godinom borbe protiv siromaštva i socijalnog isključivanja. Namera je da se kroz različite aktivnosti, kako na međunarodnom nivou, tako i na nacionalnim nivoima, poveća svest građana Evrope o ovom problemu, ali i poveća politička posvećenost i aktivnost Evropske unije i država članica u borbi protiv ove dve pošasti.
ZAŠTO BAŠ 2010?
Pre tačno deset godina, predstavnici EU obećali su da će uložiti napor u cilju smanjenja siromaštva do 2010. godine. Tada je otpočeo Proces društvene zaštite i društvenog uključivanja EU, kroz koji je Unija usmeravala i podsticala države članice da krenu u borbu protiv siromaštva i socijalnog isključivanja, kao i da rade na reformisanju sistema društvene zaštite u skladu sa principima razmene i zajedništva, a sve u cilju otvaranja novih i boljih radnih mesta, privrednog rasta i društvene kohezije.
Sada, kada je došlo vreme za presek stanja, i dalje značajan broj stanovnika Evropske unije živi u siromaštvu i imaju ograničene mogućnosti za pristup osnovnim uslugama, pre svega u zdravstvu. Osim što utiče na loš život pojedinca i čitave zajednice, siromaštvo i socijalno isključivanje utiču i na privredni rast države i čitave Unije. Zbog toga su čelnici Evropske unije rešili da svima skrenu pažnju na važnost preuzimanja kolektivne odgovornosti u borbi protiv siromaštva i života na marginama društva.
Zvezda vodilja jeste namera da se više računa povede o ljudima koji žive na ivici egzistencije i marginama društva, te podstakne svaki građanin Evrope da se uhvati u koštac sa ovim problemima. Ideja je i da se tokom ove godine radi na razbijanju stereotipa u vezi sa siromaštvom i socijalnim isključivanjem, a sve pod pokroviteljstvom solidarnosti i suživota. Namera je da se radi na povećanju empatije društva kao celine, ali i svakog pojedinca, stanovnika Evrope.
KO I KAKO MOŽE DA DELUJE?
Značajnu ulogu u borbi protiv siromaštva i socijalnog isključivanja mogu da imaju, kako država, tako i nevladine organizacije i mediji, ali i pojedinac, kroz sticanje znanja o svim oblicima siromaštva i socijalnog isključivanja, razlozima koji do njih dovode, ali i načina za njihovo iskorenjivanje. To bi na širem planu, uz odgovorno vrednovanje situacije, vodilo povećanju svesti. Naravno, za to je neophodno da se preduzimaju konkretne aktivnosti tokom čitave godine, a ne samo 17. oktobra, kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv siromaštva.
U borbi protiv ova dva društvena problema, Evropska unija radi na promovisanju višeslojne integrisane strategije, razmatra aspekte pola i životnog doba ljudi zahvaćenim
siromaštvom, promoviše borbu protiv siromaštva dece i tržište rada otvoreno za sve. Takođe, Unija radi na tome da omogući podjednake mogućnosti svima za pristup aspektima neophodnim za normalan život – zdravstvena usluga, smeštaj i socijalna zaštita.
Imajući u vidu činjenicu da živimo u medijatizovanoj demokratiji (P. Noris), pospešivanje socijalnog dijaloga i povećanje svesti o ovim problemima nije moguće bez angažovanja medija, koji bi svojim istraživačkim naporima u ovoj oblasti doprineli ne samo smanjenju ovih problema, već bi dali jedan novi zamajac svojoj profesiji.
BROJKE GOVORE VIŠE OD REČI
Države članice EU mere tzv. relativno siromaštvo, na osnovu anketa o prihodima i uslovima života. Procenat stanovništva koje živi u riziku od siromaštva u zemljama članicama EU varirao je između 10% i 23%, po podacima iz 2008. godine. Najniža stopa siromaštva je u Holandiji i Češkoj Republici, a najveći rizik od siromaštva beleži se u Letoniji. Rizik od siromaštva visok je i u mediteranskim i baltičkim zemljama.
Iako je Evropska unija jedna od najbogatijih oblasti na svetu, prema poslednjim podacima, blizu 80 miliona (16%) Evropljana živi u siromaštvom ili je na ivici siromaštva, od čega je 19 miliona dece. Situacija u Srbiji, kao državi koja nije deo sistema EU, ali svakako jeste evropska zemlja, još je zabrinjavajuća.
Za razliku od Unije, u Srbiji je siromaštvo definisano kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh.
Strategija za smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije iz 2003. godine, dala je osnov da se na nacionalnom i lokalnom nivou razvijaju i sprovode mere koje bi trebalo da doprinesu smanjenju pre svega apsolutnog siromaštva.
Poslednji zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji svedoče da je u 2008. godini 7,9% građana živelo ispod apsolutne linije siromaštva (punoletna lica čija je potrošnja na mesečnom nivou niža od minimalnog iznosa neophodnog za hranu i druge izdatke koji ne obuhvataju hranu.
Više informacija o godini borbe protiv siromaštva i socijalnog isključivanja možete da pronađete na: www.2010againstpoverty.eu i www.inkluzija.gov.rs
05-MART-2010
Danas sporazum o povezivanju gasovoda Srbije i Bugarske
BRISEL - Ministar energetike Srbije Petar Škundrić i ministar ekonomije, energetike i turizma Bugarske Trajčo Trajkov potpisaće danas u Briselu sporazum o izgradnji gasovoda koji će povezati gasovodne mreže dve zemlje. Gasovod koji polazi iz Niša i preseca granicu blizu Dimitrovgrada, prvi put će povezati transportne sisteme Bugarske i Srbije, a doprineće sigurnosti snabdevanja gasom obe zemlje i regiona. Projekat je deo koncepta Gasnog prstena Energetske zajednice koji je promovisala Evropska komisija. Investicija potrebna za oko 180 kilometara gasovoda sa kapacitetom od oko dve milijarde kubnih metara godišnje procenjena je na izmedju 100 i 120 miliona evra. Projekat će podržati i fondovi Evropske unije. Najavljeno je da će potpisivanju prisustvovati generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i izvršni direktor Bulgartransgasa Ivan Drenovički.
Cvetković danas sa čelnicima EU i Belgije
BRISEL - Premijer Srbije Mirko Cvetković razgovaraće danas u Briselu sa predsednikom Evropske unije Hermanom van Rompejom i predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom o narednim koracima Srbije u procesu evropskih integracija. Cvetković će se tokom posete Briselu sastati i sa premijerom Belgije Ivom Letermom sa kojim će razgovarati o unapredjenju svih oblika bilateralne saradnje. Tom prilikom biće potpisan i Sporazum o medjunarodnom drumskom prevozu izmedju vlada Srbije i Belgije. Prema ranijim najavama iz Brisela, jedna od tema susreta Leterma i Cvetkovića biće i problem naglog priliva azilanata iz Srbije u Belgiju posle odluke o stavljanju Srbije na belu šengensku listu.
Van Rompej: Ratifikacija SSP počinje od juna
BRISEL - Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej izjavio je danas posle razgovora sa srpskim premijerom Mirkom Cvetkovićem da se nada da će u junu početi proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom. Van Rompej je u Briselu izrazio zadovoljstvo što je stavljen na snagu prelazni trgovinski deo SSP-a rekavši da sada i EU može da ga sprovodi i pružio punu podršku integraciji Srbije i Zapadnog Balkana u EU. On je dodao da je juče razgovarao sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom koji je, prema njegovim rečima, u poslednjem izveštaju izrazio zadovoljsvo stepenom saradnje sa Srbijom. Predsedavajući EU je, medjutim, naglasio da od Srbije očekuje dodatne napore u dostizanju pune saradnje s Haškim sudom. Van Rompej je podvukao da je ključni deo procesa prisdruživanja Zapadnog Balkana Uniji regionalna saradnja i dodao da to treba da uključi i Kosovo "na pragmatičan način". On je rekao da je u razgovoru sa Cvetkovićem podvučen i znacaj očucvanja integriteta i suvereniteta BiH i pozdravio inicijativu srpskog predsednika Borisa Tadića za izglasavanje rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije. On se posebno založio za jačanje vladavine prava i sprovodjenje evropskih reformi, naglasivši nužnost dalje reforme pravosudja u cilju postizanja evropskih standarada. Premijer Cvetković je izjavio da je vlada u Beogradu proevropska i da je u samom vrhu njenih prioriteta integracija u EU. Cvetković je rekao da će se uložiti napori da Srbija ove godine dobije status kandidata, uz očekivanje da pre toga počne proces ratifikacije SSP. Srpski premijer je naglasio da će se vlasti u Beogradu snažno posvetiti dovršenju saradnje s Haškim sudom. Cvetković je rekao da je regionalna saradnja zajednička vrednost koju dele EU i Srbija i dodao da će sve biti učinjeno za jačanje dobre prijateljske saradnje izmedju Srbije i njenih suseda.
Van Rompej: Regionalna saradnja ključna za proširenje EU
BRISEL - Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je danas u Briselu da Hrvatska može ovew godine da završi pristupne pregovore sa EU o članstvu ako ispuni neophodne uslove i ukazao da puna saradnja sa Haškim tribunalom ostaje bitan uslov. Posle razgovora s predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem, Van Rompej je naglasio da je regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu ključna za proces proširenja i posebno pozdravio interes novog predsednika Hrvatske za jacanje odnosa sa Srbijom. "EU podržava ulazak Hrvatske. To će dati pozitivan signal regionu", rekao je Van Rompej. On je dodao da je Hrvatska "proteklih godina napravila veliki napredak u pristupnim pregovorima koji sada ulaze u završnu fazu" i da "pregovore može završiti ove godine pod uslovom da ispuni sve neophodne kriterijume za članstvo". Predsednik EU je ukazao da "Hrvatska mora da ostvari napredak u različitim oblastima" i da "zahtevi za punom saradnjom sa Haškim tribunalom ostaju bitni". Ističući značaj regionalne saradnje i poboljšanja odnosa sa susedima, Van Rompej je pozdravio konstruktivnu ulogu Josipovića i njegov interes za jačanje odnosa sa susednim zemljama, posebno sa Srbijom. "Tu poruku ću ponoviti i srpskom premijeru (Mirku Cvetkoviću) s kojim se danas sastajem", rekao je Van Rompej. "Dobra regionalna saradnja na zapadnom Balkanu je ključna za proces proširenja. Važno je da se radi na unapredjenju bilateralnih odnosa, da se rešavaju granični sporovi i olakša povratak izbeglica", dodao je predsednik EU. On se posebno osvrnuo na BiH i rekao da ta zemlja ne bi smela da zaostane za ostatkom regiona. "Naš zajednički cilj u naredne dve godine jeste stabilna BiH, čvrsto na putu prema evroatlantskim integracijama. Ona ne sme zaostati za ostatkom regiona i Hrvatska tu ima ključnu ulogu", rekao je Van Rompej. On je pozdravio nedavni dogovor izmedju Hrvatske i BiH kojim se sprečava izbegavanje služenja sudskih kazni bekstvom u drugu zemlju. Van Rompej je takodje pozdravio potpisivanje arbitražnog sporazuma o granici sa Slovenijom i njegovu ratifikaciju u Hrvatskoj. "Sprovodjenje tog sporazuma je vrlo važno za EU. To će stvoriti model za ceo region jer to pokazuje da se bilateralna pitanja mogu rešiti u evropskom duhu", rekao je Van Rompej. Josipović je rekao da Hrvatska "u potpunosti razume važnost dobrih odnosa sa susednim zemljama". "Sada se pripremaju novi sastanci i nadam se novoj fazi u saradnji s našim susedima, uključujući i sudjenja za organizovani kriminal i ratne zločine", rekao je predsednik Hrvatske. On je kazao i da je važno da se u reforme uključe svi gradjani kako bi oni videli koristi od njih. Josipović, koji boravi u poseti Briselu, razgovaraće i s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom.
Barozo pozvao susede da pomognu oko Bosne
BRISEL - Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) pozvao je danas susede Bosne i Herecegovine (BiH) da pomognu da se ublaži napetost i stabilizuje situacija u toj zemlji. "Naš zajednički interes je da BiH bude stabilna", rekao je Barozo posle susreta sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem u Briselu. Predsednik Evropske komisije je pohvalio napredak koji je Hrvatska postigla u procesu evropske integracije i ponovio da EU u potpunosti podržava tu zemlji na putu do punopravnog članstva. Barozo je rekao da Hrvatska može brzo zaključiti pristupne pregovore sa EU, ali da je to veoma zahtevan cilj. "Hrvatska je ostvarila ogroman napredak, ali treba da ispuni još neke uslove", dodao je. Josipović je kazao da će Hrvatska učiniti sve što može da ispuni potrebne uslove i okonča reforme , posebno u oblasti pravosudja, manjinskih prava i saradnje sa Haškim tribunalom, kao i ispunjavanju ekonomskih standarda. Dodao je da je Hrvatska privržena saradnji sa svim susedima i da će veoma brzo uslediti važni koraci u toj saradnji, kao što je današnji sastanak premijera Hrvatske i Slovenije i predsednika Srbije u Ptuju. Josipović je ocenio da sve zemlje regiona imaju veliki interes da pomognu stabilizaciji situacije u BiH i njenog puta ka EU i ponovio da nema rešenja za BiH bez sagalsnosti sva tri naroda. "Istorija nas uči da su dobri odnosi sa susedima bitni za hrvatsku stabilnost, sigurnost, ekonomiju i opšti razvoj" kazao je Josipović navodeći kao principe dobrosusedske saradnje "poštovanje, nemešanje u unutrašnje stvari ali i spremnost da se otvoreno i iskreno razgovara o svim pitanjima".
04-MART-2010
Triše: Izlazak Grčke iz evrozone je apsurdna hipoteza
FRANKFURT - Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše ocenio je danas da je izlazak Grčke iz evro-zone usled budžetske krize u toj zemlji "apsurdna hipoteza". Triše je na redovnoj mesečnoj konferenciji za novinare u Frankfurtu rekao da Savet guvernera Evropske centralne banke pozdravio mere štednje koje je juče najavila grčka vlada. On je ocenio da su insticije EU obavile svoj posao u vezi s grčkom krizom. Grčka je juče saopštila da namerava da zavede nove mere štednje u očekivanoj vrednosti od 4,8 milijardi evra, tako što će dodatno smanjiti isplate bonusa zaposlenima u javnom sektoru i podići stopu poreza na promet na 21 odsto. Najava novog stezanje kaiša usledilo je pošto je EU bez uvijanja naložila Grčkoj da posegne za dubljim merama štednje, jer je grčki državni dug je dosegao 300 milijardi evra.
Evropska komisija odobrila 2,3 milijarde evra za energetiku
BRISEL - Evropska komisija odobrila je danas 2,3 milijardi evra za unapredjenje zastarele i fragmentirane gasne i elektro mreže, ali i za smanjivanje zavisnosti od energenata koji dolaze preko Rusije. Sa 1,5 milijardi evra odredjenih u decembru EU će ukupno uložiti četiri milijarde evra za poboljšanje gasovoda i električnih mreža u narednih 18 meseci, što je najveća suma koju je EU uložila u ove svrhe. Komesar EU za energetiku Ginter Etinger rekao je da će ta sredstva pomoći medjupovezivanju energetskih mreza u EU koje su uglavnom zasnovane na nacionalnim trzištima. To je onemogućivalo EU da prebacuje energente, posebno gas, u delove Unije koje su njime oskudevale. Etinger je rekao da su izabrani "ključni projekti koji će pomoći stvaranju integrisanije energetske mreže u Evropi za osiguranje fleksibilnih tokova energije" preko nacionalnih granica. On je dodao da je Evropska komisija odobrila 910 milion evra za 12 projekata povezivanje električnih mreža i 1,4 milijarde dolara za 31 projekat u vezi s gasovodima. Etinger je dodao da su neke električne i gasovodne mreže u EU stare i 40 godina, i da se procenjuje da će u naredne tri godine za osavremenjivanje biti potrebno 22 milijarde evra. Jedan od prioriteta je gasovod Nabuko kojim bi EU trebalo da se poveže s kaspijskim regionom i time izbegne Rusija kao glavni snabdevač energentima iz centralne Azije. Drugi bitan projekat je bolja povezanost s izolovanim mrežama baltičkih država, Irskom i Maltom. Najviše pomoći jednom projektu, 225 miliona evra, ide za dugo odlagano povezivanje Francuske i Španije, prvi put predloženo još 1980. godine.
Van Rompej razgovarao sa Bramercom
BRISEL - Predsedavajući Saveta ministara EU Herman van Rompej danas je u Briselu razgovarao sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom, ali novinarima ništa nije rečeno o sadržini njihovih razgovora. Kako je agenciji Beta rekao portparol Van Rompeja Hesus Karmona dva zvaničnika su razgovarala o saradnji Haškog tribunala i zemalja bivše Jugoslavije, ali je dodao da ono o čemu su prvi put pričali predsednik EU i Bramerc ne može biti dato u javnost. Van Rompej će sutra u Briselu razgovarati sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem i hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem. Teme njihovih razgovora biće, bez sumnje, nastojanja Srbije i Hrvatske da se što pre integrišu u strukture EU, a za to je jedan od bitnih uslova puna saradnja, kako Beograda tako i Zagreba, sa Haškim tribunalom.
Kacin: Evropska unija ne postavlja uslov Srbiji
BON/BEOGRAD - Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da Srbiju niko ne dovodi u situaciju da bira izmedju EU i Kosova i da srpski zvaničnici sami otvaraju pitanje koje Brisel ne postavlja. "Izbor izmedju ulaska u EU i priznanja Kosova nikada se nije postavljao kao uslov. Sve dok vlasti u Srbiji ne povuku aplikaciju to znači da Srbija i njen narod žele da se priključe EU", rekao je Kacin za Dojče vele. Kacin je to kazao povodom jučerašnje izjave ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića u Budimpešti da bi se Srbija, kada bi morala da bira izmedju Kosova i EU, odlučila za Kosovo. "Srbiju niko ne dovodi u situaciju da bira izmedju EU i Kosova. Srpski zvaničnici sami otvaraju to pitanje koje EU ne postavlja", rekao je Kacin. "Mi smo navikli na izjave gospodina ministra inostranih poslova Srbije. Kad god on da neku takvu izjavu, mi prvo sačekamo da neko drugi da izjavu. Ja mislim da će predsednik (Srbije Boris) Tadić kao i sto puta do sad, i sto prvi put, na neki način to prevazići", rekao je Kacin za Dojče vele. Osvrnuvši se na odnose Srbije i Kosova, Kacin je kazao da na Kosovu rade izabrani srpski predstavnici, da Srbi imaju dva ministra u kosovskoj vladi i predstavnike u Skupštini Kosova, koje bi Beograd, prema njegovim rečima, trebalo da podrži u cilju interesa Srba koji su ostali da žive na Kosovu. "Zato Kosovo ne treba braniti, već ga podržati, motivisati i hrabriti tamošnje Srbe da budu deo rešenja, a ne deo problema", kaže Kacin i dodaje da "Kosovo ni u kom slučaju ne sme da bude politička igračka u rukama Beograda".
Političari predlažu Grčkoj da proda ostrva i nekretnine
BERLIN - Više političara vladajuće konzervativno-liberalne koalicije pozvalo je kancelarku Angelu Merkel da, uoči sutrašnje posete grčkog premijera Jorgosa Papandreua Berlinu, ne obećava Grčkoj finansijsku pomoć za prevazilaženje teške finansijske krize. Jozef Šlarman (Josef Sćlarmann), predstavnik udruženja malih i srednjih preduzetnika u kancelarkinoj Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) predložio je da grčka država proda nekretnine i firme koje poseduje, jer "svako ko je bankrotirao, mora da učini sve da namiri svoje poverioce". Šef grupe mladih poslanika CDU Marko Vandervic (Marco Wanderwitz) je danas ocenio da bi Grčka trebalo da proda nenastanjena ostrva. Računa se da Grčka ima 2.000 ostrva od kojih je 227 nastanjeno. Na ironično pitanje da li isključuje mogućnost prodaje naseljenih otoka i raseljavanje Grka koji na njima žive, mladi hrišćanski demokrata je rekao da bi to bio "preveliki posao" i da naseljeno ostrvo "ionako niko neće da kupi". Frank Šefler (Sćaeffler), finansijski stručnjak Liberala koji u Berlinu vladaju u koaliciji sa CDU, upozorio je kancelarku da bi obećanje finansijske pomoći Grcima značilo "kršenje nemačkog prava" i da u sutrašnjem susretu sa Papandreuom "mora da ostane nepokolebljiva". Šef minhenskog instituta za privredna istraživanja Hans-Verner Zin (Hans Werner Sinn) je, posle današnjeg objavljivanja mera grčke vlade za izlazak iz krize, ocenio da je "svaki pokušaj da se Grčka stabilizuje i zadrži u zoni evra, samo bunar bez dna". Istakao je da bi bilo bolje da Grčka istupi iz evro-zone, jer će u protivnom zajednička valuta biti teško i dugoročno uzdrmana. Izlazak Grčke bi čak pomogao drugim zemljama, članicama te zone, da prevazidju posledice finansijske krize i recesije. Zin je ocenio da, "pošto Grčka nije u stanju da refinansira dugove, ostale zemlje članice evro-zone mogu samo da joj poklone novac ili da obezvrede valutu što je u evro-zoni teško jer može da ide samo zajedno sa smanjivanjem cena i plata". Odnosni Nemačke i Grčke vidno su zahladneli od izbijanja finansijske krize izazvane milijardskim budžetskim deficitom koji je dostigao skoro 13 odsto bruto drustvenog proizvoda Grčke. Ulje na vatru doliva svakodnevno svojim izveštavanjem i bulevarska štampa. Predsednik grčkog parlamenta Filipos Pecalnikos je u današnjem izdanju nedeljnika "Štern" (Stern) objavio otvoreno pismo u kojem navodi da "Grci ne očekuju da ih Nemci spasu" jer su taj zadatak "postavili sami sebi". "Grčkoj ne treba vaš novac, već vaša solidarnost i podrška da bi se odbranila od napada medjunarodnih špekulanata", poručio je Nemcima Pecalnikos koji je studirao i radio u Nemačkoj.
03-MART-2010
EU podržava Grčku u smanjenju budžetskih troškova
BRISEL - Evropska komisija i vodeći ekonomski stručnjaci iz 16 država evro-zone podržali su danas odluku grčkih vlasti da smanji budžetske troškove i ocenili da će to pomoći finansijskoj stabilnosti valute evra. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose) i šef grupe ministara finansija evrozone Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) u odvojenim izjavama rekli su da su uvereni da će Grčka uspeti da ove godine smanji svoj deficit za četiri odsto. EU je u februaru upozorila Grčku da mora da učini više na smanjenju budžetskih troškova i postavila rok do 16. marta da vlasti u Atini pokažu konkretne rezultate. Grčka je danas predstavila novi plan uštede od 4,8 milijardi evra, od kojih će 2,4 milijarde biti prikupljene od poreza, dok će 2,4 milijarde evra biti ušteda u budžetu. Plan pored ostalog predvidja smanjenje bonusa službenicima u državnim službama i zamrzavanje penzija. Povećaće se i porez na dodatu vrednost za 19 na 21 odsto, kao i porezi na alkohol, cigarete, luksuzne automobile, jahte i drago kamenje. Iz EU poručuju da je smanjenje zarada u javnom sektoru ključno da se smanji budžet i povrati konkurentnost. Brisel je i ranije kritikovao neprimerene plate u javnom sektoru, koje, prema oceni evropskih zvaničnika, daleko prevazilaze stvarnu ekonomsku snagu zemlje. To takodje negativno utiče i na privredu zemlje, jer Grčka zbog toga postaje previše skupa zemlja za poslovna ulaganja. Poslednjih nekoliko meseci evro je pao u odnosu na američki dolar, što ukazuje da na svetskom tržištu postoji bojazan da Grčka neće uspeti da otplati ogroman dug i smanji potrošnju.
Otvorena izložba Zavičaj na Dunavu - suživot Nemaca i Srba
BRISEL/NOVI SAD - Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši i ministar unutrašnjih poslova nemačke pokrajine Baden-Virtemberg Heribert Reh otvorili su danas u Briselu izložbu "Zavičaj na Dunavu-suživot Nemaca i Srba u Vojvodini", saopsteno je iz Egerešijevog kabineta. Izložba je nastala u saradnji stručnjaka Muzeja Vojvodine i Centralnog muzeja podunavskih Švaba iz Ulma i prikazuje istoriju suživota nacionalnih zajednica u Vojvodini, a postavka se može pogledati u predstavništvu nemačke Pokrajine Baden-Virtemberg u Briselu. Uz ocenu da izložba doprinosi istraživanju evropske istorije, Egereši je odao priznanje autorima projekta što su, prepoznajući značaj teme, odgovorno i kritički oživeli deo zajedničke prošlosti sa svim snažnim osećanjima radosti i tuge koje je život donosio na tle Vojvodine. "Uprkos izazovima vremena, teških trenutaka, pitanja opstanka i tragičnih sudbina, nastajala je i opstala multietnička zajednica, koja je i danas model dobrog zajedničkog života nacionalnih zajednica u Evropi. Na to smo bili ponosni i danas smo. To je i naša poruka Evropi: 'Istorija života u Vojvodini je deo evropske istorije, a njena multikulturalnost i multikonfesionalnost su deo evropskih vrednosti'", rekao je Egereši. On je dodao da su gradjani Vojvodine uvek stvarali spone medju sobom, prepoznajući značaj nastajanja, poznavanja i poštovanja različitih kultura i jezika, prihvatanja tih različitosti i njihove harmonizacije. "Uveren sam da delite moje mišljenje da Vojvodina i danas predstavlja raznolikost evropskih kultura. Mi u Vojvodini svesni smo značaja multietničkog i multikulturnog kontinuiteta. Tu je doprinos ove izložbe od velikog značaja", rekao je Egereši. Tokom boravka u Briselu, Egereši će održati niz sastanaka sa članovima Evropskog parlamenta i Evropske komisije, a glavna tema razgovora biće aktivnost Vojvodine u izradi dunavske strategije.
Napolitano za osnivanje evropskog monetarnog fonda
BRISEL - Italijanski predsednik Djordjo Napolitano založio se danas u Briselu za osnivanje evropskog monetarnog fonda kako bi se, u slučaju potrebe, priteklo u pomoć zemljama evrozone. "Evropska centralna banka i evropske institucije svesne su da nešto nedostaje... kako bismo se suočili sa iznenadnim i ozbiljnim krizama koje bi mogle da pogode evro ili zemlje evrozone", rekao je Napolitano na konferenciji za novinare u Evropskoj komisiji. Na pitanje o predlogu za osnivanje evropskog monetarnog fonda, Napolitano je rekao da je ekonomska situacija u Grčkoj pokazala da je neophodno postojanje takvog instrumenta kako bismo predvideli i suočili se sa krizama. Ideju o osnivanju evropskog monetarnog fonda pokrenuli su ekonomski stručnjaci, a podržali su je i neki evropski zvaničnici.
Vatle: Makedonski gradjani izmanipulisani u zahtevima za azil
SKOPLJE - Državni sekretar Belgije za budžet i porodicu Melkior Vatle (Melćior Wathelet) ocenio je da su imigranti iz Makedonije koji traže azil izmanipulisani ne samo u matičnoj zemlji već i u Belgiji. Vatle smatra da postoje dva osnovna razloga za ovaj fenomen, a to su lažne informacije u Makedoniji da će imigranti kada stignu u Belgiju dobiti smeštaj i novac, a drugi je što iseljenici iz Makedonije i Srbije koji već žive u Belgiji, šalju lažne informacije svojim sugradjanima. "Ti ljudi su žrtve zato što su izmanipulisani i biće vraćeni kući", izjavio je Vatle za radio Dojče Vele na makedonskom jeziku. On je najavio posetu Makedoniji, a kao razlog je naveo povećani broj zahteva za azil iz Makedonije i Srbije, posle vizne liberalizacije. Vatle će se, kako je najavljeno, sastati sa makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim, s kojim bi trebalo da poseti kumanovski region i sever Makedonije naseljen uglavnom Albancima, koji u najvećem broju i organizovano odlaze u Belgiju i traže azil. Vatle je poručio da će lično objasniti gradjanima tih oblasti da dobijaju lažne informacije od nekih turističkih i prevoznih agencija da će u Belgiji dobiti stan, novac i bolji život. Belgija je najavila da će svi zahtevi za azil biti odbijeni, zato što nijedan ne ispunjava kriterijume Ženevske konvencije za azilante. Posle objavljivanja informacija o rekordnom broju zahteva za azil makedonskih i srpskih gradjana u januaru i februaru, smanjen je broj zahteva na samo deset za poslednjih nedelju dana. "Broj se već smanjio, ali mi ćemo i dalje posmatrati situaciju", rekao je Vatle za Dojče Vele i izrazio nadu da vizna liberalizacija neće biti dovedena u pitanje. U Belgiji je do sada samo jedan makedonski gradjanin dobio azil, jer se generalno gradjani Makedonije ne smatraju politički ili etnički ugroženima, dok je stanje sa Srbijom drukčije, jer Srbija još uvek važi za problematičnu državu, te je njenim gradjanima u Belgiji odobren veći broj azila.
02-MART-2010
Anketa: U Minhenu najbolji, Zagrebu i Ljubljani najgori prevoz
BRISEL - Grad Minhen ima najbolji gradski saobraćaj u Evropi, a Zagreb i Ljubljana najlošiji, rezultati su ankete danas objavljene u Briselu. U ispitavanju 23 grada u Evropi navodi se da samo devet gradova nudi "prihvatljive" usluge autobusa, podzemne železnice i gradskog prevoza uopšte, i dodaje da je neophodno uložiti dodatne napore u toj oblasti. U anketi grupe EuroTest, koja uključuje automobilske klubove iz 15 zemalja, uzeti su obzir cena prevoza, red vožnje, pristup biciklima I kvalitet parkirališta. Jedino Minhen je ocenjen kao "veoma dobar" zbog brzih konekcija prevoza, mnoštva informacija na stanicama i broja vozila za gradski prevoz. U anketi se dodaje da je prevoz "dobar" u 11 gradova, medju kojima au Helsinki, Beč, Prag, Hamburg, Kopenhagen, Frankfurt, Barselona, Lajpcig, Keln, Rim i Bern. U studiji se navodi da je u Rimu jeftin prevoz, ali su informacije oskudne, dok je autobus u Frankfurtu relativno skup. Prevoz je "prihvatljiv" u Parizu, Briselu, Amsterdamu, Varšavi, Oslu, Lisabonu, Madridu, Londonu i Budimpešti. Prevoz je ocenjen kao "veoma loš" u Zagrebu, gde autobusi u centru grada idu samo 13 kilometara na čas, kao i u Ljubljani. Oba grada sada obnavljaju gradski prevoz. U studiji se navodi da samo u jednoj trećini od ispitanih gradova postoje stanice prilagodjene slepim ljudima, a samo jedna petina tih gradova ima stanice prilagodjene ljudima u invalidskim kolicima. Najskuplji prevoz je u Londonu, a najjeftiniji u Pragu, dodaje se u istraživanju.
Evropska komisija: Sa Balkana u EU bez viza, ali i azila
BRISEL - Evropska komisija u Briselu pozvala je danas vlasti Crne Gore, Makedonije i Srbije da svojim gradjanima koji bez viza putuju u Evropsku uniju potpuno jasno predoče da Slobodan ulazak na "šengenski prostor" obuhvata i ograničenja tako da ne mogu računati i na azil. To je saopštio predstavnik za štampu u Evropskoj komisiji Mikele Čerkone koji je rekao da su belgijske vlasti obavestile Evropsku komisiju da se naglo povećao broj zahteva za azil državljana zemalja koje od nedavno uživaju režim EU za putovanja bez viza. To su BJR Makedonija, Srbija i Crna Gora, dodao je Čerkone i preneo da "izgleda da to jeste posledica ukidanja viza mada, naravno, Evropska komisija mora ustanoviti razmere povećanja broja osoba koje traže azil". "Ipak", podvukao je zvaničnik Evropske komisije, "smatram da možemo razložno biti uvereni da je to prevashodno pitanje imigracionog pritiska". "Kao i to da velika većina onih koji traže azil to čini poglavito iz ekonomskog interesa, a bez ikakvih izgleda da to i dobiju". Od decembra uvedeno ukidanje viza EU državljanima Srbije, Crne Gore i Makedonije omogućava turistička putovanja i posete najviše do tri meseca, ali bez ikakvog prava na trajniji boravak ili rad u zemljama "šengenskog prostora" Unije. Evropska komisija zbog toga podseća vlasti zemalja sa kojima je liberalizovan EU vizni režim, da imaju obavezu da svoje gradjane obaveste da postoje prava, ali i ograničenja koja proističu iz tog režima vizne liberalizacije", stavio je do znanja Čerkone koji je portparol evropske komesarke za pravosudje i unutrašnje poslova Sesilije Malmstrem. On je naglasio da "Evropska komisija otud poziva sve zemlje kojih se to tiče da ulože sve neophodne napore kako bi se izbeglo da njihovi gradjani ne budu u zabludi, odnosno da ne zloupotrebljavaju slobodu da putuju u Evropsku uniju bez viza". Predstavnik za štampu u Evropskoj komisiji je želeo da ukaže na to da "uvedena sloboda putovanja sobom nosi odgovornosti" i da je "od suštinske važnosti da se ne zloupotrebljavaju uzajamno utanačena jasna pravila" sporazuma o ukidanju viza izmedju EU i tri zapadnobalkanske zemlje. Belgijska vlada je od Evropske komisije zatražila preduzimanje hitnih mera da se reši problem naglog svakodnevnog priliva u Brisel na stotina lica albanske narodnosti sa severa Makedonije, juga Srbije i, delom s Kosova koja masovno a bez ikakvog osnova u Belgiji traže azil i očekuju smeštaj i finansijsku pomoć. Belgijske vlasti su stavile do znanja da će sva ta lica biti proterana, vraćena iz Belgije u zemlje porekla, na temelju ugovora o readmisiji koji su vlade u Skoplju i Beogradu potpisale s Belgijom i drugim zemljama "šengenskog prostora". Direktor belgijskog Ureda za izbeglice Fredi Rozemont je novinarima rekao da će stotine, a sve govori i hiljade Albanaca iz Makedonije i Srbije vrlo brzo biti vraćeni u svoje zemlje čije će vlasti morati da plate i troškove njihovog povrataka, na temelju sporazuma o readmisiji. Rozemont je rekao da je navodne azilante na dolazak u Belgiju, pored smišljenih dezinformacija, moglo navesti i to da su albanske izbeglice s Kosova i Makedonije krajem 90-ih i 2000. godine u Belgiji dobijale azil, smeštaj i novčanu pomoć, ali da sad nema apsolutno nikakvog razloga da se to čini. On je dodao da se o rešavanju ovog problema očekuje i vrlo precizan dogovor s vlastima u Skoplju, Beogradu i Prištini.
Visoki sud EU o izbeglicama
BRISEL - Visoki sud EU saopštio je danas da vlade Unije mogu da vrate kući izbeglice za koje procene da njihov strah od proganjanja u domovinama nije više opravdan. Visoki sud je dodao da je potrebno da bi vlade to utvrdile, da dokažu da je strah "od ozbiljnih povreda osnovnih ljudskih prava" značajno opao, kao i da domovine izbeglica sada "valjano procesuiraju takve slučajeve". Današnjom odlukom razjašnjene su presude nemačkog suda u slučaju pet iračkih izbeglica, kojima je dodeljen izbeglički status 2001. i 2002, pa potom opozvan 2005. Nemački sud je obrazložio da iračke izbeglice treba da se vrate u domovinu, jer više ne bi bili u opasnosti da trpe progone koje su trpeli u vreme vlasti bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina, koji je zbačen s vlasti 2003. Taj sud, medjutim, nije objavio procenu trenutne situacije u Iraku, ali je dodao da trenutno prisustvo medjunarodnih snaga u toj zemlji koje obezbedjuju red i mir, ne znači da Irak nema "valjano pravosudje".
EP će kazniti britanskog poslanika zbog uvreda Van Rompeja
BRISEL - Evropski parlament (EP) nočano će kazniti britanskog poslanika Nika Feridža koji je za predsednika Unije Hermana van Rompeja rekao da ima "harizmu mokre krpe", a Belgiju nazvao "ne naročitom zemljom". Feridž, koji dolazi iz redova evroskeptične Partije za nezavisnost Velike Britanije, izgubiće kao poslanik u EP desetodnevnu dnevnicu, odnosno neće dobiti 2.980 evra, jer je odbio da se izvini Van Rompeju i Belgiji zbog uvreda izrečenih u raspravi prošle nedelje. EP je danas istakao da je Feridžovo ponašanje bilo "nedolično i bez poštovanja", kao i da su njegovi komentari upućeni Van Rompeju i Belgiji bili agresivni. Belgijska vlada je prošle nedelje uložila žalbu EP zbog Feridžovog istupa, u kome je Van Rompeja takodje nazvao "tihim ubicom“ demokratije u Evropi. "Ne sumnjam da je vaša namera da budete tihi ubica evropske demokratije... Ispostavilo se da niste naklonjeni konceptu postojanja nacionalnih država. Možda je to zato jer dolazite iz Belgije koja, naravno, i nije neka država", naveo je britanski poslanik. Feridž je dodao i da je EU očekivala da dobije "gigantsku globalnu figuru" i "političkog lidera 500 miliona ljudi" širom Evrope, koji zaslužuje veću platu od američkog predsednika Baraka Obame. "Bojim se da ste jedino što smo dobili vi. Ne bih želeo da budem prost, ali vi imate harizmu snuždenog dronjavca i izgled nižerazrednog bankarskog službenika. Niko u Evropi nikad nije čuo za vas!... Gradjani Evrope moraju da vas uklone", rekao je Feridz, gledajući direktno u 62-godišnjeg bivšeg premijera Belgije. Van Rompej je mirno odslušao uvrede, a kasnije je izjavio da je odbio da se "spusti na Feridžov nivo", time što bi mu uopšte odgovarao.
Rumunija bi mogla da postane veliko skladište droge
BUKUREŠT - Rumunija je kao deo severne balkanske rute tranzitna zemlja za šverc narkotika i preti joj opasnost da postane zemlja u kojoj se skladišti droga namenjena evropskom i američkom tržištu, navodi se u najnovijem izveštaju stejt departmenta SAD o krijumčarenju narkotika u svetu. Kroz Rumuniju, kako se navodi, u tranzitu se najviše švercuju opijum, morfijum i heroin koje dolaze iz Avganistana i namenjeni su Centralnoj i Zapadnoj Evropi, prenela je danas rumunska agencija Mediafaks. Korišćenje droge u Rumuniji je i u 2009. na nivou prethodnih godina, ali je u porastu krijumčarenje hemijskih supstanci namenjenih proizvodnji droge u zemljama istočno od Rumunije. U američkom dokumentu se navodi da se u Rumuniji trenutno nalazi odredjena količina ekstazija koji je namenjen tržistu u SAD i Kanadi. Prema istom dokumentu, "Rumunija postaje postepeno skladište za velike količine heroina iz Avganistana transportovane kroz Iran, Tursku i Bugarsku, koji treba da stigne u centralnu i zapadnu Evropu, preko rute južnog Balkana". Autori izveštaja navode da je u porastu tendencija koja Rumuniju pretvara u tranzitnu tačku za kokain iz Južne Amerike, namenjen zapadnoj Evropi, kao i za afrički hašiš. Novinska agencija Mediafaks piše da je, prema proceni rumunskih vlasti, 80 odsto droge koja ulazi na teritoriju Rumunije namenjeno zapadnoevropskom tržištu.
Kinezima za Hrvatsku od aprila dovoljna šengenska viza
ZAGREB - Državljani Kine koji imaju važeće šengenske vize od 1. aprila do 31. oktobra ove godine neće morati da imaju vizu za ulazak u Hrvatsku, saopštio je danas hrvatski ministar turizma Damir Bajs. Nakon razgovora s ambasadorom Kine u Hrvatskoj Ljenći Vuom, Bajs je na konferenciji za novinare rekao da je je Hrvatsku prošle godine posetilo 7.600 kineskih turista, što je 19 odsto više nego u prethodnoj godini. On je naveo je da je reč o simboličnom broju turista u ukupnoj turističkom bilansu, ali da aktivnosti, poput ukidanja viza, treba da doprinesu rastu broja turista. Bajs ne očekuje da će kineski turisti mnogo doprineti ovogodišnjoj turističkoj sezoni, ali veruje da će njihov broj u iduće tri godine dostići čak 100.000. Kineski ambasador Vu je ocenio da je privremeno ukidanje viza jako dobra vest, dodavši da je velik broj kineskih turista zainteresovan da poseti Hrvatsku. Hrvatska je nedavno donela odluku i o privremenom ukidanju viza za državljane Kazahstana, Rusije i Ukrajine za boravak do 90 dana i to u periodu od 1. aprila do 31. oktobra ove godine.
Simić: Kušner doneo poruku EU Beogradu i Prištini
BEOGRAD: Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Francuskoj Predrag Simić smatra da je šef francuske diplomatije Bernar Kušner zvaničnicima u Beogradu preneo poruku na koji način bi članice EU koje su priznale Kosovo bile spremne da prihvate kandidaturu Srbije. "Poruka Beogradu glasi da za prihvatanje kandidature Srbije za člansto u EU nije potrebno formalno priznavanje nezavisnosti Kosova, ali je potrebno uspostavljanje neke funkcionalne saradnje. Konkretno to bi značilo nešto poput odnosa izmedju Kine i Tajvana ili Istočne i Zapadne Nemačke u vreme Vilija Branta", rekao je Simić u telefonskoj izjavi agenciji Beta. Simić je naveo da bi prvi "praktični efekat" takve ponude mogao da se vidi "u prihvatanju Prištine da na samitu u Ljubljani učestvuje pod nazivom prihvatljivim za Beograd, kao UNMIK Kosovo". "S druge strane vidimo da i Beograd daje signale da je spreman na odredjeno popuštanje, kroz reči predsednika Tadića da je ideja o saradnji prihvatljiva, ali bez eksplicitnog ili implicitnog priznanja", rekao je Simić. Francuski ministar izjavio je juče, posle razgovora u Beogradu i Prištini, da priznanje Kosova nije uslov za ulazak Srbije u EU, ali da je normalizacija odnosa sa Kosovom važna za nastavak evropske integracije.
|
