EVROPA Plus

RAČUNICA: Ako se korupcija umanji za 2,38 odsto, bruto društveni proizvod će se povećati za 4 odsto

Kao konkretan primer, zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji mr Danijel Pantić naveo je odluku OECD o ukidanju zakonskih odredbi kojima se, kroz poreske olakšice, u većini zapadnih zemalja korupcija priznavala kao način ugovaranja posla na inostranom tržištu. Prema istraživanjima međunarodnih eksperata, nizak stepen ljudskih prava proizvodi visok nivo korupcije, pa je Pantić, kao idealan ambijent za njeno širenje, apostrofirao tzv. "sultanske" sisteme, koje karakteriše lična podređenost vlastodršcu umesto zakonima. Korupcijom se narušava zakonska jednakost za sve građane i zdrava tržišna konkurencija. Ekonomsku štetu po društvo ilustruje podatak da, ako se korupcija umanji za 2,38 odsto, bruto društveni proizvod će se povećati za 4 odsto.

Ukazujući na najvažnije institucionalne mehanizme u suzbijanju korupcije (regularni izbori, privatizacija, zakonsko ograničenje vlasti, nezavisno pravosuđe i mediji i razvijeno civilno društvo), Pantić se posebno založio za edukaciju javnosti i socijalni marketing, kako bi građani shvatili cenu korupcije. Kod nas se korupcija prihvata kao normalno ponašanje što je, po oceni generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji dr Jelice Minić, posledica izopačene tranzicije u uslovima ratne privrede i sankcija, dominacije sive ekonomije i kriminalizacije društva.U situaciji u kojoj je država glavni igrač na crnom deviznom tržištu, a dobit se ostvaruje preraspodelom sve manjeg društvenog proizvoda, pravo na ilegalne transakcije se stiče pozicijom u nomenklaturi i korupcijom. Podstičući ovakve aktivnosti, država se lišava značajnog dela prihoda i dodatno opterećuje legalnu privredu što, upozorila je Minić, razara njene preostale vitalne delove.

Perverzna tranzicija se odvija i u Crnoj Gori, bazirajući se na nekontrolisanoj moći nove oligarhije nad kapitalom, ocenio je Nebojša Medojević, član Grupe 17. Iako se crnogorska vlast verbalno deklariše za reforme, nije došlo do suštinskih sistemskih promena. S obzirom da vladaju pravila moćnih ljudi, a ne zakona, korupcija je institucionalizovana, a najavljene reforme uprave ne sadrže ni jedan mehanizam koji bi ograničio kontrolu i moć vlasti i štitio od korupcije. Medojević je izrazio bojazan da međunarodna pomoć neće imati efekta, sve dok se u praksu vođenja javnih poslova ne uvedu međunarodni standardi koji će striktno regulisati moguće sukobe interesa i zloupotrebe vlasti.

Takav stav podržala je i Sara Morante iz Transparency International, navodeći loše iskustvo međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini. Ona je naglasila da problem korupcije prevazilazi politički kontekst i stranačku pripadnost. Zato ova organizacija insistira na animiranju javnog mnjenja i saradnji sa nacionalnim nevladinim organizacijama. U regionu jugoistočne Evrope, TI je najaktivnija u Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj, gde pruža ekspertsku i praktičnu pomoć i lokalnim vlastima koje su izrazile političku volju za transparentnošću rada. Praksa je pokazala da je saradnja sa lokalnim vlastima veoma važna, jer se na ovom nivou problemi bolje poznaju, jača je sprega sa građanima i lakši uvid u sprovođenje dogovorenih mehanizama.

U našim uslovima, to bi imalo i značajne političke efekte, istakao je Predrag Jovanović (Ekonomski institut, Beograd), jer je politička apatija građana dobrim delom posledica neuspeha nove lokalne vlasti da se izbori protiv korupcije. U suzbijanju korupcije na opštinskom nivou, Jovanović je naznačio dva globalna pravca. Prvi se odnosi na poboljšanje kvaliteta usluga, racionalnije i efikasnije poslovanje i raspolaganje postojećim sredstvima, a drugi na otvorenost i javnost rada opštinskih organa.

Kooperativnost sa građanima, koja se bazira na transparentnosti javnih poslova i prihoda, omogućava da se u efiakasnije rešavanje problema uključe i eksperi za tu oblast. U prilog svom stavu, Jovanović je naveo veoma pozitivna iskustva visokokorumpiranih zemalja, kao što su Italija, Argentina i Meksiko, koje su imale slične akcije. Kampanje su bile praćene velikim interesovanjem medija, a rezultati smanjeni troškovi ( u Milanu su u sferi javnih nabavki cene snižene za polovinu) i vrlo pozitivna reakcija građana.

SULTANSKI: Idealan ambijent za širenje korupcije su "sultanski" sistemi, koje karakteriše lična podređenost vlastodršcu umesto zakonima