Muška podrška Prema mišljenju Zorana Alimpića, predsednika Opštine Čukarica, iako nije uobičajeno da se uspešno preduzetništvo deli prema polnoj pripadnosti, podrška ekonomskom osamostaljivanju žena je neophopdna, jer se one u principu teže zapošljavaju. O tome svedoče i podaci da su od 5.000 registrovanih malih preduzeća na Čukarici većinu osnovale žene, kako bi rešile egzistencijalni problem. Podstičući umrežavanje privatnog biznisa, lokalna uprava može da doprinese i razvoju ženskog preduzetništva, istakao je Alimpić.

Zorica Žarković

Masovni iskorak žena u svet biznisa desio se početkom sedamdesetih godina u zemljama OECD da bi, nešto kasnije, poprimio globalne razmere. Žensko preduzetništvo je najprisutnije u razvijenim privredama, gde uživa podršku vlasti kroz različite ekonomske mehanizme, kao što su poreske olakšice i pristup mikrokreditnim linijama. Uporedo sa ekspanzijom malih i srednjih preduzeća, žensko preduzetništvo je dobilo zamah i u zemljama u tranziciji.

Ali, dok na Zapadu sve veći broj žena upravlja firmama sa značajnim finansijskim kapitalom i razvijenim poslovnim kontaktima u svetu, položaj žena preduzetnica u zemljama tranzicije bitno je drugačiji. Zbog posledica privatizacije državne privrede i strukturne nezaposlenosti, nastale u procesu tranzicije ka tržištu, osnovni motiv opredeljivanja žena za sopstveni biznis je u obezbeđivanju izvesnijeg posla i sigurnije porodične egzistencije. Slična situacija je i kod nas, naglasila je Sanja Popović Pantić, sekretar Udruženja poslovnih žena, na skupu posvećenom ženskom preduzetništvu koji je, u organizaciji Evropskog pokreta Srbije i Opštine Čukarica, održan 18. decembra u Beogradu.

Naime, Udruženje okuplja vlasnice malih preduzeća i žene koje su faktički bez posla u propalim društvenim firmama, kao i predstavnice nevladinih organizacija koje se bave ekonomskim aktivnostima. Kako je objasnila Sanja Popović Pantić, razlozi za poslovno udruživanje i povezivanje žena nisu u osećanju ugroženosti od muškaraca, već u depresivnom poslovnom ambijentu u kome se žene teže snalaze zbog specifičnih porodičnih obaveza i vladajućih društvenih stereotipa.

S obzirom na to da u Srbiji ne postoji institucionalna podrška ekonomskom osamostaljivanju žena, Udruženje kroz svoje projekte organizuje različite aktivnosti sa ciljem da se žene upoznaju, razmene informacije i međusobno pomognu u iznalaženju novih tržišta, pristupu sirovinama i kreditima. Konkretan primer je projekat "Biznis inkubator centar za žene", čija je realizacija planirana u Vršcu. Po rečima Jelene Mojsijev, koordinatora Biroa za žensko preduzetništvo, brže ekonomsko osamostaljivanje žena ostvarivaće se kroz edukacije o planiranju i rukovođenju biznisom, umrežavanje ženskog preduzetništva i osnivanjem kase uzajamne pomoći.

Ženska bitka za tržište Novije statistike pokazuju da 8 miliona žena u SAD upravlja svojim firmama i da su one rasle dva puta brže od onih koje su, poslednjih godina, osnovali muškarci. Prema istom izvoru, jedan od četiri posla u privatnom sektoru obezbeđuju firme na čijem su čelu žene. Zamah ženskog preduzetništva naročito je prisutan početkom devedesetih - trećinu novoosnovanih firmi u Holandiji, Danskoj i Nemačkoj čine preduzeća čiji su osnivači žene. U Nemačkoj su ova preduzeća obezbedila milion novih poslova i ostvarila godišnji obrt od 15 milijardi dolara. U biznisu malih privatnih preduzeća u Japanu, žene učestvuju sa 23 odsto, a u Francuskoj i Velikoj Britaniji na čelu jedne od četiri firme je žena. Trend rastućeg uključivanja žena u privređivanje prisutan je i u zemljama u razvoju. U Kini su 25 odsto biznisa nastalih krajem sedamdesetih započele žene, a u Africi, Aziji i Latinskoj Americi žene dominiraju u proizvodnji, plasmanu i prodaji hrane. U ovim regionima evidentna je i povećana participacija žena u rukovođenju porodičnim firmama.

Specifičan problem samohranih žena izbeglica rešava se programima koji nisu usmereni samo na humanitarnu pomoć, već na njihovo ekonomsko osnaživanje. Efikasna rešenja prezentovala je Sanja Stanišić iz ženske ketering firme "Lastavica", čiji se programi realizuju u Surčinu i Pančevu. Pošto su u pitanju uglavnom starije žene iz ruralnih sredina, program je baziran na iznalaženju načina da se njihove veštine u pripramanju hrane pretvore u biznis. Uvođenjem standardizacije kvaliteta i obukom u aranžiranju i servisiranju hrane, stvoreni su uslovi za izlazak na tržište i dobijena široka mreža korisnika usluga. Osim ketering servisa, realizovani su programi proizvodnje zimnice i povezivanja sa tkačkim radionicama, radi zajedničkog plasmana tkanih proizvoda na tržištu. Iako ostvareni prihodi još uvek nisu dovoljni za ekonomsku samostalnost, programi su postigli i važan psihološki efekat - povećanu motivaciju u razvijanju posla i iznalaženju novih mogućnosti za zaradu.

U planiranim akcijama, Udruženju pomažu i žene koje su uspele da pokrenu i razviju uspešan biznis, prenoseći sopstvena iskustva vezana za osmišljavanje i praktičnu realizaciju poslovnih projekata. Uporedo se organizuju edukativne radionice, na kojima stručnjaci iz različitih oblasti, kao što su unapređenje prodaje, uvođenje standarda kvaliteta, menadžment, marketing, komunikacione veštine itd. obučavaju žene preduzetnice za bolje upravljanje poslovanjem. Udruženje poslovnih žena aktivno učestvuje i u međunarodnoj saradnji, naročito u okviru regionalne saradnje sa relevantnim ženskim nevladinim organizacijama.

"Nevidljive", "feministkinje", "plačljivice" Prema podacima Ujedinjenih nacija, žene su najviše diskriminisane u top menadžmentu velikih kompanija. Kada i dospeju na rukovodeće položaje, zarađuju manje od muškaraca. U svetu velikih korporacija "nevidljive" su, jer su manje sklone neformalnim okupljanjima. Osim toga, osuđene su i na borbu protiv seksualnog maltretiranja koju uglavnom ne dobijaju, ali zato stiču etikete "feministkinja" i "plačljivica", a pokušaji da budu "jedan od muškaraca" izazivaju dalje maltretiranje, kaže se u izveštaju Međunarodne organizacije rada. Prisustvo žena na vodećim upravljačkim poslovima izrazito je prisutno samo u Holandiji, Kanadi, Finskoj i Australiji. Poslednje istraživanje kod nas, iz kojeg bi se mogli dobiti podaci o broju žena menadžera, njihovoj starosti, profesiji, delatnosti, radnom stažu, kretanju u karijeri, zaradi i porodičnom statusu, rađeno je u Saveznom zavodu za statistiku 1991. godine. S obzirom na promene koje su usledile, oni se ne mogu smatrati relevantnim ni u kom pogledu, a najaktuelniji statistički podaci o učešću žena u privređivanju, datiraju iz 1996. godine. Po njima, od ukupno 2 miliona i 367 hiljada zaposlenih, 947 hiljada su žene (47 odsto), od toga 35,1 odsto zaposleno je u privrednim, a 62,9 odsto u vanprivrednim delatnostima. U privrednim organizacijama, od ukupno 288 hiljada zaposlenih, 98 hiljada i 800 su žene.

Trend rastuće podrške regionalnim projektima od strane različitih međunarodnih agencija i organizacija za razvoj, doprineo je i inetenzivnijem povezivanju žena u regionu i formiranju ženskih preduzetničkih mreža nevladionog sektora u zemljama jugoistočne i centralne Evrope. Kako je istakla Sanja Popović Pantić, politička trusnost ovog dela Evrope, uslovila je pojačane aktivnosti ženskih nevladinih organizacija u cilju zajedničkog delovanja i pomoći stabilizaciji regiona. Jedan od rezultata rada je i formulisanje SEELIDA akcije, koja treba da doprinese identifikaciji i udruživanju žena liderki, odnosno ličnosti koje mogu da utiču na javnost zemalja u regionu. Prioritetni zadaci su pomirenje, reintegracija i izgradnja civilnog društva, regionalno umrežavanje ženskog preduzetništva, razvoj ljudskih resursa i doprinosa žena međunarodnoj sigurnosti.

"Super Balkanka" Kao jedan od osnovnih izvora različitog odnosa prema poslovnom uspehu muškaraca i žena, psiholog Sofija Stanković ističe društveno prihvaćen stereotip da biološka reproduktivna uloga ženu "prirodno" i prioritetno opredeljuje za posvećenost porodici i kući. I većina žena koje su ostvarile poslovni uspeh, prihvataju ovakve parametre vrednovanja, o čemu svedoče njihove javne izjave. Stiče se utisak da su to žene sa izuzetnom energijom, koje rade od osam do osam, imaju više dece, idu na roditeljske sastanke, prave rođendanske torte, neguju bolesno dete... Niko im ne pomaže a kuća blista, muž i deca su zadovoljni, na poslu su efikasne, imaju dobre odnose sa saradnicima i nikada nisu umorne. Povrh svega, stručno se usavršavaju, idu u pozorište, čitaju, druže se sa prijateljima, a u slobodno vreme i štrikaju?! Da bi opravdala svoju poslovnu ambiciju, proizilazi da naša žena mora posedovati nadljudske osobine. Problem koji se nazire iza ove slike plasirane za javnost jeste potreba da se zadovolji veliki broj zahtevnih uloga. U stvarnosti se on najčešće rešava selekcijom uloga, ali to ne znači automatski i najsrećnije rešenje, jer često čak i najbliža okolina tretira uspešnu ženu kao manjkavu majku ili suprugu, kaže Sofija Stanković.

Od ove godine, Udruženje poslovnih žena je uključeno i u rad KARAT koalicije, mreže ženskih nevladinih organizacija iz zemalja centralne i jugoistočne Evrope. Na skupu održanom krajem novembra u Budimpešti, sačinjeni su predlozi iz regiona za prevazilaženje konflikata na Balkanu, koji će biti predočeni na konferenciji Ujedinjenih nacija, zakazanoj za 17. januar 2000. godine u Ženevi. Formirana je i grupa za poslovne žene koja treba da omogući intenzivnije kontakte žena preduzetnica i prezentacije ženskog biznisa u regionu. Za maj naredne godine u Košicama, u Slovačkoj, planiran je i prvi susret vlasnica preduzeća u netipično ženskim delatnostima, kao što su industrija, građevinarstvo itd. Udruženje poslovnih žena pozvalo je sve zainteresovane žene preduzetnice iz ovih oblasti da im se pridruže i uzmu učešća na skupu.