Evropa+

tekst - kultura

Zoran Bognar
Evropski bordel muza

Evropa, koju pesnik Zoran Bognar naziva u svojim stihovima "bordelom", nije uvređena zbog toga. Naprotiv, objavljuje i nagrađuje njegovu poeziju. Možda zato što u Bognarovim pesmama oseća naklonost ka onome što bi ona trebalo da bude

zoran bognar
DIJAGNOZA: "Evropa koju nazivam bordelom je geopolitička Evropa koju predvodi crna koalicija homo politicusa, homo sapiensa i homo duplexa"

Nataša Brajušković

Nedavno je u Nemačkoj objavljena koautorska knjiga poezije Zorana Bognara i dvoje slovenačkih umetnika, povodom prošlogodišnje međunarodne književne nagrade "Hubert Burda". "Evropa koju nazivam bordelom je geopolitička Evropa koju predvodi crna koalicija homo politicusa, homo sapiensa i homo duplexa", kaže tim povodom Bognar. "To je, dakle, ona Evropa koja jedno misli, drugo govori, a treće radi; ona koja priča o ujedinjenju a koja se deljenjem množi; ona koja je, najblaže rečeno, akribijski precizna metafora obolelog sveta u kojem su glavna načela hipokrizija, pohlepa, čemer i jad. Evropa koja objavljuje i nagrađuje moju poeziju je geopoetična Evropa (iza koje stoji još poneki preživeli homo poeticus), koja dobro zna da ko se u sebi nije lomio taj ne zna šta je celina; dakle, ona Evropa koja pokušava da probudi svoju naizgled moćniju sestru iz košmarnog sna i da je izleči od 'zlatne groznice'. Reč je, dakle, o potpuno dve različite Evrope. Nadam se, ako ikada postanu jedna, da će tada u njoj, bar za koji promil, prevladati osobine ove druge, senzibilnije, svesnije i produhovljenije Evrope.

EVROPA PLUS: Kakva iskustva nosite iz predstavljanja Vaših knjiga u inostranstvu?

ZORAN BOGNAR: Moja poezija je ekspresivna, filozofična, na momente sakralna i metafizička, ali, pre svega, antropocentrična. Dakle, centralna figura moje poezije je čovek, i zbog toga je, čini mi se, u ovom vremenu sveopšte dekonstrukcije toliko provokativna i interesantna za svet. Ona je takođe univerzalna, i zbog toga je lako prevodiva. Tu vidim osnovne razloge zbog čega je toliko prevođena i zbog čega je naišla na lep prijem u mnogim zemljama. Za pisca koji potiče iz književnosti malog jezika prevodi znače sve. Vidite, nas Srba, zajedno sa dijasporom, ima oko dvanaest miliona. Danas toliko stanovnika imaju jedan Pariz, Tokio, Hong Kong, Siudad Meksiko. Nije li, onda, poražavajuća činjenica, ukoliko vas ne prevode, da čitavog života pišete za samo jedan grad, odnosno, za samo toliko stanovnika koliko danas već imaju pojedini gradovi? Međutim, takođe moram da kažem da me je NATO agresija na našu zemlju dosta koštala i na kreativnom planu. Naime, zbog raznih predrasuda, došlo je do odlaganja objavljivanja nekih mojih knjiga u inostranstvu, ali verujem da će one ove godine, ipak, ugledati svetlost dana u Argentini, Kanadi, Francuskoj, Makedoniji i Bugarskoj. Evo, upravo ovih dana, objavljena mi je koautorska knjiga pesama (zajedno sa slovenačkim pesnicima Majom Vidmar i Urošem Zupanom) u Nemačkoj u izvanrednom prevodu Petera Handkea, Elke Švarc, Aslana Mahmutija i Žarka Radakovića.

EVROPA PLUS: Da li su katastrofe, tragedije ili, jednostavno, nesreće, neophodna predigra stvaranja Novog čoveka o kome pišete? Verujete li u dublji smisao propadanja, ili je sve strašno i banalno kao u Vašoj pesmi u kojoj kažete "dovoljno je samo / pratiti kazaljku na vagi / kako se ponaša prema kilogramu svinjetine, / kako se ponaša prema kilogramu ljudetine."?

ZORAN BOGNAR: Čitava moja poezija peva o jednoj morbidnoj marodersko-antropološkoj rapsodiji. Međutim, to je, očigledno, iskustvo kroz koje smo morali proći da bismo došli do Hodočašća Novog Svetla. I Biblija nas uči da Apokalipsa nije uništenje već otkrivenje. Andre Malro je jednom prilikom rekao da će dvadeset i prvi vek biti vek duha ili ga uopšte neće biti. To je i moje mišljenje o čemu svedoči i Novi čovek o kojem pišem, koji je, u stvari, homo spiritualis; i koji bi već na samom početku ere Vodolije trebalo da stvori humaniji Novi Svet.

EVROPA PLUS: U poeziji se pozivate na Belu Hamvaša i njegove reči da "živimo unutarnji potop". Koliko ima mesta u novom Nojevom kovčegu? Ko preživljava: najbolji, najuporniji, najbezobzirniji.?

ZORAN BOGNAR: Da, Bela Hamvaš je govorio o dijagnozi i genezi obolelog savremenog sveta, a to je svakako tonjenje čoveka u sopstveno nesvesno i društva u sopstvenu masu. Moglo bi se reći da je demistifikacija geneze obolelog sveta jedan od osnovnih postulata moje poezije. Knjiga koja objedinjuje čitavu moju poetiku zove se "Elizejska trilogija" i trebalo bi uskoro da se pojavi u izdanju beogradske "Prosvete". Elizej je, po grčkoj mitologiji i po poeziji antičkih pesnika, ostrvo sreće u nepoznatom moru na kojem ljubimci bogova provode bezbrižan život. Dakle, u Novom Nojevom kovčegu ima mesta za sve pravednike, za sve autohtone i individualno svesne hodočasnike Novog Svetla.


link - home link - sadrzaj