O projektu zvanom evropska Srbija

Nesumnjiva je potreba da evropska integracija kao sveobuhvatan skup procesa društvene transformacije bude sprovođena etapno i konzistentno. Prelazak iz jedne faze u narednu višu zahteva proces političkog sazrevanja. U tom kontekstu takmičenje na nivou implementacije evropskih projekata odigrava se ne samo među državama, nego i među regionima i jedinicama lokalne samouprave unutar pojedinih država.

BEOGRAD U EVROPI : Gneralni sekretar EPuS sa gradonačelnikom Beograda Nenadom Bogdanovićem i ambasadorom SAD Majklom Poltom.

Danijel Pantić

Svaki put započinje prvim korakom, a kuća se gradi od temelja, kako kaže narodna mudrost. Rezolucija o pridruživanju EU koju je usvojila Skupština Republike Srbije polovinom septembra 2004. godine, demonstrirajući politički kosenzus demokratskih snaga u najvišem državnom telu, predstavlja temelj na putu izgradnje evropske budućnosti Srbije.

Verujem i da naša Godišnja skupština reflektuje ideju o potrebi objedinjavanja proevropskih, modernizacijskih snaga u današnjoj Srbiji. Posao koji nas čeka je obiman i složen. Da bi ga uspešno obavili potrebno je da razumemo šta predstavlja naš zajednički cilj i kako ćemo do njega stići.

Podsećam da je Narodna Skupština Republike Srbije Rezolucijom o pridruživanju EU (tačka 10.) pozvala “sve političke stranke, nevladine organizacije, udruženja poslodavaca, verske zajednice, medije i sve građane Srbije da se pridruže zajedničkom naporu da se proces pridruživanja ubrza na svim područjima obavljanja zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, kao i svake slobodne društvene aktivnosti”.

Ovo je značajan iskorak napred u odnosu na dosadašnju političku praksu i poziv zakonodavne vlasti, pre svega organizacijama trećeg sektora, za aktivno učešće u procesu izgradnje evropske budućnosti Srbije. One države i društva koje su umele da približavanje EU koriste kao šansu za sopstveni razvoj, tražeći sinergiju u ovom procesu, uz učešće svih zainteresovanih strana, pokazale su da su uspešno izgradile svoju dugoročnu razvojnu perspektivu. Ključan metod leži u uspostavljanju i održavanju nacionalnog konsenzusa o pristupanju EU, putem demokratskog dijaloga svih zainteresovanih strana. Ovaj proces podrazumeva otvorenost ka drugačjim političkim mišljenjima, ali i izgradnju robusne administrativne strukture na svim nivoima koja sprovodi politiku, održavajući odnose sa Briselom, a kod kuće koordinirajući državne organe u procesu prihvatanja i sprovođenja pravnih tekovina EU.

Nesumnjiva je potreba da evropska integracija kao sveobuhvatan skup procesa društvene transformacije bude sprovođena etapno i konzistentno. Prelazak iz jedne faze u narednu višu zahteva proces političkog sazrevanja. U tom kontekstu takmičenje na nivou implementacije evropskih projekata odigrava se ne samo među državama, nego i među regionima i jedinicama lokalne samouprave unutar pojedinih država.

AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave na njenoj teritoriji, zahvaljujući svom geografskom položaju, koji se može nazvati centralnoevropskim i graničnim sa EU, kao i svojom kulturnom tradicijom koju krasi tolerancija, kooperativnost i radinost, nose visok potencijal za učešće u evropskim projektima. Reč je o sada sasvim konkretnim mogućnostima za saradnju Pokrajine, opština i nevladinih organizacija sa partnerima iz Mađarske, Rumunije i Italije u okvirima programa INTERREG i CARDS. Uz njih, mehanizmi twininga su otvorena mogućnost i most za prenos iskustava pokrajinskoj administraciji iz drugih evropskih regija.

Naravno, da bi projekte pokrenuli potrebna je politička vizija koja nadilazi partijske podele i predstavlja strategiju o pravcu u kome se kreće naše društvo. Zato je važno da danas potvrdimo postojanje političkog konsenzusa o pridruživanju EU u Vojvodini i naznačimo nastanak društvenog konsenzusa o ovom konceptu. Naši susedi su taj put već prešli, a još nije kasno da uzmemo zalet u istom smeru kao i oni. U svemu tome, Vojvodina, kao evropska regija, može da uspešno odigra ulogu evropske lokomotive Srbije.

Naposletku, dozvolite mi da vas podsetim da je u toku izrada Finansijske perspektive koja predstavlja krovni dokument za javne finansije EU, za period 2007–2012. godine. Ukoliko do 2006. godine potpišemo Ugovor o Stabilizaciji i pridruživanju, značajna dodatna sredstva biće raspoloživa kao podsticaj našoj tranziciji i modernizaciji. U suprotnom, rizikujemo da ostanemo izolovani u balkanskoj tami, a da nam kuća, sa početka ovog izlaganja, ostane nepokrivena krovom.

<< nazad | sadržaj | napred >>