Kulturna Evropa sada

Pogubno spojena sa mnogo jačom sestrom koja se zove "mediji", kultura je i u samom Ministarstvu za medije i kulturu ostavljena po strani, a kulturni problemi shvatali su se samo kada se neko pozorište pobuni i prekine rad tražeći veće plate.

DANI EVROPE 2004: Otvaranje izložbe Marka Velka u galeriji "Haos"

Aleksandar Gatalica

Forum za kulturu u prethodne dve godine držao se izjave Žana Monea, jednog od očeva Evrope, koji je kazao da bi, kad bi ponovo pokretao evrointegraciju, umesto ekonomije ovog puta počeo od kulturnih integracija. Odista, evropska kultura koja je stara preko trideset vekova i ima veoma različite osobenosti u svim zemljama Evrope, najbolji je primer za jedinstvo različitosti na kojem počiva Evropska unija. Nažalost, kultura je u nas i u protekle dve godine prvenstveno shvatana kao zabava, ne mnogo bolja od igara na sreću, ili dokolice. Upravo toliko je u nju prethodnih godina i ulagano. Pogubno spojena sa mnogo jačom sestrom koja se zove "mediji", kultura je i u samom Ministarstvu za medije i kulturu ostavljena po strani, a kulturni problemi shvatali su se samo kada se neko pozorište pobuni i prekine rad tražeći veće plate.

Zato se i dogodilo da je praktično zamrla međunarodna kulturna saradnja, gotovo prestao otkup knjiga za biblioteke u Srbiji, finansiranje časopisa je zaustavljeno, a praktično svi koji se bave kulturom, od pozorišta do filharmonija i muzeja prepušteni su sopstvenom dovijanju i "unutrašnjim rezervama" koje odavno ne postoje. Nacionalni muzej u Beogradu već godinama ne izlaže glavnu zbirku zbog nepostojanja uslova za izlaganje dela Pikasa, Pisaroa i Seroa. Muzej savremene umetnosti "namešta" gostovanje velikog holandskog muzeja Stedejlink, tako da padne u septembru, jer se jedino u tom mesecu ne mora paliti ni grejanje, ni hlađenje koji ne rade. Članovi Orkestra nacionalne televizije sviraju na sopstvenim instrumentima i kuća, koja se diči da je postala javni servis, im zbog toga za svaki koncert plaća nadoknadu. Ovakvih primera ima napretek.

IDENTITET KAO OSNOVA TRANZICIJE: Okrugli sto, Sava centar, 22. april 2004.

Zbog svega toga, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji prethodne godine je pokušao da svrati pažnju na mnogo veći značaj koji kultura ima u svim zemljama moderne Evrope, a naročito u onima koji su kandidati za ulazak u Evropsku uniju. Okrugli sto "Identitet kao osnova tranzicije" organizovan u Centru Sava, okupio je četrnaest govornika iz Srbije i Crne Gore koji su konstatovali da je kultura jedini mehanizam koji učvršćuje identitet, odnosno zdravu pripadnost, pojedinca i čitave nacije. Po kulturi se, rečeno je, danas prepoznaju i najstarije nacije Evrope, koje su se zarad ekonomskog blagostanja odrekle i zatvorenih ekonomija, i sopstvenih granica, i do juče prepoznatljivog novca. Kultura čvrsto povezana sa nacionalnim jezikom zato danas predstavlja polje naročite brige koje na Starom kontinentu, zacelo, nikad neće biti unifikovano. Na okruglom stolu učešće su uzeli: Ljubiša Rajić, Živorad Kovačević, Svetlana Velmar-Janković, Mihajlo Mihajlov, Mileta Prodanović, Nebojša Bradić, Mirjana Detelić, Dragoslav Krnajski, Miraš Martinović, Dejan Sinadinović, Duško Lopandić, Borka Božović i Branka Prpa. Okrugli sto organizovan je uz pomoć Fondacije "Fridrih Ebert", koja je omogućila i štampanje publikacije nakon završenog skupa.

U prethodnoj godini, Forum za kulturu imao je još jedan projekat. Nastojali smo da motivišemo amaterske školske pozorišne družine iz manjih mesta Srbije da nastave sa radom i organizovali gostovanje po jedne amaterske predstave iz sedam mesta Srbije u Domu omladine u Beogradu. Dogodilo se upravo ono što se i očekivalo: predstave su bile postavljene ambiciozno, mladi glumci pokazali su zrelost, a svi koji su se potrudili oko režije, organizacije, scene i kostima učinili su to iz pravog entuzijazma koji je odavno trebalo nagraditi, ako ničim, a onda barem gostovanjem u Beogradu. Treba napomenuti da su sale u Domu omladine na svim predstavama bile pune, te da je ova akcija motivisala i druge iz Lokalnih veća EPuS-a da nam se jave i preporuče za gostovanje. Nažalost, zbog neprofitnog karaktera same organizacije, Evropski pokret u Srbiji nije pronašao sredstava za više od jedne sezone i sedam gostovanja. Najbolji akteri sezone 2003/2004. biće nagrađeni na Godišnjoj skupštini Evropskog pokreta u Srbiji.

Iako su mu dometi ograničeni, Forum za kulturu i u narednoj godini nastojaće da upozori na važnost obnavljanja kulturnih standarda, kao i na gorku istinu da je recepcija Srbije i Crne Gore u Evropi i dalje izuzetno negativna. A to negativno gledanje nije samo posledica izgubljenih ratova, ratnih zločina i nesaradnje sa Haškim tribunalom, već i činjenice da je dobar broj evropskih intelektualaca poverovao da se Srbija na kraju dvadesetog veka tako držala i zbog toga što nema tradiciju i kulturne norme koje bi je u tome sprečile.

<< nazad | sadržaj | napred >>