Srbija će menjati ustav dva puta do ulaska u EU. Izmena ustava je uobičajena praksa uzrokovana ustrojstvom EU i postojećim rešenjima u Ustavu Srbije koja nisu u skladu sa pravilima EU. Važno je da promena odražava dogovor građana Srbije.

Prvi razlog za promenu je potreba poveravanja nadležnosti institucijama EU (Savetu ministara i Evropskom parlamentu) da donose akte zakonske snage, u oblastima u kojima su države članice izričito poverile takvu nadležnost Evropskoj uniji. Danas zakone u Srbiji donosi Narodna skupština.
Potrebno je Ustavom Srbije omogućiti poveravanje ove nadleženosti Evropskoj uniji. Srbija uvek može povući poveravanje nadležnosti, izlaskom iz EU. Srbija će, takođe, morati da omogući državljanima EU sa prebivalištem u Srbiji pravo glasa na lokalnim izborima u Srbiji i na izborima za Evropski parlament. Isto pravo će dobiti državljani Srbije koji žive u EU. Izbori za predsednika Republike i Narodnu skupštinu ostaju rezervisani samo za državljane Srbije. Ove izmene Ustava se obavljaju pred sam ulazak u članstvo EU.
 Drugi razlog izmene je obezbeđivanje nezavisnosti pravosuđa smanjivanjem uticaja politike, tj. Narodne skupštine na rad i izbor sudija. Primedbe na ove delove Ustava je iznela i stručna javnost u Srbiji, ali i Venecijanska komisija (2007). EU je primedbe Venecijanske komisije potvrdila kao merila za napredak u pregovorima u poglavlju 23 „Pravosuđe i osnovna prava“. Ova izmena po Akcionom planu Vlade za Poglavlje 23 treba da se obavi do kraja 2017. Nakon ove izmene uslediće reforma svih pravosudnih zakona.

Izmene ustava zbog članstva u EU nisu neubičajena stvar niti nešto što ugrožava suverenitet ili ustrojstvo države.

Tako je većina država članica morala da promeni ustav prilikom ulaska u EU. Same države osnivači (npr. Nemačka i Francuska) su menjale svoje ustave više puta usled evolucije same EU. Međutim, proces izmene mora biti praćen širokom javnom raspravom političke, stručne i šire javnosti.