Evropska unija dala je Litvaniji "zeleno svetlo" za prelazak na evro od početka sledeće godine. Litvanija, baltička zemlja sa tri miliona stanovnika, postaće 19. članica zone evra, u kojoj živi 330 miliona ljudi, pošto je ispunila sve kriterijume - ima nisku inflaciju i kamate, stabilan kurs i mali budžetski deficit i dug. Zvaničnici, kako Litvanije tako i EU, očekuju da prelazak na evro donese koristi litvanskoj ekonomiji i građanima.

Odmah nakon razornih poplava u maju, Evropski pokret u Srbiji se aktivno uključio u prikupljanje i distribuciju pomoći za ugrožene građane u pogođenim područjima.

U prethodna dva meseca, zahvaljujući članovima, saradnicima i prijateljima Pokreta, koji su se odazvali apelu EPuS i uplatili članarine za ovu godinu i donacije, prikupljeno je ukupno 237.952,09 dinara. Takođe, sam EPuS je za pomoć ugroženima opredelio 10 odsto mesečne zarade svih zaposlenih u Pokretu, kao i 50.000 dinara od sredstava stečenih registrovanom komercijalnom delatnošću u ovoj godini. Lokalne organizacije, članice Mreže Evropskog pokreta u Srbiji, aktivno su učestvovale u prikupljanju pomoći i širenju informacija o najhitnijim potrebama na terenu.

Šefovi vlada ili država EU su 16. jula odlučili da do narednog vanrednog samita koji će se održati 30. avgusta pokušaju da postignu kompromis u vezi sa izborom predsednika Evropskog saveta i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost.

Lideri EU nisu uspeli da se 16. jula na sastanku u Briselu dogovore o tome ko će biti novi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost i naredni predsednik Evropskog saveta i ta pitanja su odložili za kraj avgusta. Članice EU, posebno one na istoku, smatraju da ne može biti dogovora o tim funkcijama dok se ne vidi kako će se podeliti mesta u Evropskoj komisiji. Bivše komunističke zemlje ne žele i da visoki predstavnik bude neko ko je popustljiv prema Rusiji.

Srbija ne treba da bira između EU i izgradnje gasovoda Južni tok, jer jedno ne isključuje drugo ukoliko se poštuju dogovorena pravila, jedan je od glavnih zaključaka javne rasprave „Južni tok: posao ili parnica veka?” koji je, povodom predstavljanja istoimenog istraživačkog izveštaja autora Vladimira Medovića, organizovao Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji. 

Najavljen kao jedan od najznačajnijih građevinskih poduhvata koji je trebalo da obezbedi dodatne količine ruskog gasa Evropskoj uniji, projekat Južni tok preti da preraste u veliki međunarodni spor. Šest država članica EU i Srbija, kao članica Energetske zajednice, ušle su u bilateralne međunarodne sporazume sa Rusijom, ispuštajući iz vida da su pojedine odredbe tih sporazuma u suprotnosti sa pravilima i propisima EU i Energetske zajednice (EZ). Time su stvoreni uslovi za nastanak međunarodno-pravnog spora između Evropske unije i Rusije, koji je eskalirao u pogoršanim međunarodnim okolnostima izazvanim krizom u Ukrajini. 

Javna debata u okviru programa „Podeli svoje znanje – postani mentorka 2013/2014“ na temu „Žene u kulturi u umetnosti“ održana je 5. jula 2014. u Čačku. Debati su pored polaznica programa, prisustvovali i predstavnici ustanova kulture i udruženja iz Čačka, kao i zainteresovana javnost. 

Javna debata o ženama u kulturi i umetnosti održana je u galeriji “Risim”, a govorile su:Milica Petronijević, direktorka galerije Nadežda Petrović, Jasna Dimitrijević, direktorka Kolarčeve zadužbine; glumica i vokalna umetnica Ana Sofrenović, Anđelka Janković, producentkinja i program koordinatorka u Bitef Teatru i alumnistkinja programa, Bojana Stamenković, umetnička direktorka kulturnog centra LIFT i polaznica programa, Tatjana Nikolić, menadžerka projekta, Femix Info i polaznica programa, Ana Ćurčin, kantautorka, a debatu je moderirala Darka Radosavljević, direktorka Remonta.

Treći okrugli sto u okviru programa „Podeli svoje znanje – postani mentorka 2013/2014“ na temu "Žene u Prvom svetskom ratu" održan je 28. juna 2014. 

Na panelu su govorile: Ana Stolić, naučna saradnica sa Istorijskog instituta, Jasmina Milanović, naučna saradnica sa Instituta za savremenu istoriju, Dragana Spasojević, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti, Slađana Zarić, urednica programa Radio-televizije Srbije i Milena Dragićević-Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti. Panel je moderirala Svetlana Stefanović, menadžerka programa iz Evropskog pokreta u Srbiji.