KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Institucije Evropske unije

Evropska unija se razlikuje od drugih, savremenih međunarodnih organizacija, po tome što je karakteriše princip nadnacionalnosti. Ovaj princip podrazumeva da postoji jedinstvena nezavisna ustanova koja radi isključivo u interesu organizacije, odnosno EU – Evropska komisija.

Ono što, ipak, onemogućava prerastanje (definisanje) EU kao federacije jeste postojanje institucija u kojima su zastupljeni interesi država članica i njenih građana – Evropski savet, Savet EU i Evropski parlament.

Nadnacionalnosti EU doprinose i zakonodavne aktivnosti ovih organa, koji po sebi predstavljaju jedan od izvora komunitarnog prava, usvajanje obavezujućih akata (regulative) koje obavezuju sve države članice i koje, osim direktne primenljivosti, imaju i svojstvo neposrednog dejstva jer obavezuju fizička i pravna lica u državama članicama. Konačno, postojanje sudskog organa čija je nadležnost obavezna, odluke obavezujuće i konačne, daje potpun okvir nadnacionalnom institucionalnom okviru EU.

Umesto principom podele vlasti (zakonodavna, izvršna i sudska) odnosi među institucijama EU određeni su principom institucionalne ravnoteže, ili balansa.

Princip institucionalne ravnoteže, ili balansa, podrazumeva da institucije EU deluju isključivo u okviru svojih nadležnosti, odnosno u skladu sa ovlašćenjima koje su im poverene Osnivačkim ugovorima, odnosno Lisabonskim ugovorom.

U skladu sa Ugovorom, tri institucije, koje čine „institucionalni trougao“ prilikom donošenja regulative EU u okviru redovnog postupka (saodlučivanje), su Komisija (isključivi predlagač regulative), Savet i Evropski parlament (zajedno obavljaju zakonodavne i budžetske funkcije). Prilikom ovih postupaka pomenute institucije ne smeju da prekorače svoje nadležnosti, odnosno da ulaze u delokrug rada drugih institucija EU. O poštovanju ovog principa brine se Sud pravde EU, vodeći računa o kršenju i zloupotrebi nadležnosti i ovlašćenja, povredi bitnih pravila postupaka, odnosno povredi Ugovora ili bilo kog drugog propisa koji se odnosi na njegovu primenu.

EVROPSKI SAVET

Telo koje je stupanjem Lisabonskog ugovora na snagu izrekom dobilo epitet glavnog organa. ES okuplja predsednike država ili vlada država članica Evropske unije, predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta. Sastanci Evropskog saveta organizuju se dva puta godišnje, uz mogućnost sazivanja još najviše dva sastanaka. Lisabonskim ugovorom ustanovljena je pozicija predsednika Evropskog saveta, koji se bira na dve i po godine, čime je zamenjen dosadašnji princip predsedavanja predsednika države ili predsednika vlade države koji se po sistemu rotacije menja na svakih šest meseci. Uloga Evropskog saveta je u donošenju političkih smernica EU, te usaglašavanju interesa i stavova država članica. Evropski savet ima i ovlašćenje da sam donosi obavezujuća akta, uz ograničenje da ne donosi akte zakonodavnog karaktera, ali koji su obavezujući za onoga na koga se odnose.

Savet Evropske unije

Savet je telo u kome su zastupljeni interesi zemalja članica, čiji se predstavnici okupljaju regularno na ministarskom nivou. Na osnovu dnevnog reda, Savet se sastaje u različitom sastavu: inostrani poslovi, finansije, unutrašnji poslovi, obrazovanje, telekomunikacije itd.

Dve formacije reda Saveta jesu:

  • Savet za opšte poslove – vrši koordinaciju rada Saveta i vrši pripremu i obezbeđuje podršku sastancima Evropskog saveta.
  • Savet za spoljne poslove – razrađuje spoljnu aktivnost EU na osnovu smernica koje utvrđuje Evropski savet i obezbeđuje doslednost delovanja EU na međunarodnoj sceni.

Savet ima izvestan broj obaveza: sprovodi zakonodavne aktivnosti zajedno sa Evropskim parlamentom; koordinira ekonomskim smerovima zemalja članica; zaključuje, u ime EU, međunarodne dogovore sa jednom ili više država ili međunarodnih organizacija; zajedno sa usvaja i rukovodi budžetom EU; donosi odluke potrebne za utvrđivanje i implementiranje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike; koordinira aktivnostima zemalja članica i usvaja merila u policijskoj i pravosudnoj saradnji u kriminalnim stvarima.

Evropska komisija

Čuvar pravnog poretka i opštih interesa EU. Predsednik i članovi Komisije (po jedan iz svake države članice) biraju se od strane zemalja članica pošto su prethodno odobreni od strane Evropskog parlamenta, uz zadovoljenje novoustanovljenog uslova „evropske angažovanosti“ (posvećenosti) člana Komisije.

Komisija je izvršni organ institucionalnog sistema Unije sa pravom predlaganja nacrta regulative i predstavljanja Parlamentu i Savetu. Istovremeno, Komisija je i odgovorna za kontrolu sprovođenja evropskog zakonodavstva (uredbe, direktive, odluke), budžet i programe usvojene od strane Parlamenta i Saveta. Uz to, Komisija je nadzornik postupaka organa Unije i, zajedno sa Sudom pravde EU, vodi računa o načinu usvajanja i primeni regulative.

Evropska komisija ima i zadatak da (naročito u okviru novoustanovljene Evropske službe za spoljne poslove) predstavlja Uniju na međunarodnoj sceni i pregovara oko međunarodnih dogovora, uglavnom na polju razmene i saradnje.

Evropski parlament

Ugovor predviđa da Evropski parlament zajedno sa Savetom obavlja zakonodavne i budžetske funkcije. Lisabonski ugovor je ojačao ulogu EP i proširio domen primene redovnog zakonodavnog postupka na nove oblasti (zajednička poljoprivredna politika, tržišna pitanja, pogranična kontrola, azil, imigracija, pravosudna i policijska saradnja). EP bira i predsednika Komisije.

Ugovorom je predviđeno da maksimalan broj poslanika u EP bude 750 plus predsednik. Biran na svakih pet godina direktnim glasanjem, Evropski parlament je odraz demokratske volje pola milijarde građana EU. Zajedno sa panevropskim političkim grupacijama, u EP su predstavljene najvažnije političke partije zemalja članica.

SUD PRAVDE EVROPSKE UNIJE

U institucionalnom kompleksu EU, Sud pravde EU jedini ima status institucije EU. Sud pravde EU ima zadatak da obezbedi poštovanje prava prilikom primene i tumačenja Ugovora, kao i akata koje donesu nadležne institucije EU, i ima sudsku nadležnost u sporovima između zemalja članica, institucija EU i pojedinaca.

Sastav Suda pravde EU čine:

  • Sud pravde, koji čine 27 sudija i 8 opštih pravobranilaca
  • Opšti sud (nekada Prvostepeni sud), koji čini 27 sudija
  • Specijalizovani sudovi (paneli)

RAČUNOVODSTVENI SUD

Ovaj nezavisni organ brine o zakonitom i doslednom upravljanju budžetom EU. Sastavljen je od 27 članova koje biraju sporazumno države članice uz konsultovanje EP.

Evropska centralna banka

ECB, potpuno nezavisno od ostalih organa EU, određuje i sprovodi Evropsku monetarnu politiku, vodi računa o stabilnosti jedinstvene valute i sigurnosti stabilnosti cena za građane država članica evrozone, upravlja operacijama međunarodne razmene i omogućuje rad platnih sistema. U ispunjenju svojih obaveza, ECB pomaže Sistem evropskih centralnih banaka.

Ekonomski i socijalni savet

Evropski ekonomski i socijalni komitet zastupa stavove i interese civilnog društva u Komisiji, Savetu i Evropskom parlamentu po pitanjima ekonomske i socijalne politike. Komitet, takođe, može samostalno da daje mišljenja i o drugim pitanjima koja smatra važnim.

Komitet Regiona

Komitet regiona vodi računa da se poštuju regionalni i lokalni identiteti unutar EU. Konsultuje se po pitanjima regionalne politike, okoline i obrazovanja. Sastavljen je od predstavnika regionalnih i lokalnih vlasti.

Evropska investiciona banka

EIB je finansijska institucija Evropske unije. Finansira investicione projekte koji doprinose ravnomernom i balansiranom razvoju Unije, poslovanju srednjih i malih preduzeća (preko Investicionog fonda), tehnološkom razvoju u oblastima istraživanja, inovacija, zaštite životne sredine i energije.

EVROPSKI INVESTICIONI FOND

Pomaže novim, malim preduzećima i firmama koje se bave tehnološkim inovacijama. Takođe, pruža finansijsku podršku institucijama (bankama) za pokrivanje pozajmica malim preduzećima. EIF funkcioniše kroz rad sa bankama i drugim posredujućim institucijama, davanjem sredstava iz sopstvenih fondova, ili dodeljenih od strane Centralne banke ili EU. EIF je aktivna u svim državama članicama, ali i Turskoj, Hrvatskoj, i potpisnicama EFTA sporazuma (Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj).

Evropski Ombudsman

Telo koje je smešteno između građana i institucija EU. Imenovan od strane Evropskog parlamenta na period od pet godina. Ovlašćen je da prima i istražuje žalbe građana EU, preduzeća i organizacija. Svi pojedinci ili entiteti koji žive u Uniji mogu se žaliti Evropskom ombudsmanu ukoliko smatraju da su njihova prava ugrožena od strane institucije EU ili nekog njenog tela.

EVROPSKE AGENCIJE

Specijalizovana i decentralizovana tela koja pružaju podršku državama članicama EU i njenim građanima. Ove agencije predstavljaju odgovor na potrebe za suočavanjem sa novim izazovima pravne, tehničke i/ili naučne prirode. One su grupisane u pet različitih kategorija:

  1. Agencije zajednice
  2. Agencije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku
  3. Agencije za policijsku saradnju i saradnju u krivičnim stvarima
  4. Izvršne agencije
  5. Agencije i tela EUROATOM-a

 


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  • Kancelarija za evropske integracije

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus