KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI

Članstvo EPuS-a u međunarodnim i regionalnim mrežama i asocijacijama


EPuS je od 1993. godine punopravni član Međunarodnog evropskog pokreta.


Tokom poslednje decenije dvadesetog veka i od 2000. godine, EPuS se pridružio radu nekoliko značajnih regionalnih inicijativa i asocijacija:


EPuS je 2007. godine bio jedan od osnivača Asocijacije nevladinih organizacija jugoistočne Evrope - CIVIS, koja jedina ima status učesnika u Savetu Evrope pri Konferenciji međunarodnih nevladinih organizacija.


Evropski pokret u Srbiji je 2008. godine pokrenuo osnivanje regionalne mreže nevladinih i think-tank organizacija u cilju promocije regionalne saradnje i unapređenja procesa evropske integracije. Mreža partnerskih organizacije iz zapadnog Balkana okupljena je prvobitno oko projekta "Regionalni okvir za razvoj i evropsku integraciju“, koji je realizovan 2006. i 2007. godine. Saradnja je nastavljena na projektu Ljubljanska agenda za Zapadni Balkan. Formalni naziv ove još neformalne regionalne mreže je Koalicija za regionalnu saradnju i evropsku integraciju - Koalicija REI a čine je: Centar za Institucionalni razvoj - CIRa, Skoplje, Evropski pokret u Crnoj Gori, Helsinški odbor za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Institut za međunarodne odnose, Zagreb, Albanski institut za međunarodne studije, Tirana, Evropski pokret u Srbiji, i Kosovski institut za politička istraživanja i razvoj, Priština.

 

Međunarodni Evropski pokret

 

Evropski pokret je međunarodna organizacija otvorena za sve političke, ekonomske, kulturne i socijalne trendove u civilnom društvu. Glavni zadatak Evropskog pokreta je „doprineti stvaranju ujedinjene, federalne Evrope zasnovane na poštovanju osnovnih ljudskih prava, na principima mira, na demokratskim principa slobode i solidarnosti i učešću građana“. U okviru mreže Evropskog pokreta deluje 39 nacionalnih veća, 33 nacionalne asocijacije i 3 pridružena člana, obuhvatajući teritoriju od Islanda do Turske i od Portugala do Finske. Tako je Evropski pokret jedna od retkih nevladinih organizacija koja ima članove iz skoro svih zemljama Evrope što joj omogućava efikasnu razmenu informacija širom Evrope.

 

Svi članovi mreže rade na zbližavanju predstavnika evropskih udruženja, političkih partija, preduzeća, sindikata i pojedinaca.

 

Osnovan pre više od pola veka, Evropski pokret je imao ključnu ulogu u stvaranju Evrope. Ova organizacija deluje pre svega kao istraživačka grupa, kroz praćenje evropskih tokova i aktivnosti i informisanje javnosti o njima, ali i kao grupa za pritisak preko svojih članova u različitim sektorima i na različitim nivoima.

 

PORUKA EVROPLJANIMA / maj 1948

 

Evropa je ugrožena, Evropa je podeljena, i najveću opasnost predstavlja njena podeljenost.

Osiromašena, opterećena barijerama koje sprečavaju slobodan protok robe, ali ne mogu više da joj pruže sigurnost zauzvrat, naša razjedinjena Evropa maršira u svoj sunovrat.

Usamljena, ni jedna od naših država ne može se ozbiljno nadati da će odbraniti svoju nezavisnost. Usamljena, nijedna od naših država ne može rešiti ekonomske probleme današnjice. Bez slobodno dogovorene unije, naša trenutna anarhija će nas odvesti u budućnosti do prisilne unifikacije bilo intervencijom strane sile bilo uzurpacijom političke partije.

Došao je čas da se preduzme odgovarajuća akcija jednaka postojećoj opasnosti.

Zajedno sa prekookeanskim narodima koji su povezani sa našom sudbinom, mi možemo sutra izgraditi najveću političku formaciju i najveću ekonomsku zajednicu koje je naše vreme ikada videlo. Nikada istorija čovečanstva nije videla tako moćno okupljanje slobodnih ljudi. Nikada neće rat, strah i beda naići na tako snažnog suparnika.

Između ove velike opasnosti i velike nade, evropska misija je jasna. Misija je ujediniti narode u skladu sa njihovim različitostima i uslovima modernog zajedničkog života, i na taj način krenuti na put organizovane slobode za kojom svet traga. Cilj je oživeti evropske inventivne moć zarad veće zaštite prava i obaveza pojedinca čiji je Evropa, uprkos svim svojim greškama, još uvek najveći zastupnik .

Ljudsko dostojanstvo je najveće postignuće Evrope, sloboda njena istinska snaga. Oba su ugrožena u našoj borbi. Ujedinjenje našeg kontinenta je potrebno ne samo radi spasa sloboda koje smo osvojili, već i radi njenog širenja celom čovečanstvu.

Od ovog ujedinjenja zavise evropska sudbina i svetski mir.

Zato zapamtimo da mi Evropljani, udruženi kako bismo izrazili volju svih naroda Evrope, svečano oglašavamo svoje zajedničke ciljeve u narednih pet članova, koji sumiraju rezolucije usvojene od strane Kongresa:

 

ZAKLETVA

  1. Mi želimo Ujedinjenu Evropu u kojoj su ostvareni slobodno kretanje ljudi, ideja i roba;
  2. Mi želimo Povelju ljudskih prava koja garantuje slobodu misli, udruživanja i izražavanja kao i pravo na političku opoziciju;
  3. Mi želimo Sud pravde sa odgovarajućim sankcijama za nepoštovanje Povelje;
  4. Mi želimo Evropski parlament gde će biti predstavljena živa snaga svih naših nacija;
  5. I zaklinjemo sebe u svojim kućama i u javnosti, u svom političkom i verskom životu, u svojim profesionalnim i sindikalnim krugovima, da ćemo dati punu podršku svim pojedincima i vladama koje rade na ovom uzvišenom cilju koji predstavlja poslednju šansu za mir i obećava veliku budućnost ovoj i narednim generacijama.

 

Kongres Evrope, finalni dokument, maj 1948. godine


  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  • Kancelarija za evropske integracije

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus