KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

CIVILNO DRUŠTVO ZAPADNOG BALKANA U BERLINSKOM PROCESU

13.04.2017

Berlinski proces pokrenut 2014. godine, postao je važan forum za susrete predstavnika vlada Zapadnog Balkana, ali i predstavnika privrednih komora i civilnog društva, pod pokroviteljstvom Evropske unije. Godišnja okupljanja u Berlinu, Beču, Parizu, kao i predstojeće u Trstu, imaju za cilj da potvrde evropsku perspektivu Zapadnog Balkana u vreme kada je dalje proširenje EU odloženo za narednu deceniju. Izgradnja bolje povezanosti u regionu, poboljšanje poslovnog okruženja i povezivanje preduzeća u regionalne vrednosne lance, ima za cilj bližu i funkcionalniju integraciju Zapadnog Balkana u EU.

 

„Ideja je da svi zajedno pokušavamo da pružimo podršku i da insistramo na obavezama koje je EU preuzala prema Zapadnom Balkanu, da se usredsredimo na izgradnju Evrope koja pruža dobrodošlicu i bliža je građanima“, istakao je ambasador Italije u Beogradu, Đuzepe Manco, na "Konferenciji o dosadašnjim rezultatima Berlinskog procesa – uoči Samita ZB6 u Trstu".

 

Na Konferenciji u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije fridrih Ebert, održanoj u utorak 11. aprila, domaći i regionalni stručnjaci predstavili su analize i mišljenja o dosadašnjem napretku i rezultatima Berlinskog procesa. Obuhvaćena su pitanja uticaja Agende povezivanja Zapadnog Balkana, doprinosa Komorskog investicionog foruma poslovnom okruženju, u regionu, a posebno je bilo reči o ulozi i doprinosu civilnog društva regiona. 

 

Otvarajući skup, predsednik EPuS-a, Mihailo Crnobranja, je naveo i da je inicijativa Srbije za unapređenje saradnje u regionu dobra, te da se poboljšanje ekonomskih odnosa može realizovati kroz postojeći Sporazum o slobodnoj trgovini. On je ocenio da bi formiranje regionalne carinske unije verovatno bio “preveliki zalogaj”, navodeći da je EU za to bilo potrebno 12 godina,  a da veruje da ćemo do tada biti deo EU.

 

Direktorka kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu Ursula Koh-Laugvic navela je da je EU nedavno obeležila 60. rođendan i da dalje veruje u tu organizaciju. Citirajući jednog od osnivača EU, Žan Monea, ona je istakla da bez obzira na probleme ne treba zaboraviti da smo na dobrom putu i da ne treba skrenuti sa njega.



Predsednica Forima za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kaže da Berlinski proces, evropske integracija i regionalna saradnja treba više da se približe građanima. Ona je navela da se političari u regionu okreću sukobima kada ne mogu da reše unutrašnje probleme. 

 

Bolje izveštavanje o razvoju Berlinskog procesa jedan je od najvažnijih preduslova za bolji razvoj ove inicijative, zaključila je Minić. “Mislimo da ima mnogo nedostataka u tome kako se komuniciraju evropske integracija i kako se javnosti prestavlja regionalna saradnja. Obraćajući pažnju na tu dimenziju Berlinskog procesa mi apelujemo da se Evropska budućnost regiona mnogo intenzivnije javnosti predstavlja, objašnajva, promoviše, jer to je prostor ka kome se mi krećemo i koji je bitan za našu budućnost“, objasnila je ona.

 

Ardian Hakaj, direktor za saradnju i razvoj instituta ŠtetVeb, takođe je izrazio pozitivan stav prema Berlinskom procesu i rekao rekao da veruje da se ovaj process razvio tako da je postao nastavak transevropskih integracija. Za razliku od njega, istraživač Insituta međunarodnih odnosa u Rimu, Elenora Poli, rekla je da ima prilično negativnu percepciju prema EU kada vidi u šta se ona pretvorila, iako je proevropski nastrojena. Ipak, ona smatra da trenutna situacija može dovesti do izgradnje pozitivnih promena.

“Ovo vreme krize može biti vreme razmišljanja i ponovog stvaranja EU, da razmislimo kakvu Uniju želimo, pa ovaj trenutak može pomoći vladama da razmisle i konsultuju građane. Zato verujem da je Berlinski proces dobar jer jer dodatno pojasnio taj proces proširanja i bacio novo svetlo na njega, barem iz italijanske perspective”, objasnila je Poli.



Hedvig Morvai iz Evropskog fonda za Balkan takođe je istakla da je trenutno najveća tema komuniciranje Berlinskog procesa, koji iz godine u godinu širi oblasti na koje obraća pažnju.


Ona se osvrnula i na činjenicu da veliku prepreku razvoju Berlinskog procesa predstavlja nedovoljan stepen demokratičnosti u državama regiona. Ipak ona podržava ideju Elenore Poli da je Berlinski proces šansa za region da aktivno učestvuje u osmišljavanju novog evropskog projekta.

“Ako zaista ozbiljno mislimo da radimo na tome da se priključimo EU moramo da budemo proaktivniji u promišljanju zajedničkog evropskog projekta. Berlinski proces zamenjuje taj dijalog na vrhu, jer je jedina minifestacija gde naši politički lideri razgovaraju na najvišem nivou o tome”, rekla je Morvai.

Po završetku diskusije održane su tri tematske radionice čiji je cilj bio dublji uvid u problematiku Berlinskog procesa. Prvu radionicu o agendi povezansosti na Zapadnom Balkanu održao je Aleksandar Kovaćević, sa Oksford instituta za energetske studije koji je ukazao na neophodnos promena u regionalnoj privredi i poljoprivredi kako bi se sprečilo ,,duboko i uporno siromaštvo” na koje je region navikao. Potom je profesor Ekonomskog fakulteta Univeziteta u Beogradu Predrag Bjelić analizirao odnos uvoza i izvoza pod uticajem Berlinskog procesa. On je objasnio da proces stvaranja regionalne carinske unije nije kompatibilan sa procesom integrisanja u sistem Evropske unije jer bi olakšavanje trgovine među regionalnim državama otežalo usklađivanje sa EU. Zato je ova odluka uslovljena informacijom o trenutku kada ćemo postati deo Evropske unije, jer ukoliko to neće biti uskoro, onda imamlo interes da produbljujemo saradnju sa regionalnim zemljama.

Poslednju radionicu održali su Ana Marjanović Rudan i Marko Drajić iz grupe za zagovaranje „Zapadni Balkan 6“ koji su analizirali izveštavanje o Berlinskom procesu i istakli da komunikacija može da unapredi njegov razvoj. Preduslov za to je da se široj javnosti omogući da razume o čemu se tačno radi u ovom tehničkom procesu, prevodeći ga na laički jezik. Oni su zaključili da dosadašnja komunikacija na temu Berlinskog procesa u regionalnim medijima nije bila dovoljna, a ni afirmativna. Ipak, problem nije samo u novinarima, već i u samim komunikatorima koji novinare moraju da zainteresuju za ovu kompleksnu temu.

 

Pročitajte Zaključke Konferencije o dosadašnjim rezultatima Berlinskog procesa – uoči Samita ZB6 u Trstu (engleski jezik).

 

 


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  • Kancelarija za evropske integracije

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus