KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

EVROPSKI POKRET U SRBIJI ORGANIZOVAO DRUGU OBUKU ZA NOVINARE U OKVIRU PROJEKTA EVROPA ZA MENE

12.02.2018

Evropski pokret u Srbiji (EPuS) organizovao je u petak, 9. februara, obuku za više od 40 urednika i novinara nacionalnih i lokalnih medija o temama životne sredine, energetike i bezbednosti hrane, koje su predmet Pregovaračkih poglavlja 27, 15 i 12 u pregovorima Srbije i Evropske unije.


Obuku u beogradskom „Medija centru“ držali su potpredsednik EPuS-a Vladimir Međak, konsultant Zoran Sretić, stručnjakinja za bezbednost hrane Tisa Čaušević i aktivista građanskog društva iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Mirko Popović.


Potpredsednik EPuS-a Vladimir Međak novinarima je govorio o dosadašnjoj evoluciji puta Srbije ka Evropskoj uniji, podsetivši da su razgovori sa Briselom započeli u novembru 2000. godine, da smo na tom putu 2008. godine potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je stupio na snagu 2013. godine, zatim da smo 2009. podneli zahtev za prijem u članstvo, 2012. dobili status kandidata, a 21. januara 2014. započeli pristupne pregovore, koji su trenutno u toku.


Međak je objasnio da je Srbija potpisivanjem SSP-a prvi put ušla u ugovorni odnos sa Unijom i da je, do našeg članstva u Uniji, SSP taj koji reguliše međusobne odnose.


„U ovom trenutku vodimo pregovore o drugom međunarodnom pravnom ugovoru – Ugovoru o pristupanju Srbije EU. Kada taj ugovor ispregovaramo i on stupi na snagu, postajemo država članica i ovaj prethodni (SSP) se raskida“, objasnio je Međak.


On je posebnu pažnju tokom predavanja posvetio SSP-u, rekavši da je reč o strateškom sporazumu Srbije i EU, koji je institucionalizovao naše odnose sa Unijim i obezbedio Srbiji pristup tržištu od 500 miliona potrošača, a rezultat toga je da 64 odsto ukupne trgovine Srbija danas ostvaruje upravo sa EU.


Najvažniji trgovinski partneri Srbije danas su, kada je reč o izvozu, pored EU, CEFTA sa 20 odsto, Rusija sa pet odsto, Turska sa dva i EFTA sa jedan odsto, dok ostatak sveta, u kojem živi šest milijardi ljudi, učestvuje sa svega osam odsto, rekao je Međak, napomenuvši da je jedan od glavnih razloga za to činjenica da Srbija nije članica Svetske trgovinske organizacije (STO).


„Bez ulaska u STO ne možemo da zatvorimo poglavlje 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom. Bez ulaska u STO ne možemo ni da zatvorimo poglavlje 29 - carinska unija, zato što bez članstva ne možemo naše carinske procedure da uskladimo sa procedurama STO. Bez članstva je nemoguće zatvoriti i poglavlje 12 o bezbednosti hrane, a u STO ne možemo ući sve dok se ne uskladimo sa pravilima EU o genetički modifikovanim organizmima (GMO))“, rekao je Međak, podsetivši da je Srbija u pregovorima sa STO već 12 godina.


Međak je novinarima slikovito predstavio glavne dobiti i glavne troškove članstva Srbije u EU. Samo članstvo će nas koštati oko jedan odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda (negde oko 300 miliona evra), dok će ulaskom Srbija moći da računa na sredstva iz strukturnih fondova u visini od oko 2,3 odsto BDP, oko milijardu evra za poljoprivredu, pristup tržištu EU, kreditima Evropske investicione banke, na podizanje kreditnog rejtinga, pristup drugim tržištima finansija, poveanje investicija.

 

Kada je reč o troškovima, on je tu ukazao na veću međuzavisnot, troškove administrativnog i infrastrukturnog prilagođavanja do ulaska u Uniji, što ćemo morati da platimo iz sopstvenog džepa, kao i izlazak iz postojećih sporazuma o slobodnoj trgovini (sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, CEFTA, EFTA, Turskom) i prelazak na režim koji EU ima sa njima.


Stručnjak za pravo Evropske unije i pravo konkurencije Zoran Sretić govorio je o poglavlju 27, koje se odnosi na životnu sredine i klimatske promene. On je novinare tom prilikom upoznao sa sadržajem poglavlja koje obuhvata standarde kvaliteta – medijuma životne sredine i zaštite prirodnih staništa i vrsta (voda, vazduh, buka, klima, biljne i životinjske vrste, prirodna staništa), kao i standarde koji se odnose na proizvodne procese i postrojenja (Direktivu o industrijskim emisijama, industrijskim incidentima, trgovini emisijama gasova staklene bašte, deponijama). 


Sadržaj tog poglavlja su i standardi u vezi sa proizvodima (hemikalije, ambalaža, akumulatori, elektronski otpad itd), kao i oni koji se odnose na pristup javnosti informacijama i način donošenja odluka koji može imati značajan uticaj na životnu sredinu (direktiva o informacijama o životnoj sredini, o proceni uticaja projekata, o strateškoj proceni planova).


Tema predavanja doktorke veterninarske medicine i stručnjakinje za bezbednost hrane Tise Čaušević bilo je poglavlje 12, koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politika. Ona je, objasnivši da bezbednost hrane nema veze sa kvalitetom hrane, kazala da su u toj oblasti najvažniji ugovori koji se tiču zaštite potrošača i koji se bave javnim zdravljem.


Kada je reč o odgovornosti za bezbednost hrane, u Evropskoj uniji je, po njenim rečima, tu sve jasno određeno – najveći stepen ima upravo subjekt koji hranu proizvodi. Na nju se nastavlja odgovornost države, koja mora da ima sisteme kojima kontroliše subjekte koji hranu proizvode (inspekcije, propise), a na trećem nivou je Evropska komisija, čiji se nivo odgovornosti odnosi na kontrolu država članica.


Postoji nekoliko organizacija koje se bave bezbednošću hrane – tu su najpre Evropska agencija za bezbednost hrane, zatim Evropska komisija ima poseban direktorat koji se bave pitanjem zdravlja i bezbednosti hrane, a postoji i RASFF (sistem brzog obaveštavanja među državama članicama).


Mirko Popović je u predavanju o značaju energetske politike u procesu pristupanja EU kazao da je njen temelj u vladavini prava i da, ukoliko postoji ozbiljna i čvrsta pravna država, postoji i garancija da će različite opcije moći da se takmiče i u sektoru energetike.


Popović je primetio da EU insistira na povezivanju energetskog tržišta Zapadnog Balkana jer procenjuje da ono, što je veće, može adekvatnije odgovoriti na probleme.


Obuka pod nazivom “Životna sredina, bezbednost hrane i energetika u procesu pristupanja EU” organizovana je u okviru projekta “Evropa za mene”, koji EPuS sa partnerima i uz podršku Delegacije Evropske unije sprovodi sa idejom da u javnosti pokrene razgovore o temama značajnim u procesu evropskih integracija Srbije.


Reč je o drugoj obuci koju je EPuS na ovom projektu organizovao za urednike i novinare lokalnih i nacionalnih medija. Prethodna, pod nazivom “Ekonomski aspekti pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji”, održana je 8. septembra prošle godine.


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus