KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

EVROPSKI POKRET U SRBIJI ORGANIZOVAO OBUKU ZA NOVINARE EKONOMSKIH REDAKCIJA

11.09.2017

Evropski pokret u Srbiji (EPuS) organizovao je 8. septembra u Beogradu obuku za urednike i novinare ekonomskih redakcija nacionalnih i lokalnih medija. Obuka pod nazivom “Ekonomski aspekti pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji” organizovana je u Medija centru u okviru projekta “Evropa za mene”, koji EPuS sa partnerima i uz podršku Delegacije Evropske unije sprovodi sa idejom da u javnosti pokrene razgovore o temama značajnim u procesu evropskih integracija Srbije.


Obuka je bila podeljena u četiri tematske oblasti, a novinarima su jednočasovna predavanja održali predsednik Istraživačkog foruma EPuS-a Vladimir Međak, koji je govorio o jedinstvenom tržištu EU i ekonomskim kriterijumima za članstvo, kao i stručnjak za pravo Evropske unije i pravo konkurencije Zoran Sretić, koji je govorio o Poglavlju 8. Doktorka veterinarske medicine Tisa Čaušević, čija je uža specijalnost bezbednost hrane, govorila je o poljoprivrednoj politici EU, dok je tema predavanja zamenika generalnog sekretara EPuS-a Ivana Kneževića bila koheziona politika EU.


Predsednik Istraživačkog foruma EpuS-a Vladimir Međak kazao je da je ekonomija „srž Evropske unije“ i da je doktrina EU bazirana na ideji da će ekonomsko povezivanje zapravo omogućiti političku uniju.


„Cela politika je u slučaju Evropske unije zapravo nadgradnja. Sve međunarodne organizacije nastaju odozgo na dole, ali u ovom slučaju je najpre započeto stvaranje Zone slobodne trgovine, kako bi bila najpre bila ostvarena carinska unija, što se dogodilo 1968. godine“, podsetio je Međak i ukazao da je nakon toga stvoreno i jedinstveno tržište EU 1992. godine, koje je obuhvatalo slobodan protok robe, radnika, kapitala, a od 2006. godine i usluga.


Međak je primetio da je i CEFTA, kao prva integracija Zapadnog Balkana nakon raspada Jugoslavije, stvorena 2006. godine upravo po modelu i ideji Evropsku unije, iako je prilikom realizacije tog poduhvata Brisel na ovim prostorima nailazio na protivljenje.


„Indikativno je da je prva stvar koja je na Zapadnom Balkanu profunkcionisala i koja i danas funkcioniše Sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA)“, kazao je on.


Srbija je danas, po njegovim rečima, najviše uradila na pitanju liberalizacije trgovine, budući da je to ono što se u najvećoj meri očekuje od nje u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbije i EU, koji je potpisan 2008. godine.


„Srbija danas ima tri stuba spoljnotrgovinske politike. Prvi je region, koji je pokriven CEFTA-om, drugi je kontinent, koji je pokriven različitim bilateralnim sporazumima – SSP-om, sporazumom sa Rusijom i carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana, zatim sporazumom o slobodnoj trgovini sa Turskom i Evropskom asocijacijom za slobodnu trgovinu (EFTA). Ono što nam, međutim, nedostaje je članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), kojim bismo pokrili svet“, rekao je Međak, podsetivši da je Srbija zahtev za članstvo u STO podnela još 2005. godine.


Najvažniji trgovinski partneri Srbije danas su, kada je reč o izvozu, Evropska unija sa 64 odsto, CEFTA sa 20 odsto, Rusija sa pet odsto, Turska sa dva i EFTA sa jedan odsto, dok ostatak sveta, u kojem živi šest milijardi ljudi, učestvuje sa svega osam odsto.


„Zato što nismo u STO nas šest milijardi ljudi ne prepoznaje na tržištu“, kazao je on i dodao da, kada je reč, o uvozu, EU učestvuje sa 63 odsto, dok ostatak sveta učestvuje čak sa 20 odsto, što pokazuje da ostatku sveta u ovom slučaju ne smeta što nismo u STO i da tu uglavnom prednjači Kina sa svojim proizvodima elektronske industrije.


Srbija neće kao država članica, rekao je Međak, imati mogućnost da optira da ne uđe u evrozonu ili šengen. Zbog toga se, kako je naglasio, u pristupnim pregovorima naročito prati ekonomsko stanje u zemlji i pravac razvoja, posebno kriterijumi za evrozonu, poput stanja javnog duga, budžetskog deficita, inflacije, oscilacije deviznog kursa, visine kamatnih stopa, trgovinskog bilansa i nezaposlenosti.


„Srbija je u ovom trenutku na 36 odsto proseka EU računato u kupovnoj moći“, istakao je Međak.


Po njegovim rečima, tačan datum ulaska u EU nikada ne možemo sa sigurnošću odrediti, ali možemo, kako je ukazao, u tu svrhu pratiti određene parametre.


„Poglavlja 23 i 24 su poglavlja koja diktiraju tempo i ona imaju prelazna merila. Ta merila Srbija, po Akcionom planu, ne može ispuniti pre 2019. godine. Ukoliko tada ispunimo prelazna merila tek bismo 2020. mogli da dobijemo merila za zatvaranje tih poglavlja i tek tada zapravo možemo da pokušamo da izračunamo kada će pregovori biti završeni“, objasnio je on.


Zamenik generalnog sekretara EPuS-a Ivan Knežević je tokom predavanja o principima, ciljevima i instrumentima kohezione (regionalne) politike EU primetio da je u zemljama koje su poslednje postale članice Evropske unije iznos sredstava koje se dobijaju iz kohezionih fondova višestruko veći od budžetskih sredstava koje te zemlje izdvajaju za javne investicije.


“Zbog toga je korišćenje sredstava kohezione politike velika razvojna šansa zemalja koje postaju članice Evropske unije”, kazao je Knežević i naglasio da koheziona politika nastoji da smanji razlike između EU regiona sa ciljem postizanja ravnomernog ekonomskog, socijalnog i teritorijalnog razvoja.


Za regionalnu politiku je 1975. godine izdvajano 6,2 odsto budžeta EU, dok je 2013. godine taj udeo povećan na čak 38,1 odsto, ukazao je Knežević.


Ciljevi kohezione politike za period 2014-2020. godine su investicije u rast i radna mesta (313,1 milijardi evra ili 96,3 odsto ukupnih izdvajanja za kohezionu politiku), kao i teritorijalna saradnja (8,948 milijardi evra), pri čemu je, kako je rekao, najveći deo izdvojen na prekograničnu saradnju, a značajno manje na transnacionalnu i regionalnu saradnju.


Knežević je objasnio da su glavni instrumenti kohezione politike Kohezioni fond, koji je nastao 90-ih godina kao posledica potrebe da se pomognu zemlje centralne i istočne Evrope da unaprede infrastrukturu i oblast zaštite životne sredine, kao i dva strukturna fonda – Fond za regionalni razvoj i Socijalni fond. Iz Fonda za regionalni razvoj se pokrivaju teme koje se odnose na oblast preduzetništva i energetske efikasnosti, a iz Socijalnog fonda teme koje se odnose na zapošljavanje i socijalnu inkluziju. Pored tih fondova, postoje i Fond za pomorstvo i ribarstvo i Poljoprivredni fond za ruralni razvoj.


Po poslednjim statističkim proračunima u Srbiji region Beograda, kao najrazvijeniji u Srbiji, je negde na 61-62 odsto BDP proseka u EU, te će i taj region moći da koristi sredstva iz Fonda za regionalni razvoj i Socijalnog fonda kada Srbija postane članica EU, objasnio je Knežević, budući da se regioni koji imaju od 800.000-tri miliona stanovnika i manje od 75 odsto BDP proseka EU, po nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica tretiraju kao manje razvijeni regioni.


Stručnjak za prvo konkurencije Zoran Sretić je novinarima govorio o politici konkurencije Evropske unije, sadržaju poglavlja 8 (procesu usaglašavanja našeg administrativnog i zakonskog sistema sa pravilima EU), specifičnostima sadašnjeg trenutka u ovoj oblasti…


On je kazao da su neki propisi već u funkciji zahvaljujući SSP-u i objasnio kakva odstupanja postoje u strukturi državne pomoći u odnosu na politiku Evropske unije, kao i kakav je intenzitet pomoći po državama članicama.


Politika konkurencije u Evropskoj uniji, kako je kazao, ima dvostruku funkciju.


„Specifična dvostruka funkcija politike konkurencije u Evropskoj uniji je da tržište oslobodi od ograničenja konkurencije koja potiču od restriktivnih praksi učesnika na tržištu, odnosno kompanija i da oslobodi tržište od ograničenja konkurencije koja potiče od mere države članice kroz državnu pomoć“, rekao je on.


Barijere, kako je objasnio, ne moraju biti nužno carine i kvote, već i prepreke koje kreira država favorizovanjem određenog učesnika na tržištu putem državne pomoći ili putem dogovora između konkurenata, poput kartelskog dogovora da se na tržištu spreči ulazak nekog novog konkurenta.


Doktorka veterninarske medicine i stručnjak za bezbednost hrane Tisa Čaušević je na treningu objasnila kako funkcioniše Zajednička poljoprivredna politika EU (ZPP), rekavši da okosnicu poljoprivredne politike čini podela na dva stuba – direktna plaćanja (subvencije) i zajednička organizacija tržišta sa jedne strane, odnosno politika ruralnog razvoja sa druge strane.


„Poglavlje 11 je važno jer se odnosi na hranu. U izveštaju o napretku za poglavlje 11 navedeno je da ZPP podržava poljoprivrednike i ruralni razvoj i da to zahteva jake sisteme upravljanja i kontrole. To je neophodno zbog toga što je ovde reč o velikom novcu koji se izdvaja iz budžeta EU za ovu oblast“, rekla je Čaušević.


Evropski pokret u Srbiji će drugi krug treninga za novinare u okviru projekta „Evropa za mene“ organizovati 5. februara 2018. godine.


Komentari

Uključi se napiši komentar:

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  • Kancelarija za evropske integracije

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus