KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

PRVA KORPORATIVNA KONFERENCIJA EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI POVEZALA POSLOVNU I AKADEMSKU ZAJEDNICU, VLADIN I NEVLADIN SEKTOR

13.04.2018

Evropski pokret u Srbiji organizovao je 12. aprila korporativnu konferenciju „Obrazovanje u Srbiji – poslovi za budućnost“, na kojoj su učestvovali direktori vodećih kompanija koje posluju u našoj zemlji, predstavnici vladinog i nevladinog sektora, privrednih komora, diplomatske i akademske zajednice.


Glavna tema prve u nizu planiranih korporativnih konferencija, koja je u beogradskom „Aeroklubu“ okupila skoro 200 ljudi, bile su aktuelne promene u obrazovnom sektoru u Srbiji, uz poseban osvrt na usklađivanje srednjoškolskog i visokoškolskog sistema sa potrebama tržišta rada i kompanija koje posluju na teritoriji Srbije.


Konferenciju je otvorila premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je u govoru kazala da se očekuje da će današnji mladi tokom svoje karijere raditi u više od 10 različitih zanimanja, vrlo često i u veoma različitim oblastima.


„Školovanje za jedno zanimanje i ceo radni vek u tom jednom zanimanju, biće prava retkost“, rekla je Brnabić i dodala da je jedno od ključnih pitanja na koje je potrebno dati odgovor to kako školovati mlade za buduća zanimanja koja danas teško da možemo i da zamislimo.


Nove generacije danas treba da učimo univerzalnim veštinama koja će im biti korisna kojim god poslom da se bave u budućnosti, poručila je ona, ukazavši da se to pre svega odnosi na veštine učenja, rešavanja problema, kritičkog, analitičkog i kreativnog razmišljanja.


„Želimo da kreiramo društvo zasnovano na znanju, društvo kompetentnih ljudi čije su ideje, inovacije i znanje osnovni pokretač razvoja. Kvalitetno obrazovanje je, po mom čvrstom uverenju, danas, više nego ikad, temelj uspešnog društva“, rekla je premijerka.


Govoreći o programu dualnog obrazovanja, koje je bilo jedno od tema konferencije, Brnabić je ukazala da je ono u saradnji sa 205 kompanija ove školske godine uspostavljeno u 128 srednjih škola u Srbiji, i da je tim programom obuhvaćeno više od 4.500 učenika.


Ambasador Nemačke Aksel Ditman je kazao da je dualno obrazovanje važno za razvoj njegove zemlje, jer ono mladima pruža mogućnost da rade i da su takvu vrstu obrazovanja u Nemačkoj prihvatili i univerziteti i poslodavci.


„Zadovoljstvo mi je što učestvujem na ovom veoma važnom događaju u organizaciji Evropskog pokreta. Staviti obrazovanje u centar diskusije pokazuje koliko je ova tema zapravo važna na putu Srbije ka Evropskoj uniji, što je njeno strateško opredeljenje koje u potpunosti podržavamo“, rekao je ambasador Ditman.


On je kazao da je njegova zemlja usmerena i na bolju pripremu učenika i studenata za život u digitalnom svetu, što je danas od naročite važnosti.


Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kazala je da nema uspešnog evropskog društva bez dobrog i stabilnog obrazovnog sistema, ali ni bez dobre biznis zajednice koja u njoj posluje.


„Ukoliko se shvati da je obrazovanje jedno od najmoćnijih oruđa koje može da izvuče jedno društvo iz intelektualne, socijalne, kulturne, ekonomske i svake druge zaostalosti, onda ima i šanse da se promeni situacija u kojoj mladi ljudi kada završe školu, fakultet, ne mogu da pronađu posao i onda odlaze iz Srbije. Želja svih nas je da nakon završetka fakulteta i škole mladi ljudi ostaju u Srbiji, a da se oni koji su otišli vrate“, rekla je ona.


Konferencija je bila organizovana u tri panela. Na prvom, posvećenom evropskim modelima obrazovanja primenljivim u Srbiji, kao i dualnom sistemu obrazovanja, učestvovali su generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger, zamenik šefa trgovinskog odeljenja ambasade Austrije u Beogradu Marlen Burgštaler, zamenik direktora Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji Priska Depnering i vođa projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) An-Katrin Henšel. Panel je moderirala direktor Centra za edukaciju Privredne komore Srbije Mirjana Kovačević.


Obrazovni sistem u Srbiji iz perspektive kompanija bio je tema drugog panela na kojem su govorili viši potpredsednik za strategiju i razvoj Delta holdinga Marija Desivojević Cvetković, generalni direktor Gorenje Srbija Stanka Pejanović, direktor korporativnih komunikacija Delez Srbija Mirjana Jovašević. Panel je moderirala programski menadžer Smart Kolektiva Neda Stanković.


Na trećem panelu bilo je reči o digitalizaciji i reformi obrazovnog sistema u Srbiji. U odnosu na prethodnu industrijsku revoluciju digitalna revolucija ne ostavlja previše prostora za prilagođavanje radne snage, ali i kompanija, za svakodnevne inovacije i pristup tržištima. Nove veštine, znanja, ali i talenti u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija postali su uslov za pronalaženje posla u svetu i Srbija u tom pogledu ne zaostaje mnogo. Na panelu, koji je moderirala direktora Centra za obrazovne politike Jasminka Čekić Marković, govorili su solutions manager iz kompanije ManpowerGroup Marta Forai, istraživač na Univerzitetu u Oksfordu i izvršni direktor Kampster E-learning Ana Ranitović i vanredni profesor Fakulteta organizacionih nauka Vesna Damnjanović.


Imajući u vidu da nema uspešnog društva bez uspešnih kompanija, Evropski pokret u Srbiji će u narednom periodu nastaviti sa organizacijom konferencija koji imaju za cilj da proces pristupanja Evropskoj uniji povežu sa prevazilaženjem sistemskih prepreka i kreiranjem povoljnog poslovnog ambijenta koji je preduslov za ukupan ekonomski napredak. Evropski pokret želi da doprinese uspostavljanju dijaloga u našem društvu kako bi se glas kompanija i poslovne zajednice snažnije čuo u procesu približavanja Srbije porodici evropskih država.


Komentari

Uključi se napiši komentar:
Tamara Đ Živković  -  
20.04.2018 16:28
Poštovana-i,
veoma je zanimljiva i konfuzna izjava Premijerke o školovanju za jedno zanimanje i nova zanimanja u budućnosti. Rešenje je veoma jednostavno, praksa i zahtevi iz prakse pokazuju potrebu da se menjaju programi osnovnih studija i poslediplomskih studija, a znanje stečeno kroz iskustvo na konkretnom poslu je nezamenljivo i ne uči se na studijama. Neophodna je tesna saradnja između stručnjaka iz prakse koji imaju ogromno, dugogodišnje iskustvo i znanje stečeno kroz stalnu i svakodnevnu edukaciju, koji treba da se uključe u rad na fakultetima i nastavnog osoblja na fakultetima ili srednjim školama. Kod nas retko obrazovne institucije imaju uopšte bilo kakvu saradnju sa firmama i ustanovama iz prakse. Stvari sagledavam iz ugla svoje profesije, farmacije i apotekarske delatnosti koja se sistematski uništava poslednjih godina uz podršku Ministarstva zdravlja i Vlade. Apotekarski sektor je u potpunosti neuređen, iz apoteka se izbacuju farmaceuti po nalogu Ministarstva i lokalnih samouprava, menjaju se na silu Statuti Apotekarskih ustanova, i zapošljavaju stomatolozi i lekari. Da li je to percepcija jednog zanimanja na više radnih mesta u budućnosti ili je to javno ponižavanje jedne struke i njenog ugleda, ili je to potreba prakse da se u okviru jednog zanimanja vrši nadogradnja znanja iz usko stručnih oblasti, iz oblasti informacionih tehnologija, menadžmenta, znanja stranih jezika kao potreba pored osnovnog znanja u okviru jednog zanimanja. Da li je to priprema za situaciju da uvek možete biti izbačeni sa radnog mesta bez razloga, i da posedujete razne veštine za novo radno mesto? Da li lekari i stomatolozi u apoteke dolaze da bi stekli poslediplomsko dualno obrazovanje???!!!
Isključiva neophodnost imanja veze prilikom zapošljavanja, pri čemu se i ne uzima u obzir znanje, stručnost i iskustvo, neće doprineti uređenju našeg sistema kakav postoji u zemljama Evropske unije. U našem društvu danas važne funkcije obavljaju ljudi čija zanimanja nemaju nikakve dodirne tačke sa delatnošću u kojoj su oni donosioci odluka, niti poseduju znanja i iskustva iz tih delatnosti. Umesto da idemo napred, mi zaostajemo i tonemo sve dublje.
Stiče se utisak da stručnjaci i znalci svojih zanimanja samo smetaju onima koji u sopstvenom neznanju ne poseduju odgovornost i kritičnost i dobijaju šansu da rade na pozicijama kojima upravlja neko drugi, da bi taj ispunio svoje interese, a u isto vreme uništavao društvo u celini.
Evropski pokret u Srbiji treba da okupi pre svega stručnjake iz svih oblasti, koji će sagledavati probleme i donositi predloge za unapređenje svih delatnosti i upućivati zahteve nadležnim institucijama za usvajanje pravih rešenja i otklanjanje postojećih problema kroz promene Zakona, Propisa, Pravilnika, ali i menjanja svesti o potrebi da se društvo uredi. Situacija je alarmantna, izgubljen je sistem vrednosti, znanja, stručnosti i kvaliteta, a predstavnici lokalnih samouprava su često ljudi bez ikakvog obrazovanja, morala, i etike. Kakav primer oni pružaju mladim ljudima i kakve i za šta imaju kompetencije? Ovakva situacija podstiče mlade ljude da odlaze iz Srbije, mnoga mesta i opštine se prazne.
S obzirom da posedujem veliko znanje iz oblasti farmacije i apotekarstva i dugogodišnje radno iskustvo kako u struci tako i u menadžmentu, samo u nekoliko poteza bi se apotekarski sektor vrlo brzo uredio i bio isti kao sektor u zemljama Evropske unije. Postavlja se pitanje kako ukloniti prepreke na tom putu u Srbiji?

S poštovanjem
mr.ph.spec. Tamara Đ Živković






























Evropski pokret u Srbiji  -  
20.04.2018 17:44
Poštovana Tamara,
Hvala Vam na komentaru. Vrlo nam je drago što Vas je ova priča isprovocirala da kažete svoje mišljenje i utiske. To dokazuje da je tema više nego važna i diskusija neophodna. Ovim događajem smo želeli da okupimo prvenstveno stručnjake iz korporativnog sektora, zatim civilnog društva, jer se njihov glas ne čuje dovoljno kada se kreiraju strategije reformi. Nadamo se da će podrška koju je premijerka izjavila, zaista biti pretočena u konkretne korake. Mi svakako nastavljamo da se bavimo ovom temom.

Uključi se napiši komentar:

Ime i prezime
Komentar
  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  •  

     

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus