KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

ESSAYS

Šest decenija od Rimskih ugovora EU: svetlost i senke
22.03.2017

Autori: dr Duško Lopandić i Ivan Knežević

 

Razvoj evropske integracije, kao prvog mirnodopskog poduhvata ujedinjenja kontinenta, predstavlja jedinstven slučaj u istoriji. Primenjujući sasvim nova rešenja u međudržavnoj saradnji, EU je postigla velike rezultate i tokom decenija obezbedila mir, stabilnost i proseperitet većeg dela Evrope. Godišnjica Rimskih ugovora se obeležava u uslovima složene multikrize i očekivanja početka pregovora o izlasku Velike Britanije iz Unije. U izboru između više scenarija daljeg razvoja, može se očekivati da će EU postati fleksibilnija integracija koja će imati „više brzina“ ili koncentričnih krugova. 

Brodolom Ukletog Holanđanina
14.03.2017

Autor: Aleksandar Bogdanović

 

Parlamentarni izbori u Holandiji se održavaju 15. marta. Nijedna stranka neće uspeti da osvoji više od 20% glasova građana i već sada se može tvrditi da će ishod otežati proces formiranja nove vlade, uz koalicionu izolaciju radikalne desnice. Na to upućuje redosled tema u predizbornoj kampanji. Teme u vezi sa kvalitetom života (zdravstvena zaštita, reforma penzionog sistema, itd.) su zastupljenije od tzv. velikih tema, poput identiteta (imigracija i integracija) i odnosa prema EU. Osim toga, ovo pokazuje o čemu brinu građani, a o čemu političke elite i mediji, dok se na mnogo širem planu, opaža da pravac rešavanja višegodišnje krize zapadnog društva leži u povratku konceptu solidarnosti, uz odlučnu borbu protiv nejednakosti revitalizacijom koncepta države blagostanja. 

Nema budućnosti EU bez proširenja
08.03.2017

Autorka: Maja Bobić

 

Predsednik Evropske komisije (EK) Žan Klod Junker predstavio je „Beli papir o budućnosti EU” 1. marta 2017. godine članovima Komisije i Evropskom parlamentu (EP), kao i celokupnoj evropskoj javnosti. Dokument treba da posluži zemljama članicama EU-27 prilikom donošenja važnih odluka u vezi sa pravcem u kom će se EU kretati i razvijati nakon izlaska Velike Britanije, ali i u sve složenijim svetskim okvirima. Već sada je vidljivo da predlozima iznetim u Belom papiru nedostaje ozbiljna vizija, tačnije potpuni izostanak proširenja u promatranju budućnosti EU, pokazatelj tog nedostatka vizije, kao i sve češće „zaboravnosti“ Komisije u ovoj politici.

EVROPSKA UNIJA I TRAMPOVA AMERIKA - Novi stress test izdržljivosti Transatlantskog savezništva
02.03.2017

Autor: dr Duško Lopandić u saradnji sa Aleksandrom Bogdanovićem

 

Dolazak nove administracije u Vašingtonu će predstavljati još jedan, nakon Bregzita, dodatni izazov za EU. Prve negativne izjave novog američkog predsednika koje se odnose na evropske integracije i NATO, kao da dovode u pitanje decenije konstantne američke politike i strategije u Evropi. Uz to, različiti signali iz nove administracije ukazuju na nesuglasice između tzv. “ideologa” i “realpolitičara”. Mogući su razni scenariji, ali može se u načelu očekivati da će novi predsednik u prvi plan staviti pragmatično „resetovanje“ na novim osnovama trgovinskih i privrednih odnosa SAD sa zemljama EU.

Od Južnog ka Severnom toku: EU solidarnost na testu
14.01.2016

Autor: Saša Mešter

 

Solidarnost, jedna od ključnih evropskih vrednosti, ponovo je na testu povodom plana o izgradnji „Severnog toka 2“. Kako je nedostatak iste bio osetan i tokom rasprave o reformulisanju imigracionih politika povodom izbegličke krize između, pre svega, Nemačke na jednoj strani, i pojedinih zemalja članica EU iz centralne i istočne Evrope, kao i Italije, na drugoj strani, razmimoilaženje po još jednoj osnovi između analognih koalicija može predstavljati bitan indikator budućeg kretanja i razvoja evropskog projekta. Solidarnost, protkana i kroz acquis communautaire EU, kao osnovni princip pri donošenju i sprovođenju evropskih politika, jeste i pokretački element nastavka evrointegracionog procesa. Usložnjavanje odnosa unutar EU i otežano pronalaženje rešenja koja se mogu nazvati zajedničkim , usmerava nas da se zapitamo: da li među evropskom dvadesetosmoricom postoji spremnost da sporazumno, u duhu solidarnosti i uz uvažavanje zajedničkih, a ne samo sopstvenih nacionalnih interesa, doprinose realizaciji postavljenih ciljeva iz Osnivačkih ugovora.

Ustavna reforma ne sme da bude zaboravljena
20.11.2015

Autor: Vladimir Džamić

 

 

Ustavna reforma se dugo najavljuje u političkoj javnosti. Od trenutka kada je usvojen aktuelni Ustav iz 2006. godine, označavan je kao privremeni najviši pravni akt, čija je glavna prednost u odnosu na prethodni, mogućnost lakše promene. Od usvajanja ustava prošla je skoro čitava decenija, a najviši pravni akt utemeljio je brojne nelogičnosti u političkom sistemu, zbog kojih naša politička zajednica još uvek nema sve elemente konsolidovane demokratije.

 

 

Vruća evropska jesen
10.11.2015

Autor: Aleksandar Bogdanović

 

Harizmatični lider španskog Podemosa, Pablo Iglesias, podneo je ostavku na mesto evropskog parlamentarca. Posvetiće se kampanji na predstojećim parlamentarnim izborima u decembru. Ovo jeste izolovan slučaj, ali odslikava dobro poznatu pojavu u evropskoj političkoj areni - predizborni poeni se dobijaju kod kuće u nacionalnim okvirima, a ne u Evropi. No, nije problem gde se stiču poeni već na koji način. I dok evropski populisti sa levice pozivaju na dekonstrukciju aktuelnog političkog sistema, antiimigrantska retorika desnice ozbiljno narušava evropske vrednosti, ugrožavajući mir kao najvredniju tekovinu posleratne Evrope. Evropski zvaničnici i nacionalne političke elite država članica treba ozbiljno da odgovore na aktuelni trend rasta podrške   populističkim partijama, imajući u vidu rezultate nedavno održanih izbora i niz izbornih trka do kraja godine. Odgovor treba da demonstrira jedinstvo i da bude sveobuhvatan. 

Godina razvoja bez napretka?
04.06.2015

Autorka: Dina Rakin

 

Situacija koja je zadesila Evropsku uniju kada su stotine ljudskih duša potonule pod površinom Sredozemnog mora u potrazi za boljim životom na teritoriji današnje Evropske unije u temelju je uzdrmala njenu posvećenost globalnom razvoju, i još jednom potvrdila krizu njenog spoljno-političkog delovanja. Razlog je u tome da je ovu situaciju, tj. njene posledice, bilo moguće predvideti. Krize, koja izvor pronalazi kako unutar afričkih država iz kojih azilanti otplovljavaju putem evropskog tla, tako i unutar tradicionalno nestabilne i nejedinstvene spoljne politike Evropske unije, koja i dalje teži da bude najdominantniji akter u razvoju i na koju su svi akteri uperili poglede u potrazi za trajnijim rešenjem. Potonje otkriva paradoksalnu prirodu uloge i značaja spoljno-političkih aktivnosti EU u državama u razvoju, i to baš u godini koja je od strane te iste EU proglašena „Godinom razvoja“. 

Šta zaista piše u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije?
20.10.2014

 

Autorka: Maja Bobić

 

Svake godine oktobar počinje ubeđivanjem Vlade Republike Srbije da je ovogodišnji izveštaj onapretku Srbije „najpozitivniji do sada“, „pozitivan“, „najpozitivniji u regionu“. Istina je da je možda jedino izveštaj iz 2013. godine imao pomalo pozitivan i euforičan ton u odnosu na inače administrativni, šturi i birokratski, briselski rečnik, i nije tajna da je to bilo zahvaljujući potpisivanju Briselskog sporazuma, kojim je otvoren put za početak istinskog rešavanja odnosa između Beograda i Prištine. Istina je da i to (ubeđivanje građana i sebe samih) nije najbolji način da se čita Izveštaj o napretku.

Evropa na marginama izborne kampanje
12.03.2014

 

Autor: Marko Vujačić

 

U ovom tekstu pokazao sam da izostanak teme Evrope i evropskih integracija u predizbornoj kampanji u Srbiji 2014. godine, nije toliko posledica zasićenja procesom evropske integracije, koliko nepostojanja strukturnih pretpostavki za demokratsko odlučivanje i opredeljivanje o evropskim integracijama. 







  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  • Kancelarija za evropske integracije

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus