KONTAKTUČLANITE SEPRESSLINKOVIDOKUMENTI
Najave
Pogledaj sve događaje

POLICY ANALYSIS

Kako do uspeha u pregovorima sa EU u sektoru poljoprivrede – oblast direktnih plaćanja
07.12.2016

Autor: Bojan Živadinović

Beograd, oktobar 2016

Oblast: evropske integracije Srbije

 

Analiza se bavi neophodnim promenama mera agrarne politike, kao osnove za definisanje uspešne pregovaračke pozicije u okviru Poglavlja 11 i efikasno vođenje pregovora. Takođe, analizirani su modeli direktnih plaćanja kroz koje Srbija može da pristupi ZPP. Osnovna preporuka je da Srbija pokuša da primeni model Jedinstvene šeme plaćanja po površini, uz prethodno reformisanje mera agrarne politike Srbije i njihovo ravnomerno prilagođavanje merama ZPP. Model jedinstvene šeme plaćanja po površini je najpogodniji za Srbiju zbog jednostavnosti primene, otvorenosti ka krajnjim korisnicima i omogućavanja lakše tranzicije sa agrarne politike Srbije na ZPP. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Da li je potrebno menjati Ustav Republike Srbije usled pristupanja Evropskoj uniji?
14.09.2016

Autor: dr Vladimir Međak

Beograd, septembar 2016

Oblast: evropske integracije Srbije

 

Analiza ukazuje da će Ustav morati da se menja bar dva puta i da je neophodno održavanje referenduma o pristupanju Srbije EU. Ustavne promene u procesu pristupanja EU mora pratiti sveobuhvatna, kontinuirana i inkluzivna javna rasprava, pokrenuta od strane Vlade, na način koji omogućava učešće i doprinos organizovanog civinog društva konkretnim predlozima, poput onih koji su ponuđeni i u ovoj analizi. Dajući predlog teksta izmena Ustava, analiza bi trebalo da posluži kao osnova za pokretanje stručne i šire debate na ovu temu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Razvoj berze u službi uvođenja reda u javni sektor i ozdravljenja javnih finansija
06.10.2015

Autor: Nenad Gujaničić

Beograd, oktobar 2015

Oblast: socio - ekonomski razvoj

 

Domaće tržište kapitala tokom tranzicije našlo se na marginama interesovanja kreatora ovdašnje ekonomske politike, te se nakon desetak godina sputanog razvoja nije previše odmaklo od samog početka. Premda je Beogradska berza tokom ove kratke tranzicione istorije imala na momente i svetlih trenutaka, suštinski nije značajnije potpomogla razvoj privrede. Neveliki doprinos berzanskog tržišta kočile su brojne anomalije koje su mahom izvirale iz nepobitne činjenice da nije postojalo previše političke volje za razvoj ovog segmenta finansijskog sistema koji ne može oskudevati u uređenosti i transparentnosti. 

 

Namena analize jeste da ukaže na sve propuštene prilike u razvoju domaćeg tržišta kapitala, ali i na mogućnosti da se uprkos tome ovaj deo finansijskog tržišta iskoristi u procesu korporativizacije domaćih javnih preduzeća i uvođenja reda u javne finansije.

 

 

 

 

 

 

 

Institucionalni modeli upravljanja kohezionom politikom - predlog modela za Srbiju
17.09.2015

Autori: Ognjen Mirić, Ivan Knežević

Beograd, septembar 2015

Oblast: pristupni fondovi EU

 

Evropska unija je za sprovođenje kohezione politike u budžetskom periodu 2014–2020. godine predvidela finansijska sredstva u ukupnom iznosu od 959.988 milijardi evra. Države kandidati za članstvo u EU pripremaju se za sprovođenje ove politike kroz pregovore u poglavlju 22 ‒ Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata. Jedan od ključnih elemenata pregovora u okviru ovog poglavlja jeste institucionalni okvir za upravljanje kohezionom politikom.
Republika Srbija je uložila veliki napor u stvaranje institucionalne strukture koja će moći efikasno da koordinira reforme koje su podržavane putem projekata finansiranih iz EU fondova.
Veoma je bitno da se što je pre moguće definiše model za upravljanje kohezionom politikom i da se započne proces uspostavljanja institucionalnog okvira, imajući u vidu obim posla i administrativne procedure za uspostavljanje ESI struktura, kao i vremenski period neophodan za njihovo osposobljavanje. Svrha ove analize jeste da utvrdi principe i optimalni model institucionalnog okvira za upravljanje ESI fondovima, koji je primenjiv u slučaju Republike Srbije. Analiza ne definiše postojeće institucije koje će činiti upravljačku strukturu za ESI fondove. Autori smatraju da bi model za upravljanje ESI fondovima koji bi se najbolje mogao primeniti u slučaju Republike Srbije, u finansijskoj perspektivi neposredno nakon pristupanja Srbije EU, bio: sektorski, centralizovan, koncentrisan i kombinovan. 

 

 

 

 

 

 

 

Regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu - kako dalje?
21.05.2014

 

 

Autor: Jelica Minić, Dragan Đukanović, Jasminka Kronja

Beograd, maj 2014

Oblast: regionalna saradnja

 

Nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji 2013. godine, na Zapadnom Balkanu se nameću određena prilagođavanja dosadašnjih struktura i mehanizama regionalne saradnje. Budući razvoj regionalne saradnje zavisiće od dinamike odnosa na zapadu Balkana, a posebno od jačanja postojećih institucionalnih okvira i njihovog realnog kapaciteta za podršku regionalnoj saradnji. Ministarska konferencija EU-Zapadni Balkan, u Solunu, 8. maja 2014, je reafirmisala evropsku perspektivu Zapadnog Balkana istakavši regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose kao značajnu komponentu koju treba dalje unapređivati, uz davanje posebnog naglaska usaglašenom razvoju regionalne infrastrukture.Cilj ovog rada je da doprinese boljem praćenju i razumevanju najnovijih tokova multilateralne saradnje na Balkanu i za njih vezanih očekivanja i zahteva EU, kao i da donosiocima politika u domenima koje ova saradnja obuhvata ukaže na potrebne i moguće mere koje bi doprinele njenom unapređivanju.

 

 

 

 

 

 

 







  •  

     

  •    Belgrade Security Forum

  •    

  •  

    Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

  • Kancelarija za evropske integracije

  •  

    OCDoskop

  • Beta - novinska agencija

  • Privredna Komora Srbije

  • EurActiv.rs

  • Slovak Aid

  • Evropa Plus