Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije ~

 

Sudski saveti su tela koja su obično sastavlјena od znatnog broja sudija, koje biraju njihove kolege, kao i od uglednih predstavnika društva (profesora, advokata i sl.). U sistemima u kojima državna vlast počiva na principima podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, i na nezavisnosti sudske vlasti, sudski saveti smatraju se dragocenim. Savet u mešovitom sastavu „spaja“ građane i sudstvo, i „razdvaja“ sudsku od druge dve grane vlasti (zakonodavne i izvršne), štiteći je od neprimerenog uticaja koji bi doveo u pitanje nezavisnost sudske vlasti i nepristrasnost sudije, a time građanima ugrozio pravo na pravično suđenje.

Sudski saveti omogućili  su ubrzano jačanje sudske nezavisnosti u bivšim socijalističkim državama i, osim u preostalim tzv. tranzicionim državama (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Srbija, Jermenija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina), postoje i u preko dvadeset država  umreženih u Evropsku mrežu pravosudnih saveta.

Predstavnici izvršne i/ili zakonodavne vlasti su članovi saveta samo u malom broju država – u Francuskoj (2 od 22), Italiji (1 od 15), Letoniji (2 od 15), Malti (1 od 10), Rumuniji (1 od 19) i Hrvatskoj (2 od 11).

U skoro 80% država čiji su saveti članovi Evropske mreže pravosudnih saveta većina ili svi članovi su sudije. Od 22 sudska saveta sudije su u manjini samo u Danskoj, Francuskoj i Portugaliji, u kojima inače funkcionišu uzorna demokratska društva pa ta činjenica suštinski ne utiče na nezavisnost sudija. Sudije čine polovinu saveta u Belgiji (22 od 44) i Slovačkoj (9 od 18). U polovini država sudije su u većini, ili tako što imaju većinu glasova u (retkim) savetima sa parnim brojem članova (Malta, Holandija) ili imaju većinu sudija (Bugarska, Irska, Italija, Letonija, Rumunija, Španija, Hrvatska, Slovenija), pri čemu je Savet u Engleskoj i Velsu sastavlјen od 29 članova od kojih je 28 sudija. U čak šest država saveti su sastavlјeni samo od sudija – u Grčkoj, na Kipru, u Litvaniji, Mađarskoj, Severnoj Irskoj i Škotskoj.

Predstavnici Ministarstva pravde u Srbiji smatraju da sudije koje je izabrao Sudski savet nemaju legitimitet „naroda“, koji je suvereni nosilac državne vlasti, a i da će se sudije u Savetu i van njega interesno povezati i zatvoriti  i tako postati neodgovorni i nedodirlјivi.

Sistemi u kojima građani biraju sudije imaju značajne mane, zbog čega oni postoje samo u retkim državama (pojedinim državama SAD i švajcarskim prvostepenim kantonalnim sudovima). Predsednik države ili narodni poslanik može biti i neškolovan, ako je dobio poverenje građana. Sudija pak može biti samo onaj ko je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit, i ima dovolјno radno iskustvo u struci. Sudije crpe legitimitet iz struke, profesionalne spreme i vrste posla, čija je priroda takva da ga narod ne može obavlјati, pa time ni njegovi predstavnici (skupština, poslanici, predsednik).

Mogućnost da se sudije „odmetnu“  je samo teorijska, jer se nije desila nikad i nigde. Ono što se dešava stalno i sada u Srbiji, to je da su sudije, pa i one koje su članovi Visokog saveta sudstva, pod sve većim političkim uticajem. Sudijama se javno poručuje da su „policija i tužilaštvo učinili svoj posao i da je sad i na sudu da učini svoj“, da ne presuđuju u korist osnovanog zahteva radnika a protiv preduzeća, da „zažmure“ tamo gde mogu naići na nepodopštine onih koji su u najvišoj vlasti, jer će se u suprotnom pokrenuti „mašina“ koja će sudiji uskratiti ono što bi mu po redovnom toku stvari sledovalo (npr. napredovanje) ili ga izložiti raznim neprijatnostima, sve do premeštaja u drugi sud ili grad, disciplinske i krivične odgovornosti i razrešenja.

Zato je, od samo teorijski moguće „nedodirlјivosti“ sudija, mnogo preče i značajnije obezbediti da su sudije nezavisne sada. A tome služi i Visoki savet sudstva.

Prema važećem Ustavu od 2006. godine, Visoki savet sudstva ima 11 članova, koje sve bira Narodna skupština. Međutim Skupština bira šest članova – sudija, iz reda onih koji su dobili najviši broj glasova na sudskim izborima, profesora – koga predlože dekani Pravnog fakulteta, i advokata, koga predloži Advokatska komora Srbije. Preostala tri člana su članovi po položaju – predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe. Iako sa većinom sudija, taj je savet pokazao velike nedostatke jer je, do 2012. godine u potpunosti, a često i kasnije, podlegao uticaju svojih političkih članova.

Pripremajući promene Ustava, Ministarstvo pravde planira da smanji broj članova Saveta sa 11 na 10, kao i broj sudija u njemu sa sedam na pet. Saveti sa parnim brojem su izuzetak, a države koje takve savete imaju (Holandija, Malta), u slučaju podelјenih glasova  odlučujući glas daju predsedniku saveta koji je sudija.

Nesudijsku polovinu Saveta, prema tom planu Ministarstva, biraće Narodna skupština glasovima 150 poslanika. Ako ih ne bude, onda će polovinu članova Saveta birati, većinom glasova, petočlana komisija koju čine predsednici Narodne skupštine, Vrhovnog suda i Ustavnog suda, Zaštitnik građana i Vrhovni javni tužilac. I sasvim dobronamerni posmatrač zaklјučiće da vladajuća većina neće biti previše motivisana da obezbedi glasove150 poslanika već da će izbor polovine članova Saveta prepustiti petočlanoj komisiji. Ostaviće da taj posao uradi troje lјudi, uprkos tome što se, zbog važnosti Saveta, prvenstveno zahteva da to učini 150 poslanika. Kakav nezabeleženi trik!

Trik je još upečatlјiviji što se, po zamisli Ministarstva, Savet raspušta kada dođe do situacije da su glasovi u Savetu podelјeni, a odluka ne bude doneta u roku od 60 dana. A smanjenje broja članova sa 11 na 10 sigurno će dovesti do podele glasova i raspuštanja Saveta.

Sa ovakvim rešenjima, umesto da bude brana od političkog uticaja na sudstvo, Visoki savet sudstva postaće samo paravan za skrivanje političkog uticaja na sudstvo i telo nemoćno da obezbedi nezavisnost sudija i sudova.

Zbog toga je važno da Srbija dobije Visoki savet sudstva u kome će sudije biti u većini, bez predstavnika zakonodavne i, naročito, izvršne vlasti. Visoki savet sudstva će biti nezavisan kako bi mogao da garantuje sudijama i sudovima nezavisnost, a za sudije će birati lјude stručne i od integriteta, kojima će nezavisnost sudske funkcije biti zvezda vodilјa i najveća dužnost.

Kad vlast naredni put kaže da se sudije bore za svoje privilegije, znajte da to nije istina. Boreći se za nezavisnost, sudije se bore za prava građana kojima će sutra da sude.

 

Tekst je napisan u okviru projekta Promene Ustava na putu do Evropske unije: zastupanje ustavnih promena koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji.