U celokupnoj istoriji Evropske unije postoji mnogo datuma od velike važnosti čijim se obeležavanjem odaje počast i podseća na odluke koje su vodile ka evropskom jedinstvu. Bogati evropski kalendar počinje 9. maja 1950. godine, na dan kada je doneta Šumanova deklaracija.

Ljiljana Kolarski, Članica Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji

U celokupnoj istoriji Evropske unije postoji mnogo datuma od velike važnosti čijim se obeležavanjem odaje počast i podseća na odluke koje su vodile ka evropskom jedinstvu. Bogati evropski kalendar počinje 9. maja 1950. godine, na dan kada je doneta Šumanova deklaracija.

Ova deklaracija predstavlja inicijalni dokument čijim se potpisivanjem započinju prvi koraci saradnje evropskih država u postratovskom periodu, a glavni zagovornik ove ideje bio je Robert Šuman.

Ko je bio Robert Šuman?

Zanimljivi podaci o njegovom životu vode ka objašnjenju žašto se upravo on smatra idejnim tvorcem i „ocem Evrope“. Naime, Robert Šuman rođen je u Luksemburgu 1886. godine, a roditelji su mu poreklom bili Francuzi. Nemačku maturu polaže u Metzu, gradu u severoistočnom delu Francuske, dok studije prava žavršava u Nemačkoj. Po završetku studija vraća se u Francusku i otvara advokatsku kancelariju. Nakon Francusko-pruskog rata 1870-1871 oblast Mozel, u kojoj je rođen, pripaja se Nemačkom carstvu i od tada postaje nemački državljanin, dok se ista oblast nakon Prvog svetskog rada vraća Francuskoj i tako postaje francuski državljanin. Zanimljivost o „dvojnom državljanstvu“ i značaju dve države na njegovom životnom putu snažno su uticale na verovanje da se dugoročni mir u Evropi može postići jedino kroz pomirenje ove dve države. Značajno je pomenuti bogatu političku karijeru Roberta Šumana koja je trajala skoro četiri decenija i tokom koje je zauzimao niz pozicija na najvišim nivoima u francuskoj vladi: prvo kao ministar finansija, premijer, ministar spoljnih poslova i ministar pravosuđa.

Značaj Šumanove deklaracije

Kao ministar spoljnih poslova Francuske, zajedno sa Žan Moneom, sačinio je predlog o zajedničkoj kontroli proizvodnje uglja  i čelika, (pod kontrolom nezavisne Vrhovne vlasti), najvažnijih materijala za industriju naoružanja čime bi rat između evropskih država postao praktično nemoguć. Predlog je objavljen 9. maja 1950. godine u takozvanoj Šumanovoj deklaraciji. Ključna ideja deklaracije bila je saradnja na ekonomskom planu i formulisanje zajedničkih interesa evropskih zemalja što bi dovelo do njihove postepene političke integracije kao preduslova za stvaranje trajnog mira u Evropi. Već godinu dana kasnije preduzeti su prvi praktični koraci ka realizaciji Šumanove ideje i oni se ogledaju u osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik. Osim Nemačke i Francuske nova zajednica je bila otvorena za sve ostale evropske države koje su želele da joj se pridruže.

“Evropa ne može biti osnovana preko noči i biti cela zajedno, ona će izroniti iz konkretnih dostignuća koja će pre svega omogućiti iskrenu solidarnost. Da bi zajednica naroda mogla da bude stvorena, pre svega je potrebno suzbiti vekovno neprijateljstvo između Francuske i Nemačke. Zbog toga vlada Francuske predlaže da se aktivnost usmeri na ograničeno, ali odlučujuće područje.

Francuska vlada predlaže da se celokupna francusko-nemačka proizvodnja uglja i čelika podredi zajedničkom Vrhovnom organu vlasti u okviru organizacije kojoj bi mogle da se pridruže i druge evropske države.

Spajanje proizvodnje uglja i čelika omogućiće nastanak zajedničkog temelja za razvoj privrede, prve faze evropskog saveza i promeniće sudbinu zemalja koje su se dugo bavile proizvodnjom sredstava za uništavanje, čije su žrtve i same postale.”

Pored konkretnih ciljeva usmerenih ka ekonomiji, Šumanova deklaracija sadrži dublju političku poruku usmerenu ka stvaranju evropskog jezgra zasnovanog na saradnji i ujedno neprikosnovenoj preteči mira u jedinstvenoj Evropi.

Obeležavanje 9. maja

U znak sećanja na potpisivanje deklaracije Evropski savet je 1985. godine u Milanu, doneo odluku da se 9. maj obeležava kao Dan Evrope, te je postao jedan od simbola Evropske unije uz krilaticu, zastavu i himnu koji su iste godine ustanovljene. Dan Evrope obeležava se svake godine i obiluje različitim sadržajima, edukativnog i zabavnog karaktera, koji za cilj imaju da približe Evropu njenim građanima. Tog dana vrata evropskih institucija u Briselu, Luksemburgu i Strazburu su otvorene za sve njene građane koji mogu da se upoznaju sa mestima donošenja važnih odluka. Moto i prateće aktivnosti Dana Evrope svake godine određuje zemlja koja je u tom periodu predsedavajuća i čije će aktivnosti deliti i ostale države.

Primera radi, tog dana održavaju se predavanja, tribine i debate o EU, informišu građani o njenoj istoriji, organizuju posete  institucija, održavaju koncerti i prikazuju filmovi, prave tradicionalna jela i sve pomenute aktivnosti imaju za cilj približavanje građana Evrope jednih drugima, izgradnju mira i tolerancije čime se  potvrđuje moto Ujedinjeni u različitosti.

Ove godine predsedavanje Evropskom unijom pripalo je Hrvatskoj, no pred njom je veliki izazov, imajući u vidu ograničene mogućnosti obeležavanja Dana Evrope usled trenutne situacije sa korona virusom te je pretpostavka da će se veći deo aktivnosti odvijati virtuelno. Zasigurno će 2020. godina predstavljati presedan u načinu obeležavanja značajnog datuma i to baš jubileja, 70 godina od donošenja Šumanove deklaracije.