Proces proširenja EU u zemljama Zapadnog Balkana ide sporo, ima zastoja, uz ostalo i zbog pandemije, pa ga sada treba ubrzati, uz dodatni napor pre svega zemalja regiona, ali i EU, jedan je od zaključaka panela „ Tačka preloma – proces proširenja Evropske unije u zemljama jugoistočne Evrope“ koji je održan 9. novembra u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije Fridrih Ebert iz Beograda.

Bila je to još jedna u nizu konferencija pod krovnim nazivom „Srbija nakon koronavirusa“ u kojoj su učestvovali Nj.E. Tomas Šib, ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Ditmir Bušati, poslanik Socilajističke stranke u parlamentu Albanije i bivši ministar inostranih poslova te zemlje, Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemačkog institute za spoljnu politiku i bezbednost i Nataša Vučković, izvršna direktorka Centra za demokratiju iz Beograda.

Panel su otvorili Maks Brendle, direktor Regionalne kancelarije za Srbiju i Crnu Goru Fondacije Fridrih Ebert i Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji. Oboje su istakli zadovoljstvo saradnjom ove dve organizacije i istakli značaj dokumenta koji je inicirao gospodin Bušati, a realizovala međunarodna radna grupa u kojoj su bili Mateo Bonomi iz Rima, Albana Merja iz Tirane, Theresia Toglhofer iz berlina i Dušan Reljić iz Brisela.

Konstatacijom da put ka Evropskoj uniji ide sporo, da za neke još nije ni počeo, a pitanje je da li za neke postoji opasnost da se vrate na početak, debatu je započela Zvezdana Kovač, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

 Proširenje Unije je veoma visoko na agendi nemačkog predsedavanja i mi ohrabrujemo novoformiranu Vladu Srbije da učini ono što je potrebno, rekao je ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Nj.E. Tomas Šib. Kada je reč o brzini procesa pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, može se reći da je bilo “kočenja” zbog pandemije, a sad treba ubrzati, što je zadatak za države regiona, a Nemačka može samo da ih podrži da “skinu nogu sa kočnice i dodaju gas”, izjavio je Šib.

Dušan Reljić upozorio je da aktuelna politika proširenja EU ne vodi ka željenim rezultatima, a razlog vidi u tome što zemlje Zapadnog Balkana ne dobijaju odgovarajuću finansijsku naknadu za otvorenost svojih tržišta i faktičku ekonomsku integraciju sa EU.

“Trgovinski deficit zemalja Zapadnog Balkana sa EU je 110 milijardi evra. Deficit ostvaruju i Češka ili Poljska, ali one za to dobijaju nadoknadu u vidu evropskih fondova koje mogu da koriste”, pojasnio je Reljić.

Kao primer navodi i sredstva planirana za Balkan u okviru Investicionog plana EU.

“Kada bude bio usvojen novi budžet EU, Hrvatska sa četiri miliona stanovnika može da računa da će u narednih sedam godina dobiti oko 20 miliijardi evra na poklon, kao znak solidarnosti, Bugarska 29 , a Rumunija 62 milijarde, dok će ceo Zapadni Balkan sa 18 miliona stanovnika možda dobiti oko devet milijardi”, rekao je Reljić i upozorio da takav pristup ne vodi približavanju već udaljavanju regiona od EU, i to sa ozbiljnim političkim posledicama.

Bivši ministar spoljnih poslova Albanije, Ditmir Bušati, ocenio je da mora da postoji jasna veza između reformi sprovedenih u cilju evrointegracija, vladavine prava i finansijske podrške koja stiže iz EU.

“Pošto je naš region suočen i sa demografskim izazovima, mi posebno moramo da obratimo pažnju na socijalne elemente proširenja i da vidimo na koji način se troši finansijska pomoć EU. Ta dva procesa treba da idu ruku pod ruku, jer bi moglo da se desi da mladi napuste naš region, a da birokrate iz Brisela nastave da komuniciraju sa političkim elitama kojima nije u interesu da se menja status kvo”, upozorio je Bušati.

Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centra za demokratiju saglasna je sa ocenom da stabilnost Zapadnog Balkana zavisi i od stabilnosti u EU. Na Zapadnom Balkanu stiče se utisak da je Evropska unija zainteresovana samo za stabilnost i mir, koji ide ka statusu kvo.Takođe, dodaje da ne možemo privući investicije iz EU, koje bi dovele i poslove sa dobrim zaradama za ljude. Jedan od glavnih razloga je taj što ti potencijalni investitori kod nas žele stabilno okruženje, kao i nezavisno pravosuđe. Ona je istakla i da treba obratiti posebnu pažnju na socijalne elemente proširenja.