Predlozi ustavnih amandmana Ministarstva pravde neće suštinski zaštiti pravosuđe od političkog uticaja i postoji opravdan strah stručnjaka, sudija i javnih tužilaca da nas nerešen problem nezavisnosti pravosuđa može sačekati u poslednjem koraku pri ulasku u EU. Na taj način, ne samo da se obesmišljava suština vladavine prava, već se dovodi u pitanje politička volja aktuelne Vlade kada je u pitanju napredak u procesu pristupanja EU. Ovo se može smatrati zaključkom posle serije javnih rasprava pod nazivom Zašto nam treba promena Ustava? koje je organizovao Evropski pokret u Srbiji ove jeseni.

Srbija se u toku procesa pristupanja Evropskoj uniji u okviru poglavlјa 23 Pravosuđe i osnovna prava obavezala da izmeni Ustav do kraja 2017. godine kako bi obezbedila nezavisnost pravosuđa u Srbiji. Suština izmena se odnosila na depolitizaciju pravosuđa. Tekst amandmana na Ustav u delu koji reguliše pravosuđe je objavlјen u aprilu 2018. godine i poslat na mišljenje Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope. Venecijanska komisija je dala 44 komentara na 29 amandmana. Zatim je Ministarstvo pravde objavilo novi tekst amandmana (četvrti po redu) u septembru tvrdeći da su sve primedbe Venecijanske komisije usvojene. Na svojoj internet prezentaciji,  Ministarstvo pravde je objavilo da su na 116. Redovnom zasedanju članovi Venecijanske komisije razmatrali četvrti po redu Nacrt ustavnih amandmana. U saopštenju je navedeno da je Venecijanska komisija zaključila da je poslednja verzija amandmana, koja je nastala nakon usaglašavanja sa komentarima stručne javnosti, usklađena sa preporukama Venecijanske komisije. Nakon reakcija civilnog sektora i stručnjaka, oglasio se Sekretarijat Venecijanske komisije objašnjavajući u memorandumu da su izmene primljene k znanju. Suštinski, izostalo je uobičajeno mišljenje ovog tela sastavljenog od pravnih stručnjaka. Vlada Republike Srbije je usvojila Nacrt amandmana na Ustav RS i sasvim je izvesno  da  je došao trenutak da  formalno otpočne procedura promene Ustava.

Kako se moglo čuti na raspravama u Sremskoj Mitrovici, Kraljevu, Leskovcu i Subotici, suština problema je što se predloženim amandmanima ispunjava minimum standarda nezavisnosti pravosuđa koje u krajnjem ishodu, tj. u praksi, ne omogućava sprečavanje političkog uticaja na sudije, a još manje na javne tužioce. Primera radi, sastav Visokog saveta sudstva, kao tela za izbor sudija, je i dalje problematičan i važno je da u njegovom sastavu sudije  budu u većini, bez predstavnika zakonodavne i, naročito, izvršne vlasti.  Zatim, rešenje da Pravosudna akademija bude način ulaska u pravosuđe nije prikladno konteksu jer ova institucija nema dovoljne garancije nezavisnosti niti potreban kredibilitet u stručnim i akademskim krugovima. Postoji opravdana bojazan da se kroz personalne promene I razne druge neformalne mehanizme utiče na sudije i javne tužioce, te se na taj način dodatno uruši sistem pravosuđa. Pored ovih, pravnih garancija, postoje i druge, kao što su stvarne i intelektualne garancije, koje su važne pri  izboru pravosudnih delatnika.

Stvaranje negativne slike u javnosti o sudijama i javnim tužiocima, u  smislu da se bore za svoje privilegije, je obeležilo aktuelnu ustavnu debatu. Na javnim raspravama EPuS-a je istaknuto da se boreći za nezavisnost pravosuđa, sudije bore za prava građana kojima će sutra da sude. Izokretanje istine je jedan od ključnih mehanizama korišćenih tokom debate. Veštim nastupima u medijima javnosti se nametnulo mišljenje da izvršna vlast štiti građane od sudija, a zapravo je obrnuto – sudije postoje da bi zaštitile građane od zloupotrebe vlasti. Vrhunac je bio stvaranje nekoliko udruženja građana (tzv. GONGO organizacije) koje podržavaju aktuelni pravac izmene Ustava i samim tim stvaraju konfuziju među građanima.

Javni interes  je da sudije i javni tužioci brinu o zaštiti prava građana. Problem je u tome što se svaka vlast potrudi da obezbedi kanale za politizaciju sudstva. Svako ko ima vlast sklon je da je zloupotrebi i biće istrajan u svojoj nameri dokle god ne naiđe na ograničenje. Sudstvo crpi legitimitet iz vladavine prava, a ne vladavine naroda. Zato je potrebno nezavisno sudstvo u sistemu podele vlasti  jer svaka država članica EU, u svakom trenutku, može ovo pitanje  postaviti pred Vladu Srbije u toku pristupnih pregovora. Pažljivim brojanjem došlo se do 76 takvih prilika!

Javni događaju su organizovani u okviru projekta Promene Ustava na putu do EU: Zastupanje ustavnih promena koji finansijski podržava ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji u okviru MATRA programa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije.