Da li postoje geopolitičke igre na Balkanu, da li ih pandemija razotkrila i da li možemo očekivati promene u geopolitici, bila su glavna pitanja debate Zapadni Balkan i geopolitika EU u doba korone, održane 18. novembra u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije Fridrih Ebert iz Beograda

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, Zvezdana Kovač, koja je moderirala debatu, uz ova, otvorila je raspravu i pitanjima da li Srbija i Zapadni Balkan imaju jasnu geopolitičku strategiju, kao i da li se EU umorila od nas ili smo se mi umorili od EU?

Maks Brendle, direktor Regionalne kancelarije za Srbiju i Crnu Goru Fondacije Fridrih Ebert konstatovao je u uvodnom delu panela da se nova Evropska komisija opredelila da bude geopolitička komisija. Proces pristupanja Srbije EU je duboko isprepletan geopolitičkim pitanjima. Još uvek je prisutno i pitanje orijentacije Srbije, koja se nalazi između EU i Kine, odnosno Rusije.

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji se zapitala kako će izgledati period posle korone, imajući u vidu da se toliko toga u Evropi i svetu izmenilo, pa i u našem regionu.

‘’Imamo i dobrih vesti! Doneto je puno važnih odluka – puno dokumenata. Nedavno je u Sofiji održan Samit Berlinskog procesa, gde su doneti veoma važni zaključci, potpisani  važni dokumenti u vezi sa zajedničkim tržištem i Zelenom agendom. S druge strane, tu su lose vesti. Severna Makedonija nije otvorila pregovore sa EU. Stalno smo suočeni sa tom smenom dobrih i loših vesti. Videćemo kako će se sve to odraziti na naš region.’’ kaže Minić.

Govoreći o tome kako se često čuje da su zemlje ZB pioni u rukama nekih eksternih igrača, služeći njihovim različitim interesima, Tonino Picula, poslanik u Evropskom parlamentu, član Progresivne alijanse socijalista i demokrata ističe da su eksterni igrači često i nedemokratski akteri i da nemaju nimalo rezervi prema finansiranju pogotovo propagande u zemljama kandidatima. Stvara se utisak da ne igramo istim špilom karata jer je daleko teže transparentnim namerama, pa makar i sa više novca postići političke ciljeve, demokratske tranzicije i reforme u zemljama kandidatima.

Zemlje EU dale su finansijski najveću pomoć Srbiji za borbu protiv koronavirusa, koja iznosi oko 170 miliona eura. Međutim u Srbiji se svesno prećutala vrednost te podrške, dok se kineska ili ruska pomoć preuveličavala.

‘’Svaka kriza koja je pogodila EU gotovo uvek se odrazila na usporavanje politike proširenja. Sigurno da je institucionalni zamor proširenjem i tzv. članstvo na dugom štapu stvara osećaj frustracije u zemljama kandidatima. Sastavom nove Komisije, stvar se donekle menja. Doneta je nova metodologija za proširenje i parlamentarne preporuke.’’ zaključio je Picula.

Prof. Jelica Kurjak, diplomata i bivša ambasadorka Srbije u Ruskoj federaciji, komentarišući reči gospodina Picule, saglasila se da EU ima dva fronta, koja nažalost već dugo idu odvojeno. Ta Istočna Evropa, koja nije uspela, a svi su mislili da hoće, pomoću novca da se definiše u okviru EU već je pojačala ono što joj je ostalo u nasledstvo iz perioda kad je pripadala jednom ili drugom bloku, manje ili više.

‘’Večito pitanje je da li te naše balkanske zemlje, zaista žele da uđu u EU. Sudeći po ponašanju i pokušaju da stabilizuju svoje sisteme, one zapravo više idu ka destabilizaciji. Imam utisak da sve ono što je EU pokušavala da pomogne demokratskim snagama, da su one sve činile da ne uđu.’’ dodaje Kurjak.

Dragan Bisenić, bivši ambasador Republike Srbije u Egiptu, kaže: ‘’Dolazimo do činjenice da postoji svojevrsni začarani krug EU. Zapadni Balkan je u poslednjih 30 godina u velikoj meri bio šansa EU da razvija zajedničku evropsku politiku. Međutim, on se pokazao kao smetnja. Nastojeći da uslovljava prijem država ZB u EU, EU ometa samu sebe. Stimuliše factor koji je ometa da postane ono što bi trebalo da bude.’’ U tom smislu, on se pita zašto EU ne preseče taj krug? Da se na drugi način formuliše naša ideja o zajedničkoj evropskoj bezbednosnoj politici, koja bi učvrstila EU umesto sadašnjeg stanja koje je protiv proširenja i bez nekih većih šansi da se ove ideje učvrste.

Dr. Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) je izneo svoje mišljenje da Evropska unija kaska u odnosu na neke druge igrače u regionu. Sa druge strane, tvrdi da je nama potreban jedan drugačiji pristup EU, barem u medijskom smislu, koji bi bio fleksibilan. Pristup koji gleda unapred, a ne da bude reaktivan.

“Za geopolitički položaj Zapadnog Balkana važno je imati u vidu šta se dešava oko ovog regiona: dalja dešavanja u Ukrajini, zategnut odnos Turske i drugih NATO članica i sve veći uticaj i veća prisutnost Kine” zaključuje Novaković.

Ova onlajn debata je deo serije Srbija posle korona virusa, koju Evropski pokret u Srbiji realizuje zajedno sa kancelarijom Fridrih Ebert fondacije u Beogradu. Naredna onlajn debata biće održava 1. decembra, a tema će biti migrantska kriza.