Referendum je poslednji korak građana Srbije pre ulaska u članstvo EU. Time će građani dati svoj konačni stav o budućem pravcu razvoja Srbije. Važno je da građani pravovremeno dobiju tačne i proverene informacije o svim uslovima ulaska, kako bi imali mogućnost donošenja racionalne odluke i kako referendum ne bi bio sredstvo manipulacije.

Referendum o ulasku u EU se uvek organizuje u periodu između potpisivanja Ugovora o pristupanju Evropskoj uniji i potvrđivanja ovog Ugovora u nacionalnom parlamentu. Jedino u tom trenutku građani imaju potpunu i jasnu sliku o čemu se zapravo na referendumu izjašnjavaju i koji su uslovi ulaska njihove držav u EU. Tako su građani Norveške dva puta odbili članstvo u EU na referendumu, iako je vlada dva puta završila pregovore i potpisala Ugovor o pristupanju EU.

Organizovanje referednuma je stvar unutrašnje politike svake države i njenog ustavnog uređenja. Većina država članica EU je organizovala referendum o pristupanju i to nakon potpisivanja Ugovora o pristupanju EU. Međutim, bilo je i onih koje to nisu uradile, kao što su Rumunija, Bugarska i Kipar.

Prema Ustavu Srbije, referendum je obavezan. Član 203 Ustava predviđa referendum u slučaju izmena njegovih delova koji se odnose na uređenje vlasti u Srbiji. Upravo to će se i desiti, je će ulaskom u EU, Srbija poveriti vršenje nekih svojih suverenih prava institucijama EU. Propisi EU će se neposredno primenjivati u Srbiji. To zahteva promenu dela Ustava vezanog za uređenje vlasti, što iziskuje referendum o tome da li građani hoće u EU ili neće. Takođe, Vlada Srbije se politički obavezala na održavanje referenduma na kraju pregovora u svojoj Uvodnoj izjavi prilikom otvaranja pregovora o pristupanju EU iz 2014.

Referendum o ulasku Srbije u EU je obavezan, pri čemu je jedino moguće i logično da se održi po okončanju pregovora u periodu između potpisivanja Ugovora o pristupanju i njegovog potvrđivanja u Narodnoj skupštini. Period do referenduma treba iskoristiti za potpuno i verodostojno informisanje građana.