Mentorska šetnja kojom se u okviru programa Podeli svoje znanje obeležava Međunarodni dan žena – 8. mart, održana je prošle subote u Zaječaru. Cilj manifestacije bio je da ukaže na potrebu veće vidljivosti žena u javnom životu i promovišu mentorstvo i ženska dostignuća.

Nakon Šetnje glavnim ulicama Zaječara, organizovana je javna debata na temu „Uloga žena u održivom razvoju”, na kojoj su govorile Marina Milić, zamenica gradonačelnika grada Zaječara, Lidia Vujičić, predstavnica UN Women i Dunja Marušić, koordinatorka za komunikacije Timočkog omladinskog centra, uz moderaciju menadžerke projekta, Zorane Milovanović.

Značaj teme ogleda se u potrebi sagledavanja ne samo položaja žena u borbi za pravednije i održivo društvo, već i u potencijalu koje žene liderke imaju u tom procesu. Žene čine polovinu globalnog stanoništva i time predstavljaju ogroman potencijal koji se ne sme zanemarivati. Takođe, pored toga što se rodna ravnopravnost visoko pozicionira na agendi Održivog razvoja, ali i u okviru nacionalnih strategija razvoja, važno je prepoznati ko su nosioci tih promena i koliko su žene pozvane da donose odluke u okviru planiranja razvoja. Zaključak debate je upravo da su osobenosti i karakteristike ženskog liderstva u jakoj korelaciji sa vrednostima i ciljevima održivog razvoja koji vode pravednijem, mirnijem i održivijem svetu. Potencijal ženskog liderstva prisutan je u svim sferama i uloga žena nije važna samo u dostizanju cilja br. 5 Rodna ravnopravnost, već žene treba da budu prisutne i odlučuju o pravcima dostizanja svih 17 ciljeva.

Lidia Vujičić ističe kako se govori o ulozi žena u održivom razvoju, ali da ima još uvek dosta prostora za veće uključivanje žena u donošenje strategija, planova i u samoj implementaciji ideja u cilju postizanja održivog razvoja. Pomaci u ekonomskom osnaživanju žena u Srbiji jesu prisutni, a zapažen je i nešto manji porast političke participacije. Međutim, sektor ekonomije nege ostaje nepoznat i neprimetan, a podaci o neplaćenom radu su krajnje zapanjujući: briga o jednom domaćinstvu “košta” oko 9 milijardi evra godišnje, i čini 27% bruto nacionalnog dohotka.

“Tu je neophodna podrška institucija, pri razvoju alternativnih socijalnih servisa, koji bi ženama omogućili podršku i pomoć. Svaka žena mora naići na razumevanje sredine u lokalnoj zajednici, na razumevanje od strane poslodavca, kao i pristupačnost uslugama lokalnih servisa”, objasnila je Vujičić. Ona je dodala da je izrazito važno da se ekonomija nege tj. neplaćeni rad žena, nepostojanje podele posla u okviru bire o deci, domaćinstvu i starima postavi kao jedno od prioriteta u planiranju razvoja, u oblasti rodne ravnopravnosti, ali i u oblasti ekonomskog razvoja, jer ovaj slučaj pokazuje da postoji vioska korelacija između unapređenja ženskih prava i prosperiteta ekonomskog sistema, na kraju i celokupnog društva.

Dunja Marušić istakla je da žene ne treba samo da pomažu, već i da učestvuju u radu institucija, a za to je neophodno zagovarati odgovarajuće politike kod donosioca odluka. Ona uviđa problem u ispunjenju kvota, jer žene koje su u tom cilju postavljene na određene pozicije, nekad nisu svesne svojih liderskih veština.

“Još jedan od primetnih problema jeste što žene često nisu svesne šta sve mogu, dok one koje jesu svesno to i rade”, rekla je Marušić i dodala da ona potencijal za dalje osnaživanje i pobedu nad stereotipima vidi u saradnji sa institucijama, ali i radu sa mladima.

“To će omogućiti da postojeća rešenja ne budu ispunjavanje forme, već da se transformišu u pravcu instrumenata koji će zaista rezultirati u unapređenju položaja žena u našem društvu”, zaključila je ona.

Marina Milić ističe kako je grad Zaječar prepoznao potencijal žena i to zaokružio potpisivanjem Povelje podne ravnopravnosti 2016. godine. U samom gradu Zaječaru žene se nalaze na pozicijama moći, počev od nje same, kao zamenice gradonačelnika, brojnih većnica, na primer, za finansije i poljoprivredu. Međutim, naglašava kako je teško biti liderka u maloj sredini, jer okruženje često nema poverenje da je žena sposobna da daje dobre predloge, a kamo li da donosi odluke. Još jedan primer dobre prakse na lokalu jeste što je Gradska uprava sprovela program edukacije i osnaživanja žena u ruralnim sredinama, znajući da u svest muškaraca mora ući značaj vrednovanja ženskog rada.

Zorana Milovanović istakla je kako je važno pri komuniciranju šta je žensko liderstvo naglasiti da istaknuta smirenost koja pomaže u donošenju odluka nije rezultat odlučivanja sa pozicije „nežnijeg pola“, već odsustva nasilja i konflikta iz rešenja koje liderke prepoznaju i predlažu. Vrlo je toksično komunicirati nežnost i osetljivost kao osobine koje se definišu kao prednost žena kada su na poziciji odlučivanja, jer prvenstveno je u pitanju stereotipizacija, a zatim čini da se insistira na ženskom liderstvu kao liderstvu pogodnom za određene sfere poslovanja, uz isključivanje oblasti koje i dalje ostaju rezervisane za muškarce.

Kao zaključak, recimo da treba pružiti ženama jednake mogućnosti za donošenje odluka i učešće na vodećim pozicijama. Nije dovoljno samo da prepoznamo žensku ulogu u održivom razvoju lokalnih zajednica, već i da ih ohrabrimo, stvorimo povoljno okruženje za unapređenje njihovog položaja i time im omogućimo da ispune svoje potencijale. Liderske veštine žena koje prepoznajemo kao komparativnu prednost su tolerancija, pregovaračke i medijatorske sposobnosti, otvorenost za nova iskustva i stavove, timska orjentisanost i smirenost.

Mentorske šetnje organizuju se kao deo akcije Globalne ženske liderske mreže i organizacije Vajtal Vojses (Vital Voices), a Šetnja u Zaječaru bila je jedna od više od 160 Mentorskih šetnji u 66 država sveta ovog vikenda.