Srbija se od 2009. godine nalazi na “beloj” Šengenskoj listi, što znači da našim državljanima nije potrebna viza za ulazak u države Šengenskog prostora, za boravak kraći od tri meseca.
Ilija Gavrilović , Član Foruma mladih Evropskog pokreta u SrbijiU nastavku #EPuSBloga od prošle nedelje, govorimo o mogućnostima koje Šengenski sporazum pruža.
Ulazak u Evropsku uniju ne znači automatski i ukidanje svih ograničenja kretanja za državljane te države. Naime, potrebno je da ta država postane deo Šengenskog sporazuma (što je zakonska obaveza svake države članice), već da ga i implementira. U tom pogledu, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Kipar, iako višegodišnje članice Evropske unije, nisu članice Šengenskog prostora, ali su u procesu pristupanja.
Izvan Šengenskog prostora, svojevoljno, jeste i Republika Irska. Dok je bila članica Evropske unije, Velika Britanija je, slično kao i Irska, svojevoljno ostala izvan Šengenskog prostora.
S obzirom da je Šengenski sporazum sada sastavni deo tekovina Evropske unije, EU je preuzela na sebe pravo da svrstava treće države na “belu” i “crnu” Šengensku listu. To znači, da državljanima trećih država koje se nalaze na “beloj” Šengenskoj listi ne trebaju tražiti vize za ulazak u države Šengenskog prostora ukoliko će boraviti manje od tri meseca u tim državama; dok državljani trećih država, koje se nalaze na “crnoj” Šengenskoj listi, moraju da traže vizu za ulazak u države Šengenskog prostora, bez obzira na dužinu boravka. Vredi napomenuti da viza dobijena za jednu državu članicu Šengenskog prostora, važi i za ostale države članice Šengena. Odluku o postavljanju država na “belu” ili “crnu” Šengensku listu donosi Evropski savet, na predlog Evropske komisije koja vrši procenu za svaku pojedinačnu zemlju.
Srbija se od 2009. godine nalazi na “beloj” Šengenskoj listi, što znači da našim državljanima nije potrebna viza za ulazak u države Šengenskog prostora, za boravak kraći od tri meseca.
Potrebno je još napomenuti i postojanje mogućeg privremenog istupanja iz Šengenskog sporazuma. Naime, sve države članice Šengenskog sporazuma mogu privremeno uspostaviti granične kontrole na svojim granicama prema drugim državama članicama Šengenskog sporazuma ukoliko to smatraju da je neophodno, naročito iz bezbednosnih razloga. U prošlosti su države prilikom organizovanja sportskih takmičenja (Evropsko prvenstvo u fudbalu 2004. godine u Portugaliji; Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006. godine u Nemačkoj), važnih događaja (NATO samit u Portugaliji 2010. godine; poseta pape Franje katoličkom svetištu Fatima u Portugaliji 2017. godine) ili globalnih kriza (Migrantska kriza, 2015. godine, ili COVID19, 2020. godine) ponovo uspostavljale granične kontrole na svojim granicama.
