Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici bio je gost razgovora „Pitaj me bilo šta o Evropskoj uniji“ u Nišu, 13. februara, koji su Evropski pokret u Srbiji i Evropski pokret u Srbiji – Kraljevo organizovali u okviru projekta „Evropa za mene“.

Ambasador Fabrici je tokom jednočasovne diskusije sa publikom govorio o nedavno usvojenoj strategiji EU za Zapadni Balkan, regionalnoj, ekonomskoj i bezbednosnoj politici Unije, projektima koje EU sprovodi u Srbiji, kao i o problemima sa kojima se suočavaju mladi, kojima, po njegovim rečima, pripada budućnost Srbije.
„Strategija potvrđuje privrženost Unije da regionu Zapadnog Balkana omogući verodostojnu i realističnu perspektivu“, kazao je Fabrici, posebno ukazavši na neophodnost sprovođenja reformi u oblasti vladavine prava, tržišne privrede, usklađivanja spoljne politike, normalizacije odnosa sa Kosovom i dobrosusedske politike.
„Srbija je do sada otvorila 12 pregovaračkih poglavlja, ali je veliki posao tek ispred nje. Tek kada sva poglavlja budu zatvorena znaćete da je svaka sektorska oblast usklađena sa evropskim zakonodavstvom“, poručio je Fabrici i podsetio da je Strategija utvrdila 2025. godinu kao indikativnu godinu ulaska Srbije i Crne Gore u Uniju.
„Taj rok je ambiciozan, ali je i dostižan“, rekao je ambasador i ukazao da je pozitivno što postoji spremnost da dijalog Beograda i Prištine, nakon nedavnog ubistva lidera građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“ Olivera Ivanovića u Mitrovici, bude nastavljen.
Odgovarajući na pitanja o ulozi mladih u daljim integracijama Srbije i hroničnom problemu „odliva mozgova“ sa kojim se zemlja suočava, Fabrici je rekao da bi dalji privredni razvoj mogao da zaustavi taj trend, ali i da postakne one koji su već otišli da se vrate.
„Odliv mozgova nije samo problem Srbije. I Italija iz koje dolazim se suočava sa tim problemom. Na to pitanje nije lako dati jednostavan odgovor, ali što je Srbija bliže Evropske uniji veće su šanse da ljudi ne napuštaju zemlju, kao i da se oni koji su otišli vrate“, kazao je ambasador i dodao da su sredstva iz programa Erazmus za zemlje Zapadnog Balkana povećana da bi mladi mogli više da putuju kako bi naučili nešto novo, a ne sa ciljem da jednog dana odu i ne vrate se.
Upitan kako će Unija Srbiji „nadoknaditi gubitke koje bi zemlja imala nakon ukidanja sporazuma o bescarinskoj trgovini sa trećim zemljama po ulasku u EU“, Fabrici je kazao da bi radije razmišljao o tome šta će Srbija postajanjem dela zajedničkog evropskog tržišta dobiti, a ne šta bi izgubila.
„EU je najvažniji i prvi ili drugi po veličini trgovinski partner za većinu zemalja sveta. Srbija će svakako kada postane deo evropskog tržišta imati bolji pristup tržištima i Rusije i Kine“, uveren je ambasador.
„Nezaposlenost u EU se smanjuje, a to je slučaj i u Srbiji. Glavni način da Srbija ostvari rast je da uđe u EU i postane deo zajedničkog tržišta. Da bi to bilo ostvareno potrebne su reforme u sferi ekonomije, a Srbija za to ima odličnu osnovu – obrazovanu radnu snagu i preduzetnički duh. Srbiji je u interesu da u EU uđe sa jakom ekonomijom jer samo na taj način može dati doprinos evropskom tržištu“, kazao je Fabrici i dodao da raduje podatak da izvoz Srbije u EU poslednjih godina osetno raste.
EU će, rekao je ambasador, ostati posvećena Srbiji, u kojoj je u poslednjih 15 godina uložila oko tri milijarde evra.
Govoreći o decentralizaciji, Fabrici je kazao da je to jedno od pitanja koja su ključna za Uniju, u prilog čemu govori i podatak da skoro 70 odsto korpusa prava EU (acquis communautaire) primenjuju upravo lokalne vlasti.
Na pitanje o budućnosti bezbednosne politike EU, Fabrici je rekao da „bezbednosna komponenta postaje važan deo evroske politike“, ali da ju je potrebno učiniti znatno efikasnijom.
On je objasnio da EU, koja ima drugi po veličini vojni budžet na svetu, ali i istovremeno upola manji od Sjedinjenih Američkih Država, godišnje razvije 15 modela aviona koji bi služili u borbene svrhe, a proizvede manje od 20 njih, dok SAD razviju svega četiri prototipa, a proizvedu čak 200 borbenih aviona.
„Naš vojni bužet jeste dva puta manji, ali su i proporcionalno njegovi efekti znatno manji. Evropska komisija ulaže mnogo napora da odbrambenu politiku učini efikasnijom i efektnijom“, kazao je Fabrici.
Debata u Nišu bila je četvrta u nizu koju je EPuS sa partnerima organizovao u okviru projekta „Evropa za mene“ pod nazivom „Pitaj me bilo šta o EU“. One imaju za cilj da publici širom Srbije približe poznate ličnosti, stručnjake i teme od značaja za dalji proces integracija zemlje u EU.
Prethodno su građani imali priliku da razgovaraju u Kraljevu sa šeficom pregovaračkog tima Srbije, Tanjom Miščević, zatim zamenikom ambasadora Nemačke, Aleksanderom Jungom u Zrenjaninu i konsultantkinjom čija su stručnost IPA fondovi, Anom Ilić u Zaječaru.