U fokusu ovogodišnje studijske posete Bačkom Monoštoru, u okviru projekta Podeli svoje znanje, bilo je ekonomsko osnaživanje žena na lokalu. Sama poseta 25. maja organizovana je sa ciljem upoznavanja učesnica sa stvaralaštvom žena iz ove vojvođanske oblasiti. Učesnice su imale priliku da se uz prijatnu atmosferu upoznaju i posavetuju sa snažnim ženama sa lokala i Udruženja Podunav.

Zdenka Mitić (Udruženje građana Podunav), prva žena sekretar mesne zajednice Bački Monoštor, nam je u toku dana bila vodič, ne samo kroz prirodu pod zaštitom UNESCO-a, već i kroz iskustva žena preduzetnica. Za početak nam je predstavila, poprilično angažovano udruženje u polju očuvanja i unapređenja životne sredine, Udruženje Podunav. Zdenka nas je informisala da na ovim prostorima postoji inicijativa za uvećanje aktivnosti žena u sferi socijalnig preduzetništva, ali i u oblasti eko-ruralnog turizma. Pored same inicijative, primetni su i napori vlasti na lokalu da osnaži i pomogne ženama koje su se opredelile za preduzetništvo. Rad udruženja usmeren je i na očuvanje kulturnog nasleđa, a potencijal svojih žena uvideli su kao neophodan na putu ka tome. Bački Monoštor je bio više puta domaćim Letnjih feminističkih susreta, a s druge strane, Sombor radi na projektu koji omogućava ženama da gaje lavandu, koja će se kasnije i izvoziti, što ukazuje na to da su angažovani i na polju rešavanja problema nezaposlenosti i odlaska iz zemlje. Njihov rad na otvaranju jednog socijalnog preduzeća za žene, koje bi se ovim poslom bavile, potvrđuje da lokalna vlast vrednuje rad i dostignuća žena. Dakle, postoje sredstva, inicijativa i potencijal u samim ženama da se izbore za svoje mesto, što ujedno ima pozitivne posledice u pogledu na rodnu ravnopravnost, na ovim prostorima.

Da žene zaista imaju volju da se uključe u preduzetničke tokove, uverio nas je primer Anice Periškić (Pčelarstvo Periškić). Anica je udajom nasledila posao bavljenja pčelarstvom, a vremenom ga zavolela toliko, da se sada njime bavi kao ozbiljnim porodičnim biznisom. Neophodne veštine i zahteve ovog posla naučila je od dede, a sama inicirala učešće na sajmovima. Prvenstveno se sa mužem pojavljivala na sajmovima u Beogradu, ali se vremenom toliko pročulo za njenu strast prema pčelarstvu, da više ne mora ići toliko daleko da bi predstavila svoje proizvode. To što je na lokalu i u manjim zajednicama sada prepoznaju i vrednuju njen rad, jedan je od primera kako se trud, iskustvo i učenje isplate. Pored toga što je uspešna preduzetnica, ona tu ne staje, već stavlja akcenat i na zaštitu životne sredine, a organizuje i Pčelarsku sekciju namenjenu deci.

Nakon degustiranja domaće rakije i medenjaka, uputile smo se ka šokačkoj Etno kući Mali Bodrog, gde nas je domaćica, Divna Eržika, dočekala sa tradicionlnim ručkom. Divna je stalna učesnica Bodrog festivala na kome promoviše prirodu, tradiciju i stare zanate. Međutim, nije nas osvojila domaća hrana, koliko njen stav po pitanju pogleda i načina korišćenja prirodnih resursa zarad razvoja sopstvenog biznisa. Pod starim orahom čule smo priču o tome kako je od kuće stare 200 godina napravila udoban, autentučan prostor za odmor. Sredila ju je tako da ne naruši vojovđanski duh u staroj građi. Divna kaže da se ovim bavi iz ljubavi i da joj je cilj “da dočara sklad i mir čoveka i prirode”. Svaki priliv profita od ugostiteljstva koristi da uredi još ponešto u okviru ovog prostora, koji čini “odraz njene duše”. Svoju uspešnost pripisuje tome što ljudi umeju da prepoznaju ljubav i volju kao njene pokretače.

Upoznale smo se i sa Sabinom Gromović, koja se profesionalno bavi dekupažom. Ona uviđa značaj očuvanja prirodnih resursa, što govori činjenica da kao materijal za svoje kutije koristi otpatke drveta, koje njen otac ne iskoristi prilikom proizvodnje čamaca. Inspirisane pričom ovih angažovanih žena, dan smo završile vožnjom brodićem, upoznavši se sa istorijom Velikog Bačkog kanala.

Uspele smo da se uverimo da ove žene nisu samo uspešne preduzetnice, već i da je njihova uloga u zaštiti životne sredine i te kako velika. Ekonomsko osnaživanje i podržavanje njihovog angažovanja doprinosi između ostalog i smanjenju nezaposlenosti i odlaska iz zemlje. Međutim, kako smo zaključili u razgovoru sa Zdenkom, prostora za napredak još uvek ima, pomoć od organizacija je neophodna, a promovisanja dobrih praksi nikad dosta. Uprkos tome, Anica, Divna i Sabina ne samo što su dokaz toga da je moguće ostati u zemlji i baviti se onim što nas ispunjava, već su ujedno i dokaz da ovo vojvođansko selo vode žene!