Mreža Evropskog pokreta u Srbiji (MEPuS) je u ime mreže South East Europe Think Net (SEE Think Net) organizovala događaj “Ka Samitu Zapadnog Balkana u Poznanju 2019 – Polugodišnji pregled” posvećen predstojećem samitu država Zapadnog Balkana koji će biti održan u poljskom Poznanju 2019. godine. Događaj je bio prilika da se promoviše rad SEE Think Net mreže i njenih nedavnih aktivnosti u praćenju razvoja Berlinskog procesa.
Predstavnik SEE Think Net mreže, Ivan Nikolovski iz Instituta za demokratiju “SocietasCivilis” – Skopje (IDSCS), koji je vodeći partner u ovoj regionalnoj mreži, objasnio je da je ovo prva regionalna mreža koja prati Berlinski proces. Osvrnuvši se na aktivnosti Mreže u proteklom periodu najavio je i promociju zajedničkog rada o političkom kontekstu pre i posle samita Zapadnog Balkana u Londonu. On je predstavio predlog praktične politike „Samit Zapadnog Balkana 2018: 3 ključne poruke iz Londona“ koji su napisali predstavnici članica SEE Think Net-a Zoran Nechev, Ivan Nikolovski, Jelica Minić, Mariola Qesaraku i Adnan Ćerimagić.
Andržej Kinđuk, šef političko-ekonomskog odeljenja Ambasade Republike Poljske koja će biti domaćin narednog Samita Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, rekao je da Berlinski proces nije alternativa procesu proširenja Evropske unije, već da približava evropsku perspektivu omogućujući bolju političku vidljivost.
On je istakao četiri prioriteta Poljske kada je reč o ovom samitu: povezivanje, ekonomiju i velike transportne projekte kao deo agende povezivanja, građansku dimenziju i bezbednost sa akcentom na borbu protiv korupcije.
Viši stručnjak za konkurentnost Saveta za regionalnu saradnju (RCC) iz Sarajeva, Dragana Đurica, naglasila je da Savet za regionalnu saradnju kroz Strategiju Jugoistočne Evrope do 2020. radio na povezivanju Zapadnog Balkana i postizanju političkog konsenzusa za implementaciju reformi. Ona je dodala da je njihov zadatak usvajanje plana o formiranju regionalne ekonomske zone zasnovane na četiri stuba: trgovini, investicijama, digitalnoj agendi i mobilnosti.
Koordinatorka Foruma civilnog društva Berlinskog procesa, Ana Marjanović Rudan, govorila je o ulozi civilnog društva u Berlinskom procesu. Za tu ulogu rekla je da je jer civilno društvo obezbeđuje javnu kontrolu i inkluziju, a i u postizanju društvenog konsenzusa regionalne saradnje koja je srce berlinskog procesa. Ona je delovanje organizacija civilnog društva podelila na aktivističke organizacije, poput Fondacije Fridrih Ebert, i koordinaciju ekspertskih grupa, poput European Fund for the Balkans.
Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić, na kraju skupa konstatovala je kako je „Berlinski proces laboratorija proširenja EU“ i da svi ishodi procesa su uključeni u kredibilnu perspektivu proširenja i vodeće inicijative.
