Kakve poruke nam je pružio nedavni Samit na Brdu kod Kranja, šta sve podrazumeva novousvojena deklaracija i da li ima novosti u vezi sa proširenjem Evropske unije, bila su pitanja jučerašnjeg panela “EU – Zapadni Balkan Brdo samit: Bez napretka ili korak napred” koju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fridrih Ebert fondacija.
Ivana Račić, programska koordinatorka Fridrih Ebert fondacije, istakla je u uvodnom delu panela da je ovogodišnji “EU-Zapadni Balkan” Brdo samit privukao veliku pažnju medija, eksperata i zainteresovane javnosti u regionu i širom Evrope. Međutim, iako je sa Samita poslata poruka da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji, mnoge i dalje obeshrabruje izostanak detaljnih smernica i konkretnih rokova. Prema njenim rečima, izrazi spremnosti Evropske unije da primi nove članice se konstantno ponavljaju ali pomaka u tom pogledu i dalje nema.
Peter Grk, generalni sekretar Bledskog strateškog foruma, naglasio je da se svaki regionalni samit može tumačiti kao korak napred u razvoju multilateralnih odnosa, budući da se time Evropska unija ponovo stavlja u središte pažnje zemalja Zapadnog Balkana.
“Teško je napraviti korak unazad kad je reč o procesu proširenja, budući da je trenutna faza u kojoj se nalazimo već dovoljno problematična. Međutim, napravljen je korak ka postizanju jedinstvenog stava svih 27 članica EU u pogledu potrebe za proširenjem Evropske unije. Sada preostaje da iz novousvojene Deklaracije sa Brdo samita proisteknu praktični i opipljivi rezultati, kako ona ne bi ostala samo slovo na papiru”, rekao je Grk.
Simonida Kačarska, direktorka Evropskog instituta za politiku iz Skoplja, ocenila je da Samit ne predstavlja korak napred u pogledu evrointegracija, već samo još jedan pokušaj održavanja statusa kvo.
“Ne mogu reći da nam je Evropska unija saopštila nešto novo. Međutim, jako mi je drago što je u tekstu deklaracije naglašena važnost vladavine prava, budući da se Evropska unija trenutno nalazi u problemu sa pojedinim članicama kada je reč o poštovanju istog. Doduše, veoma je teško govoriti o vladavini prava kao horizontalnom aspektu potencijalnih članica bez obuhvatanja kompleksnog pitanja proširenja”, istakla je Kačarska.
Sneška Quaedvlieg-Mihajlović, generalna sekretarka “EUROPA NOSTRA”, nadovezala se i dodala da tekst novousvojene deklaracije ipak unosi određenu dozu optimizma u pogledu celokupnog razvoja Zapadnog Balkana, budući da se ne bavi procedurama i metodologijom nego konkretnim politikama od strateškog značaja.
“Tekst deklaracije gotovo da nije zanemario niti jednu oblast koja je važna za kvalitet društva, demokratiju, održivi razvoj, cirkularnu ekonomiju i zaštitu životne sredine. Deklaracija takođe sadrži jednu značajnu novinu, a to je aneks koji se odnosi na agendu u vezi sa naukom i istraživanjem, obrazovanjem, kulturom, omladinom i sportom, sa naglaskom na ulaganja u ljudski kapital. Ulaganja u ljudski kapital su od besprekorne važnosti za procese integracije Zapadnog Balkana u kompleksne politike Evropske unije”, zaključila je Quaedvlieg-Mihajlović
Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, istakla je da Zapadni Balkan ima hroničan problem nedostatka adekvatne komunikacije i informisanja o tome koliko je Evropska unija zapravo pomogla regionu.
“Nadam se da će deklaracija doprineti rešavanju ove večite dileme. Komunikacija mora biti dvosmerna i zasnovana na činjenicama. Kako između potencijalnih kandidata i Evropske unije, tako i između čitavog regiona. Takođe, komunikacija nikako ne sme izostaviti građane”, rekla je Minić.
Učesnici panela zaključili su da je potrebno iskoristiti mogućnosti koje nudi Evropska unija u pogledu angažovanja civilnog društva u velikim projektima unapređenja kapaciteta, kako bi se time ostvario objektivni monitoring procesa pristupanja i ubrzale evrointegracije zemalja Zapadnog Balkana.
Panel “EU – Zapadni Balkan Brdo samit: Bez napretka ili korak napred” možete pogledati ovde.
