Proces bilateralne saradnje ne ide u korak sa regionalnom na Zapadnom Balkanu, zaključili su učesnici konferencije “Dinamika regionalne saradnje i bilateralni odnosi na Zapadnom Balkanu,” koju su u utorak, 4. decembra, organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert. Inertnost političkih elita i okretanje prošlosti i dalje ostaje ključni problem koji pravi razliku u dinamici regionalne i bilateralne saradnje na Zapadnom Balkanu. Istovremeno, civilno društvo teži regionalnom povezivanju u vidu mnogobrojnih regionalnih inicijativa čija je efektivnost upitna. Potencijali za ekonomsko umrežavanje ostaju neiskorišćeni, što se vidi na primeru nedavnih događaja na Kosovu i Metohiji. Ostaje pitanje je u kojoj meri je i Evropska unija spremna da se posveti integraciji Zapadnog Balkana, s obzirom na unutrašnje probleme u njenom sistemu upravljanja, složili su se učesnici.
Predsednik Fondacije Fridrih Ebert za Srbiju, Maks Brendl, u pozdravnoj reči naglasio je kako je rešavanje regionalnih pitanja usko vezano za bilateralne odnose. Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić, je opisujući Zapadni Balkan, dodala da je “karakteristika regiona što se ovde nacionalizam lako vraća, a teško dolazi.” Prema njenim rečima ubrzana integracija bi smanjila mogućnost novih sukoba, ali je pitanje koliko je region tome zaista posvećen.
Kao uvod u panel diskusiju, novinarka Radio Televizije Vojdovine, Ljubica Gojgić razgovarala je sa Josipom Juratovićem, poslanikom nemačkog Bundestaga. On parlament vidi kao „najviši organ demokratskog sistema koji treba da daje direkcije vladi, a imidž Zapadnog Balkana vidi kao najveći problem uz stabilokratiju gde imamo jake lidere na uštrb funkcionisanja institucija.
“Evropska unija je sistem demokratskih vrednosti,” rekao je Juratović i dodao da EU traži jake partnere koje je podržao narod, kao i otvorenu raspravu pozicije i opozicije. “Njoj su potrebni stabilni pojedinci i društvo koje će se promeniti tek kada dođe do konflikta u porodici,” zaključio je on.
Prvi panel bio je posvećen opštom pregledu razvoja regionalne saradnje na prostoru Zapadnog Balkana. Direktorka Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane, Krisela Hačaj, govorila je o velikim projektima u oblasti povezivanja koji je postao deo strategije Evropske komisije. Za nju je važna međuljudska saradnja kako pojedinaca tako i organizacija civilnog društva na dnevnom nivou.
Istraživač italijanskog Instituta za međunarodne odnose Mateo Bonomi konstatovao je da je perspektiva članstva u Evropskoj Uniji dugoročna što sa sobom nosi nesigurnost i neizvesnost. Prema njegovim rečima, promenila se unutrašnja ekonomska dinamika Evropske unije i ona postaje fragmentirana jer drugi događaji utiču na njenu percepciju proširenja.
Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, smatra trenutnu situaciju na Kosovu kao najveću krizu regionalne saradnje gde je uključeno četiri od šest država Zapadnobalkanske šestorke i da su krize po pravilu izbijale oko Kosova. Ona se osvrnula i na velika ulaganja u održivu arhitekturu koja će uvezati region. Ona je zaključila kako je Berlinski proces naš region “oblikovao kao multilateralnog pregovarača sa EU omogućivši stabilnu perspektivu proširenja,” kao i da je afirmisao civilno društvo regiona kao aktera.
Druga panel diskusija bavila se dinamikom bilateralnih odnosa zemalja Zapadnog Balkana. Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović smatra kako sve dominantno zavisi od SAD i njenog angažmana. Praveći top listu država sa najviše bilateralnih problema, Đukanović je Srbiju stavio na prvo mesto koja ima najviše problema i sa starim i sa novim susedima dok najmanje problema ima Albanija. On ističe kako ne postoji unutrašnja dinamika da se na Zapadnom Balkanu reše problemi što stvara tenziju u odnosu na politiku uslovnjavanja Evropske unije.
Direktorka Spoljnopolitičke inicijative iz Sarajeva, Lejla Ramić Mesihović smatra da je Dejton otvoreni mirovni proces a njegova loša implementacija predstavlja izazov evropskih integracija BiH. Kao najveći problem vidi nedorečenost, jer Bosna i Hercegovina sa ograničenim suverenitetom teško može ispuniti sva tri kriterijuma iz Kopenhagena.
Izvršni direktor centra Eurothink iz Skoplja Ljupčo Petkovski, govorio je o tenziji u međuljudskim odnosima i nacionalne elite, jer je ovde nacionalizam dominantna logika. Zato on smatra ideološko pomirenje za problem, jer “nemamo jake političke lidere”. Govoreći o bilateralnim odnosima Makedonije sa Grčkom, Petkovski smatra da se unutar Makedonije moraju stvoriti mreže za povezivanje sa Grčkom.
