To je zaključak sinoćnih “Razgovora o budućnosti Srbije” čija je tema bila spoljna politika Srbije. Po rečima Zvezdane Kovač, generalne sekretarke Evropskog pokreta u Srbiji, koja je otvorila panel, naša spoljna politika je nedorečena, konfuzna i često metaforično opisivana kao sedenje na dve ili više stolica.

Na pitanje da li je trenutak da se Srbija konačno opredeli kojim putem će ići i da li je uvodjenje sankcija Rusjiji, kao potez uskladjivanja spoljne i bezbednosne politike Srbije sa Evropskom, uslov za nastavak pristupnog procesa, Knut Flekenštajn, bivši član Evropskog parlamenta, je rekao da  „ne možete biti malo trudni“, jer Evropska unija želi da se poštuju postignuti sporazumi i integritet i suverenitet svih država. On je rekao i da problemi u EU usporavaju regionalne evrointegracije.

„Evropska unija ima mnogo problema i ti problemi dovode do sporijeg kretanja ovog regiona ka Uniji. Ja bih rekao: ‘Hajde da nastavimo, da ubrzamo pregovore’. Moj je stav da smo i mi na Zapadu pravili određene greške. U ovom trenutku ruske snage su u Ukrajini i morate se opredeliti na kojoj ste strani”, istakao je Flekenštajn.

Ivan Vujačić, predsednik Foruma za međunarodne odnose EPuS-a misli “da je ambivalentnost koja je potvrđena u anketama pokazuje da postoji nesigurnost kod građana. To je možda i opravdano, jer proces integracija teče sporo, uz promene metodologija, a i naša vlada sporo sprovodi proces integracija. Ne postoji jasna slika kod građana gde tačno vide Srbiju”, rekao je  Vujačić.

On je ocenio da se Evropa ujedinila oko ovog događaja, kao i da sankcije neće biti okončane u skorijem periodu. Ovde je rusofilija odgajana dugo vremena kroz medije, i mislim da predsednik trenutno zazire od toga da li će se javno mnjenje okrenuti protiv njega.

Ne mislim da je Kosovo ključno u ovom trenutku. Ono se mora rešiti nekim pravno obavezujućim sporazumom, i biće pritisaka da do njega uskoro dođe. Ne mislim da će on u početku, nužno značiti priznanje Kosova”, reako je Vujačić i dodao da je ruski predsednik Vladimir Putin svojom diplomatijom „odgurnuo“ Evropu od sebe, „ponizio“ šefa francuske države Emanuela Makrona nakon njihovog razgovora, a nemačkog kancelara Olafa Šolca „poslao kući kao nekakvog đaka“.

On je naveo da je ruska invazija na Ukrajinu počela kada je predsednik SAD Džozef Bajden pozvao na nastavak razgovora. Vujačić je izjavio da su mnogi Evropljani emotivno doživeli rat u Ukrajini i da se zalažu za brzi prijem te zemlje u Evropsku uniju, „što je apsolutno nemoguće za zemlju u ratu“, a da isto žele i za Moldaviju i Gruziju. Zbog toga se postavlja logično pitanje zašto se priča o ubrzanom prijemu zemalja sa zamrznutim konfliktima, dok na Balkanu države koje su krenule tim putem „stoje u mestu veoma dugo“, rekao je Vujačić.

On je ocenio da bi EU trebalo da nivo razgovora sa balkanskim zemljama dovede do nivoa na kome bi evrointegracije bile značajnije i izvesnije.

Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda Igor Novaković izjavio je da, što se tiče uvođenja sankcija Rusiji, problem Kosova stvara konfuziju. Srbija se, između mogućnosti da ide za velikim partnerom i ostane neutralna, odlučila za opciju koja je „između te dve“, naveo je Novaković. Prema njegovim rečima, vreme je za novi politički pristup, neku vrstu „fazne integracije“, koja bi pokrenula „evropeizaciju naših elita. Ako i ne glasa za neke odluke, Srbija bi trebalo da učestvuje u njihovom donošenju. Srbija čak i svojim zvaničnim dokumentima pokazuje konfuziju u spoljnoj politici, rekao je Novaković.

Aleksandar Trifunović, glavni i dogovorni urednik portala Buka, na pitanje  odnosu Srbije prema susedima je rekao da je važno da održavamo veze i unutar zemlje i unutar regiona. Važno je i kako govorimo o EU. U BiH se govori kao da nam EU nešto nameće. “Vrlo nas slično tretiraju – kao što tretiraju ljude sa posebnim potrebama, tako tretiraju i sve zemlje Zapadnog Balkana”, rekao je Trifunović.

“Ja bih voleo da Srbija kao najveća zemlja u regionu bude lider evropskog pokreta, da olakšava svima drugima taj evropski put. Srbija mora da normalizuje svoje odnose sa BiH, sa Crnom Gorom da bismo mi ovde shvatili taj put kao zajednički i da bismo ga lakše prošli.

U “Razgovorima o budućnosti Srbije” učestvovali su i mladi i studenti, a u publici je bio i Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji je rekao da su 3 razloga zbog kojeg Srbija treba da uđe u EU. To su: “Srbija bi dobila pravo glasa koje nikada nismo imali, uvek nam je saopštavano šta treba da radimo, nekada smo prihvatali, nekada nismo. Drugi razlog je  jedinstveno trziste, a treći je pristup fondovima. Ali, ako ideš samo zbog fondova, onda dolazis kao siromašan rođak s juga koji hoće da se nakači na socijalnu pomoć bogatih rođaka sa severa. Čak i da uđemo u EU kao država sa posebnim potrebama, bićemo u boljoj situaciji nego danas”, zaključio je Međak.

Panel u celosti možete pogledati ovde.

Razgovori o budućnosti Srbije je serija panela u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i fondacije Fridrih Ebert u Beogradu. Sledeći panel je zakazan za 25. maj kada će biti govora o ekonomskim posledicama rata u Ukrajini.