Brisel, 10. jul 2024. godine – Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, Dragana Đurica, učestvovala je na debati na visokom nivou pod nazivom “Stanje demokratije u Evropi”, koju je organizovao Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC). Ovaj događaj se održao u Evropskom parlamentu, u Briselu.

Na poziv predsednika EESC-a, Olivera Ropkea, Dragana Đurica je govorila o budućnosti demokratije i uključila se u diskusiju sa članovima Evorpskog parlamenta i EESC-a iz perspektive Srbije kao zemlje kandidata za članstvo u EU.

Debatu je otvorio predsednik EESC-a, Oliver Ropke, uvodnim govorom, nakon čega je usledio glavni govor predsednice Evropskog parlamenta, Roberte Metsole i debata sa predstavnicima parlamentarnih grupa. Učesnici su razgovarali o ključnim izazovima i perspektivama demokratije u Evropi, sa posebnim osvrtom na situaciju u Srbiji i Zapadnom Balkanu.

Dragana Đurica je istakla tri ključna principa koja bi trebala voditi Srbiju i region ka uspešnoj EU integraciji, a to su: Posvećenost, Kohezija i Komunikacija (Commitment, Cohesion, Comminication). Ona je naglasila važnost snažne posvećenosti reformama i osnovnim vrednostima EU poput vladavine prava, demokratskih institucija i medijskih sloboda, regionalne saradnje u Zapadnom Balkanu, primene kohezionih politika i otvaranje kohezionih fondova za smanjenje internih dispariteta i jaza regiona sa EU, kao i adekvatne komunikacije o evropskim vrednostima i koristima članstva u EU, kako bi se prevazišle prepreke i obezbedio put ka članstvu u EU.

U svom govoru, Đurica je pozvala na veću podršku i tehničku pomoć EU kako bi se Srbija i region lakše nosili sa izazovima na svom evropskom putu. Takođe je istakla potrebu za otvorenim dijalogom i komunikacijom kako bi se smanjila evroskepticizam i promovisale prednosti članstva u EU među građanima.

Pročitajte govor generalne sekretarke Dragane Đurice –

Kako se nalazimo u kritičnom momentu, pozivajući na integrisaniju i ujedinjeniju Evropu, naše demokratije suočavaju se sa pretnjama – u EU, a još više u Srbiji, zajedno sa ozbiljnim izazovima širom Zapadnog Balkana. Da bismo se uhvatili u koštac sa ovim problemima i krenuli ka uspešnom proširenju EU, moramo se fokusirati na tri ključna principa: Posvećenost, Kohezija i Komunikacija.

Posvećenost: Srbija nije uspela da pokaže posvećenost vrednostima EU, posebno vladavini prava, demokratskim institucijama i slobodi medija. Ovi nedostaci, u kombinaciji sa nepoštovanjem zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, rastućim spoljnim uticajima trećih zemalja i narušavanjem stabilnosti u regionu provociranjem tenzija sa susednim zemljama, ometaju put Srbije ka EU. Da bi prevazišla ove zastrašujuće izazove, Srbija mora drastično da ojača svoju posvećenost sprovođenju neophodnih reformi, da osigura striktno pridržavanje osnovnih principa EU i da radi na regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu, posebno u okviru Plana rasta EU. EU, zauzvrat, mora pružiti nepokolebljivo vođstvo, doslednu tehničku podršku i rigorozne procene kako bi pomogla Srbiji da ostane na putu svojih obaveza.

Kohezija: Proširenje EU se odnosi na negovanje zajedničkih vrednosti, kolektivne snage i evropskog identiteta. Kohezija može da osigura da države članice i zemlje kandidati rade zajedno ka zajedničkim ciljevima, dok se bave ekonomskim nejednakostima, društvenim izazovima i regionalnim nejednakostima. Unutar Srbije, značajne unutrašnje regionalne razlike pogoršavaju društvene i ekonomske podele, ometajući socio-ekonomsku konvergenciju sa EU. Sprovođenje krupnih reformi i kohezionih politika je ključno za promovisanje uravnoteženog razvoja, i EU bi trebalo da razmotri omogućavanje barem postepenog pristupa kohezijskim fondovima i podršku projektima koji rešavaju ove nejednakosti i promovišu društveni i ekonomski rast.

Komunikacija: Narativ oko EU u Srbiji je zamagljen dezinformacijama i nedostatkom razumevanja o prednostima članstva u EU, što je rezultiralo najvišim indikatorima evroskepticizma u poslednjih 20 godina. Inkluzivna komunikacija o prednostima pridruživanja EU sa svim akterima, uključujući civilno društvo, je od vitalnog značaja. Negovanjem otvorenog dijaloga, možemo se pozabaviti nesporazumima, uskladiti naše ciljeve i efikasno koordinisati naše akcije. EU treba da iskoristi svoju meku moć, jasno komunicirajući prednosti integracije u EU i rešavajući zabrinutosti kako bi podstakla pozitivnu percepciju EU u Srbiji.

Verujemo i očekujemo da ovi principi mogu da nas vode u izgradnji jače, ujedinjenije Evrope, sa Srbijom i ostatkom regiona Zapadnog Balkana potpuno integrisanim.