Veliki je pritisak na Evropu u poslednje vreme, a pandemija KOVID-19 je izazov bez presedana za ceo svet. Evropska unije je nakon početnog šoka, aktivirala postojeće i osmislila ove načine da odgovori na izazov i dostavi pomoć gde je najpotrebnija, demonstrirajući da se solidarnost nije izgubila. Koji su sve mehanizmi pomoći i zaštite EU na raspolaganju ugroženima i kako rade?

Ljiljana Kolarski, Članica Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji

U poslednje vreme, evropske države suočile su se sa nekoliko prirodnih nepogoda koje su stavile na test evropske kapacitete za njihovo rešavanje. Iz tog razloga, na nivou Evropske unije je kreiran poseban mehanizam saradnje u cilju pružanja uspešno koordinisanog kolektivnog odgovora i sprečavanja štetnih posledica.

Požari tokom leta u Grčkoj, zemljotres u Albaniji, pandemija COVID-19 koja je uzela maha u Italiji i Španiji, zatim razoran zemljotres u Zagrebu, najveće su pretnje koje su se iznenada pojavile i prouzrokovale značajne promene. U takvim situacijama svaka država teži da iskoristi maksimum raspoloživih sredstava i preuzme samostalnu akciju. Međutim, ukoliko opseg problema prevazilazi kapacitete države ali i granice, otvorena je mogućnost da se za pomoć obrati EU.

Na osnovu Ugovora o funkcionisanju EU iz 2014. godine sprovodi se  klauzula solidarnosti (Solidarity Clause) koja podrazumeva zajedničko delovanje EU i njenih država članica ukoliko je neka članica žrtva prirodne katastrofe ili katastrofe izazvane ljudskim faktorom, kao i meta terorističkog napada. Aktiviranje klauzule solidarnosti znači da EU pokreće sve raspoložive instrumente kako bi se pomoglo članici na njenoj teritoriji. Inicijativu pokreće pogođena država nakon što iskoristi sve sopstvene raspoložive mogućnosti i kada smatra da kriza nadilazi njene kapacitete za adekvatno reagovanje.

Pored klauzule solidarnosti primenjuje se i mehanizam civilne zaštite (Civil Protection of European Union) uspostavljen kako bi se pomoglo državama članicama da izbegnu prirodne katastrofe i katastrofe prouzrokovane ljudskim faktorom, pripreme za hitne slučajeve i prikupe sredstva koja će biti na raspolaganju pogođenim državama.

Glavni cilj je jačanje pripravnosti i međusobne saradnje država. Značajno je istaći da su u mehanizam civilne zaštite uključene sve članice EU, kao i 6 država učesnica: Island, Norveška, Severna Makedonija, Crna Gora, Turska i Srbija. Procenjuje se da je do sada EU uspešno odgovorila na preko 330 zahteva za pomoć, na svojoj teritoriji i van nje, a zahtevi su najčešće dolazili usled sledećih problema: poplave, hitne medicinske pomoći, epidemije, tropski cikloni, zemljotresi, šumski požari, zagađenje voda i drugih ekoloških nesreća. Za pomoć se može obratiti bilo koja država sveta, uključujući i Ujedinjene nacije i njene agencije, ali i druge međunarodne organizacije.

Kako funkcioniše Mezanizam civilne zaštite?

Mezanizam civilne zaštite je u nadležnosti Evropske komisije koja vrši aktivnosti preko glavnog operativnog tela pod nazivom Koordinacioni centar za reagovanje u vanrednim situacijama (Emergency Response Coordination Centre) koji je aktivan 24 časa svih 365 dana u godini.

Kada se dogodi katastrofa, u državi EU ili van nje, pogođena države se obraća Koordinacionom centru za pomoć koji pruža predlog pomoći najčešće u vidu opreme i stručnjaka. Ukoliko se prihvati predlog, smatra se da je mehanizam aktiviran. Tokom celokupnog procesa pružanja pomoći Koordinacioni centar ima ključnu ulogu, jer nadgleda realizaciju aktivnosti. Nakon što se problem katastrofe reši, eksperti se vraćaju u svoju matičnu državu i to je ujedno poslednji korak mehanizma.

U cilju još intenzivnije saradnje zemalja članica i pružanja međusobne pomoći, formiran je rescEU sistem, kako bi se radilo na jačanju kapaciteta za prevenciju. Prvi slučaj upotrebe ovog sistema zabeležen je 2019. godine tokom požara u Grčkoj, a nedavno usled pojave KOVID-19 u Evropi.

Svi ovi mehanizmi ukazuje da je koncept solidarnosti jedna od osnovnih vrednosti na kojoj se zasniva EU. Značaj saradnje i zajedničke borbe prevazilaze granice evropskog kontinenta sa namerom da učine svet stabilnijim i predvidivijim.