Da li i koliko nedovoljno dobra komunikacija može doprineti porastu evroskepticizma u Srbiji, šta se može uraditi da se komunikacija o EU poboljša i kako odgovoriti na lažne vesti i dezinformacije, bila su pitanja jučerašnjeg panela „EU-Srbija: Izgubljeni u prevodu“, koju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fridrih Ebert fondacija.

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić istakla je u uvodnom delu panela da komunikacija o Evropskoj uniji mora biti dvosmerna. Prema njenim rečima, iako Srbija ima problem u objektivnom informisanju građana po pitanju prednosti ulaska u EU, Evropska unija takođe ima poteškoća u komunikaciji sa publikom zemalja koje su obuhvaćene procesom proširenja. Rezultati na polju borbe protiv evroskepticizma se jedino mogu postići zajedničkim naporima akademske zajednice, domaćih medija i građana.

Pol Anri Prese, šef službe za komunikacije i medije Evropske delegacije u Srbiji, saglasio se da objektivne informacije o EU teško dolaze do građana Srbije i dodao da je u interesu Evropske unije da se Srbija pridruži kao članica.

“Svaki put šaljemo istu poruku a to je da sve članice Evropske unije žele Srbiju u njenom sastavu. Međutim, ta poruka očigledno ne dolazi do ljudi. Ključni problem je nedovoljno dubinsko izveštavanje domaćih medija o koristima potencijalnog ulaska u Evropsku uniju. Vesti o EU jesu prisutne ali su plitke. U njima se nedovoljno odražava stav javnosti kada je reč o procesu integracija”, zaključio je Anri Prese.

Psihološkinja, specijalista za komunikacije,  Ana Mirković, smatra da je većina građana Srbije steklo utisak da država nema jedinstven stav po pitanju ulaska u Evropsku uniju.

„Mislim da ljudima više nije jasno da li se mi krećemo ka Evropskoj Uniji ili malo posrnemo, pa se kao više ne krećemo, da li smo za zapad ili za istok. Mi jesmo polarizovano društvo i mora da postoji odrednica“, izjavila je Mirković.

Komunikolog i marketinški stručnjak, Vojislav Žanetić, sumnja da je Evropska unija uopšte prioritet na dnevnoj agendi državnih zvaničnika, uzimajući u obzir da se o njoj sve manje izveštava u medijima.

“Da li je priča o EU uopšte glavna tema? Uzimajući u obzir da slušamo o njoj sat i po vremena na svim medijima u toku godinu dana, a da svake nedelje imamo po tri i po sata ekstrasenzacionalnog istupanja predsednika države, onda ispada da je EU neka sporedna stvar u životu Aleksandra Vučića” istakao je Žanetić.

Programski direktor Centra za savremenu politiku, Nikola Burazer, smatra da bi EU morala da ukazuje na konkretne probleme koje vide i sami građani Srbije kako bi njihovo rešavanje vodilo u bolje i pravednije društvo.

„Mi ništa nemamo od obećanja i od toga što kažu da postoji perspektiva. Nama treba neko da kaže da dok se ne reši, na primer, Savamala, nema vladavine prava i samim tim nema članstva u EU. Isto pravilo treba da važi i za slobodu medija”, zaključio je Burazer.

Panelisti su zaključi da je proces komunikacije o Evropskoj uniji narušavan dugi niz godina, čime su doveli u sumnju odluku EU o otvaranju naredna dva klastera sa Srbijom koja bi trebalo da bude doneta krajem novembra.

Panel „EU-Srbija: Izgubljeni u prevodu“ možete pogledati ovde.