Evropski pokret u Srbiji i Konrad Adenauer Fondacija organizuju konferenciju “Investicije u budućnost Zapadnog Balkana – ljudi, infrastruktura, reforme”, u četvrtak, 8. novembra 2018. godine u Aeroklubu (Uzun Mirkova 4/II) u Beogradu, sa početkom u 10.00 časova.
Zapadni Balkan se suočava sa mnogim izazovima. Imajući u vidu trenutne okolnosti i globalnu nestabilnost, pravi test za region je završetak ekonomske i institucionalne tranzicije kroz strukturne reforme, usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, dostizanje većih prihoda po glavi stanovnika, smanjenje nezaposlenosti, siromaštva i nejednakosti, modernizacija infrastrukture i uspešna integracija u Evropsku uniju.
Zapadnobalkanska šestorka (ZB6) obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Kosovo, Crnu Goru i Srbiju sa ukupnim stanovništvom od oko 18 miliona i bruto domaćim proizvodom od oko 80 milijardi evra. I dok je ovaj region posle 2000. godine imao prosečne stope privrednog rasta od 5.3%, današnju privredu karakteriše nestabilan rast, visoke stope nezaposlenosti, naročito mladih i dramatičan odliv mozgova.
Značajan razvoj i konvergencija regiona nije moguća bez velikih investicija, kako privatnih, tako i javnih. Potrebe za investicijama su ogromne jer je prosečan osnovni kapital na nivou ispod 30% od proseka Evropske unije. Razlika u životnom standardu između Zapadnog Balkana i Evropske unije je takođe ogromna. Biće potrebno najmanje 20 godina i rast od 5-6% godišnje kako bi region uspeo da sustigne prosek dohotka EU15.
Kompanije iz Evropske unije su daleko najveći investitori u regionu Zapadnog Balkana, dok je sama Evropska unija najveći donator kroz grantove i pretpristupnu pomoć. Unija je sa 73% učešća u ukupnoj trgovinskoj razmeni i najveći trgovinski partner. Rusija, Kina, Turska i ostatak sveta sa učešćem svakog od njih od oko i ispod 5% daleko su iza Unije. Ali, percepcija je često jača od realnosti. Građani misle da su Kina i Rusija među najvećim investitorima, kako pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja. Čini se da je regionu koji zbog svoje turbulentne istorije, sukoba i ekonomskih nedaća zaostaje za Evropskom unijom, potrebno daleko manje ulaganja iz Rusije, Kine i Turske da bi se zadobila podrška građana.
Zemlje koje žele da postanu članice Evropske unije moraju da usvoje striktna pravila i regulativu, kao i da reše neke ozbiljne političke razlike kako bi postale funkcionalne tržišne privrede. Postoji velika zabrinutost da drugi akteri ugrožavaju primat Evropske unije u regionu Zapadnog Balkana. Sve to ima i političke posledice jer potkopava ideju da je Evropska unija jedina i najbolja nada za region. I dok se Unija fokusira na vladavinu prava, pomoć i razvoj poslovanja, Rusija je naglasak stavila na energiju i meku moć, Kina na infrastrukturu i velike industrijske projekte, a Turska na različite komercijalne sektore. Evropska unija bi zato trebalo da prepozna sopstvenu slabost u povezivanju s građanima, da pojača vidljivost i prisustvo pošto nastavlja da finansijski podržava mnoge aspekte života u regionu Zapadnog Balkana.
Radni jezici će biti srpski i engleski, uz obezbeđen simultani prevod. Agenda događaja je dostupna ovde (engleska verzija ovde).
Registrujte se ovde.
