Rat u Ukrajini je promenio svet. On se brzo menja i pred Evropom i Zapadnim Balkanom su veliki izazovi. Srbija mora da dabere svoje mesto u novoj geopolitičkoj stvarnosti, a vremena za odluke sve je manje, rekla je Zvezdana Kovač, generalna sekretarka Evrpskog pokreta u Srbiji otvarajući panel „Evropska politička zajednica – granice Evrope“ koji je u organizaciji EpuS-a i beogradske kancelarije Fridrih Ebert fondacije održan dan nakon inaugurisanja Evropske političke zajednice u Pragu.

Još jedan iz serje panela „Razgovori o budućnosti Srbije“ okupio je eksperte iz Srbije i Evrope koji su odgovarali na pitanje šta je to Evropa osnovala u Pragu. Kovač se upitala da li je opravdano osnivanje jedne ovakve zajednice kada već postoje organizacije koje okupljau sve zemlje Evrope. Kakva je struktura, kakvo budžetiranje, da li se radi o platformi ili organizaciji i šta ona znači za Evropu, a šta za Zapadni Balkan?

Direktorka beogradske kancelarije FES-a, Kirsten Šenefeld, ocenila je da je samit koji je u Pragu okupio predsednike ili premijere 44 zemalja bio veliki uspeh i rekla da će sledeći biti održan za pola godine u Moldaviji. Mnogo je otvorenih pitanja u vezi sa strukturom i to ne samo kada se radi o organizacionim pitanjima, već i o sadržaju, rekla je Šenefeld i dodala da je tu i pitanje komplementarnosti s već postojećim organizacijama poput Saveta Evrope, OEBS-a..Tokom samita juče je bilo i nekoliko bilateralnih susreta – izmedju Turske i Grčke, a ispostavilo se važnim i pitanje odnosa Srbije i Hrvatske. Ono što je važna poruka je čvrsto opredeljenje za mir. Važno je i ono što su kancelar Šolc i predsednici još nekih zemalaja EU rekli u vezi sa procesom proširenja EU. Istakli su njihovu snažnu podršku tom procesu i da Evropska politička zajednica nije čekaonica za zemlje Zapadnog Balkana, podsetila je Šenefeld.

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić navela je da se radi o zajedničkoj sudbini Evrope i šta se vidi kao evropske granice. Da li su u Pragu nastale nove granice Evrope, kako to može pomoći da se prevaziđe velika kriza i kako jedinstveni odgovor na rat u Ukrajini čuva i osnažuje Evropu, upitala se Jelica Minić i izrazila nadu da šef države Aleksandar Vučić razmišlja o tome da li Srbija može sebi dozvoliti da bude izolovana u Evropi.

Slika sa samita u Pragu daje legitimitet nedemokratskim političarima, jer su pozvani na takav skup, ocenio je Dušan Reljić.šef briselske kancealrije Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove. On je izjavio da je samit iskazao izolovanost ruskog predsednika Vladimira Putina i poslao poruku da će Evropa pokušati da bez Vašingtona odlučuje o budućnosti kontinenta.Ono što će se događati će zavisiti od rata u Ukrajini i izbora sledećeg američkog predsednika, naveo je Reljić. On je još rekao da EU svojom finansijskom podrškom čini proširenje nemogućim u narednih sedam godina.Članice EU u okruženju Zapadnog Balkana će dobiti kao pomoć 11 puta više novca nego države regiona. Time se društveno ekonomski jaz između Zapadnog Balkana i EU još više povećava, a bez smanjenja tih razlika nema uslova za promenu položaja, rekao je Reljić.

Direktor istraživanja u Centru za evropske političke studije Stiven Blokmans ocenio je da je skup u Pragu bila prilika da se evropski lideri slikaju i “trapava vežba pokazivanja snage i odlučnosti”, dodajući da Putin “sve to dobro zna”.
“Što se tiče politika, nismo videli ništa novo, teme koje su obrađivane bile su preširoke. Što se tiče mandata i ciljeva ove zajednice, moraće da se definišu zadaci i iznađu finansijska sredstva koja će podržati sve te aktivnosti”, rekao je Blokmans i dodao da će biti potrebno bar tri-četiri meseca da se pojave “navodni uspesi” ove Evropske političke zajednice.

Predsednik Evropskog pokreta u Italiji Pjer Virđilio Dastoli je ocenio da EPZ nije zajednica vrednosti, već strateška zajednica bez vrednosti.Treba izbeći da to bude samo forum političkih lidera dva puta godišnje, rekao je Dastoli, uz konstataciju da EPZ ne treba da bude alternativa proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan i istočne evropske zemlje.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Dušan Lopandić je izjavio da se radi o nekoj vrsti nacrta novog oblika evropske arhitekture, pošto je Rusija Evropi okrenula leđa. Ne treba previše očekivati od ovakvih sastanaka, ali to je prvi samit EU sa ostatkom Evrope, rekao je Lopandić, uz ocenu da problem proširenja Unije ostaje otvoren. Srbija je u tom procesu sama sebe usporila, neuključivanjem u spoljnu i bezbednosnu politiku EU, zaustavljanjem svih reformi, činjenicom da dugo nema vladu, naveo je Lopandić.

„EPZ je platforma za razgovor o gorućem temama i problemima s kojima se Evropa suočava u ovom specifičnom momentu. Ovo je prvi veliki sastanak ovog tipa posle skoro 40-50 godina, možda 1970-ih godina osnivanjem OEBS-a smo imali smo ovakav neki sastanak. Ovo je ogromna stvar, to je platforma na kojoj bi evropski lideri govorili o gorućim temama, poput rata u Ukrajini, ekonomskoj kizi, krizi hrane… Ostavljaju se po strani neke osetljive teme, kao što su vladavina prava, i to zajedništvo celog kontinenta je zaista jedan veliki uspeh“, rekao je Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala European Western Balkans.

Panel u celosti možete pogledati ovde.