EVROPSKA UNIJA – NAJVEĆI INVESTITOR, DONATOR I TRGOVINSKI PARTNER SRBIJE

Evropska unija je ubedljivo najveći investitor, najveći donator i najveći trgovinski partner Srbije, ali je percepcija javnosti neretko drugačija, za šta razloge treba tražiti u „mekoj moći“ koja dolazi prvenstveno iz Rusije i Kine, kao i u velikom broju EU projekata koji se sprovode u Srbiji, a koje je nemoguće sve na odgovarajući način predstaviti, ocenjeno je 8. novembra na skupu „Investicije u budućnost Zapadnog Balkana – ljudi, infrastruktura, reforme“.

„Oko 75 odsto investicija u Srbiji dolazi iz zemalja Evropske unije, a otprilike isti toliki procenat novozaposlenih radnika u Srbiji je posao pronašao upravo u firmama iz tih država“, naveo je savetnik ministarke za evropske integracije Vladimir Ateljević.

On je objasnio da postoje dve vrste materijalnih investicija – one koje se tiču ulaganja u institucije, sa ciljem poboljšanja njihove funkcionalnosti, i one koje su namenjene infrastrukturi, kod kojih je najveći problem to što Srbija nema potpuno spremnu projektnu dokumentaciju, kao i to što svi pravni procesi nisu regulisani.

Po njegovim rečima, u Srbiji je u poslednjih 10 godina uloženo oko 25,8 milijardi evra, trgovina je udvostručena, dok je izvoz uvećan za 60 odsto u sve zemlje sveta, tako da Srbija danas, zajedno sa tržištem Rusije, ima mogućnost da izvozi na tržište od 1,1 milijardi potrošača.

„Sve su to brojke koje su važne sa stanovišta pogodnosti koje pružaju potencijalnom ulagaču“, kazao je Ateljević i dodao da je na Zapadnom Balkanu zabeležen porast stranih direktnih investicija za 20 odsto, dok je u zemljama centralne i istočne Evrope registrovano njihovo smanjenje za nekih 18 procenata.

„Ovo je područje na kojem je definitivno moguće zabeležiti dalji rast i gde je moguć veći broj investicija“, rekao je Ateljević, ističući da je najveći donator, investitor i trgovinski partner upravo EU.

Rukovodilac Centra za EU integracije Privredne komore Srbije Marko Kovačević kazao je da su u Srbiji tokom prošle godine registrovane investicije iz Evropske unije u iznosu od skoro dve milijarde evra, a da po ulaganju prednjači pet zemalja – Holandija (543 miliona evra), Austrija (250 miliona), Italija (195 miliona), Nemačka (185 miliona) i Velika Britanija (118 miliona).

„Trend rasta je konstantan i očekujemo da veliki iznos investicija bude registrovan i u 2018. godini“, rekao je Kovačević.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Mihailo Crnobrnja ocenio je da se investicije ostvaruju u dužem roku i da se njihova delotvornost ne može videti za „tri ili šest meseci, već da se one prave za deceniju“.

„Zato je u tom smislu veoma važno indikativno planiranje“, ukazao je on i dodao da je u tom smislu potrebno napustiti neoliberalni koncept koji se isključivo oslanja na tržište, što naravno ne znači ni povratak na neku vrstu komandne privrede.

Ukazavši da je EU svesna značaja koji Srbija ima u regionu, šef II sektora operacija Delegacije EU u Srbiji Štefen Hudolin podsetio je da je EU iz budžeta do 2020. godine za Srbiju izdvojila 1,5 milijardi evra bespovratne pomoći i da i dalje želi da bude “dovoljno fleksibilna” da podrži proces evrointegracija.

Hudolin je kazao da tokom sprovođenja reformskih procesa u Srbiji postoje brojni izazovi, jer je sam proces skup, “a zahtevi veliki, ne samo u finansijskom smislu, već i kada je reč o ljudskim resursima”.

Potpredsednik EPuS Vladimir Međak rekao je da je trgovinska saradnja Srbije i EU svake godine sve bolja i da tome najviše doprinosi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

„Izvoz u zemlje EU je oko 66 odsto, u zemlje CEFTA-e 21 odsto, u Rusiju, koja je na trećem mestu, varira između pet i šest odsto na godišnjem nivou, a u Kinu, Sjedinjene Američke Države i ostatak sveta, države sa kojima nemamo bilateralan sporazum, oko sedam odsto. To znači da 93 odsto našeg izvoza ide u države sa kojima imamo bilateralni sporazum i to se neće promeniti sve dok Srbija ne postane članica Svetske trgovinske organizacije“, ukazao je Međak.

Generalna sekretarka EPuS Suzana Grubješić kazala je da oko toga da je EU najveći investitor, donator i trgovinski partner „nema nikakve dileme, ali da je ono oko čega ima dileme to da su projekti koje EU finansira manje vidljivi od nekih drugih“.

„Jedan od razloga za to svakako treba tražiti i u činjenici da ih na prostoru Zapadnog Balkana ima mnogo“, rekla je Grubješić.

Koordinatorka predstavništva Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru Aleksandra Popović ocenila je da EU treba da nastavi da investira u principe pravne države jer će na taj način i dalje demonstrirati svoju moć, neće imati alternativu i učiniće izlišnim bilo kakvo sučevanje sa „nekim drugim mekim moćima“.

„Ako EU nastavi da ohrabruje i nadalje inspiriše zemlje Zapadnog Balkana da ostanu na putu evropskih integracija korist će imati sve strane. Dobro je sve dok je Zapad svestan da proširenjem na Jugoistok samo dobija i da time doprinosi i ekonomskoj i političkoj stabilnosti“, poručila je Popović.

Programski direktor ekonomske istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba (Libek) Mihailo Gajić rekao je da “sasvim u redu” ukoliko Srbija želi da unapredi saradnju sa Rusijom, ali da treba biti svestan i činjenice da Rusija „iako je geografski najveća zemlja sveta, nije najveća svetska ekonomija, niti je velika ekonomska sila“, te da je njena privreda „na veličini ekonomije jedne Italije“.

„Ako je ukupan izvoz robe iz naše zemlje tokom prošle godine bio oko 17 milijardi evra, više od 11 milijardi je odlazilo u zemlje Evropske unije, kao najvećem trgovinskom partneru. Kada je reč o izvozu usluga, od pet milijardi evra oko 3,5 milijardi odlazi u zemlje Evropske unije“, kazao je Gajić.

Po njegovim rečima, strane investije su tokom prošle godine bila na nivou od oko šest odsto bruto domaćeg proizvoda (oko 2,3 milijarde evra), a od toga „više od 1,8 milijardi došlo je iz zemalja Evropske unije, oko 170 miliona evra iz Rusije, iz Turske 17,5 miliona evra, dok su iz Kine iznosile oko 100 miliona evra“.

„Ako pogledamo porast stranih direktnih investicija od 2010. do 2017. godine vidimo da situacija nije značajnije promenjena – iz Evropske unije i dalje dolazi najviše – 11,3 milijardi evra,  iz Rusije svega 1,5 milijardi evra, što je u najvećoj meri povezano sa jednom kompanijom, NIS-om, iz Kine oko 300 miliona evra, a iz Turske oko 70 miliona“, ukazao je Gajić.

Novinar i ekonomski analitičar Mijat Lakićević ukazao je da je ukupna spoljna trgovina Srbije povećana sa pet milijardi dolara 2000. na 39 milijardi dolara, koliko je iznosila prošle godine.

„U istom periodu spoljna trgovina sa Rusijom povećana je sa 400 miliona dolara na 2,6 milijardi dolara. Ukupna spoljna trgovina je porasla ukupno osam puta, a sa Rusijom 6,5 puta. Spoljna trgovina sa Rusijom iznosi oko 6,7 odsto i u nekim zadatim okvirima je, koje teško može da pređe. Može se reći da je daleko niža od očekivane“, rekao je Lakićević.

Predsednica Foruma za međunarodne odnose EPuS Jelica Minić i ekonomski analitičari Mahmut Bušatlija i Boris Varga ocenili su da „meka moć“, naročito ona Rusije i Kine, nije nešto što se sme zanemariti i potceniti, ali da je i pitanje koji su realni dometi te moći.

Konferenciju „Investicije u budućnost Zapadnog Balkana – ljudi, infrastruktura, reforme“ u beogradskom “Aeroklubu” organizovali su Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Konrad Adenauer.