Uoči današnjeg Evropskog saveta o planu oporavka i dugoročnom budžetu EU, upoređujemo stavove iz portugalskih, italijanskih, španskih i austrijskih medija.

Portugal: Vrednosti se ne kupuju

Portugalski premijer Antonio Košta sastao se sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom uoči Evropskog saveta, izvestio je O Žornal Ekonomiko. Sastanak je ostavio Koštu sa uverenjem da se vladavina zakona „mora rešiti na svom mestu“, a ne u kombinaciji sa planom EU za oporavak. Košta je završio sastanak s Orbanom osećajući da nedostatak dijaloga predstavlja prepreku za uspostavljanje obaveza obe strane. Iako su se u razgovorima bavili pitanjem vladavine prava u Mađarskoj i mogućim uslovljavanjem pristupa EU fondovima, Košta i dalje smatra da ih treba analizirati nezavisno jedan od drugog. Ometanje vladavine prava trebalo bi da se rešava pod uslovima iz Ugovora, zasnovanim na Članu 7. „Vrednosti se ne kupuju“, upozorio je Košta.

Kada je reč o Fondu za oporavak, jedino pitanje će biti obezbeđivanje pravilnog ulaganja evropskih sredstava. Košta je takođe razgovarao s Orbanom o stavljanju Portugala na mađarskih crvenu listu za putovanja, sa nadom da će ponovo razmotriti, s obzirom na sav trud koji je Portugal uložio u testiranje. Košta veruje da će ovog vikenda biti postignut dogovor o Fondu za oporavak.

Italija: Zamka

La Republika piše da bi ‘štedljiva četvorka’ imala koristi od zahteva Italije da koristi sredstva EU iz budžeta za 2021. i 2022. godinu, ističući da je njihov cilj upravo povezivanje Fonda za oporavak isključivo sa krizom KOVID-19, tako da se ovaj paket stimulacija ne bi pretvorio u trajni alat u rukama evropskih institucija. U članku se ističe da bi italijanska vlada trebalo da iskoristi ta sredstva da u kratkom roku ukloni trenutne ekonomske posledice pandemije, a zatim da planira stvarni oporavak zemlje u narednih pet godina – jer je Italija ušla u recesiju pre izbijanja pandemije, a njena ekonomija u poslednjih dvadeset godina nije konstantno rasla. Evropski savet je poslednja šansa Italije da sklopi sporazum, što pruža prostor za manevre za dugoročne reforme i investicije potrebne za ponovno pokretanje privrede.

Španija: Strah od holandskog veta

Holandski premijer Mark Rute najveća je prepreka sa kojom će se Evropski fond za oporavak suočiti ovog vikenda. Pregovori će biti usredsređeni na predlog konsenzusa koji je prošle nedelje podneo predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Iako sve delegacije imaju zamerke i sumnje u odnosu na Mišelove brojeve, jedina nepremostiva prepreka je zahtev koji je postavila Holandija. Prema El Paisu, vlada Rutea zahteva da buduće isplate fonda jednoglasno odobri 27 država članica, što je uslov koji je neprihvatljiv za veliku većinu partnera. Postoji bojazan da će to što svaka država ima pravo veta ugroziti fond. Brisel smatra da za oživljavanje evropske ekonomije treba uložiti 60% njenih resursa za period od oko dve godine. Zahtevanje jednoglasnosti učinilo bi fond ranjivim za blokiranje partnera ili ucenjivanje partnera koji preti vetom, kako bi se dobili ustupci u drugim oblastima. Nemačka je ponudila svojevrsni kompromis kroz mehanizam u kome je za dobijanje pomoći potrebno odobrenje kvalifikovane većine – koji će Komisija isplaćivati po nalogu Saveta. Rutea podržavaju Švedska, Austrija i Danska, tzv. „štedljiva četvorka“, ali bi ove tri mogle pristati i na smanjenje izdvajanja za subvencije, što Ruteu predstavlja najveći izazov.

Austrija: Sad il’ nikad

Potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova veruje da Fond za oporavak nakon koronavirusa i višegodišnji finansijski okvir daju mogućnost EU da primeni mehanizme vladavine prava. Po njenom argumentu, novac EU trebalo bi da bude vezan za funkcionisanje ustavne države. Češki komesar je zaključio da je to “sada ili nikada” kada je reč o sprovođenju vladavine prava. Samit koji se održava danas i sutra biće fokusiran na finansijski paket od 1,8 biliona evra. Ovaj finansijski okvir EU trajaće od 2021. do 2027. godine i uključiće više od bilion evra, kao i pomoćni fond od 750 milijardi evra da bi ublažio ekonomske posledice KOVID-19. Kako izveštava ORF, Jurova smatra da je u slučajevima sistemskog deficita vladavine prava, trenutni prag za sredstva – kvalifikovana većina – previsok. Prag se mora spustiti da bi se osigurala primena mehanizama vladavine prava. Mađarski premijer Viktor Orban već je pretio da će uložiti veto na finansijski paket, ukoliko finansiranje bude povezano sa vladavinom prava.