Nakon smrti bivšeg francuskog predsednika Valerija Giscarda d’Estainga, bivšeg predsednika Međunarodnog Evropskog pokreta i strasnog branioca evropskog projekta, delimo perspektive njegovog života iz ugla Francuske, Belgije, Nemačke i Malte.

Francuska: Sećanje na VGE

Le Monde daje kratku biografiju bivšeg francuskog predsednika, koji je preminuo u sredu od infekcije Covid-19. U dobi od 36 godina, Giscard je imenovan za ministra finansija i ekonomskih poslova pod Georgesom Pompidouom. 1974. kandidovao se na predsedničkim izborima 1974, pobedivši Jackuesa Chaban-Delmasa i Francoisa Mitterranda i tako postao najmlađi predsednik Republike od 1848. Tokom kampanje, afirmisao se kao moderan, dinamičan političar, oličavajući obnovu u licu njegovih rivala. Njegovo „napredno liberalno društvo“ podrazumevalo je nove zakone poput dekriminalizacije pobačaja i prava upućivanja na Ustavno veće. Njegovu međunarodnu politiku obeležava njegovo jačanje evropskog jedinstva. Zajedno sa nemačkim kancelarom Helmutom Schmidtom, Giscard je uticao na stvaranje Evropskog saveta u decembru 1974. Nakon evropskih izbora 1989. Giscard je ušao u Evropski parlament. Tokom godina u Briselu, bio je predsednik Međunarodnog Evropskog pokreta do 1997. 29. maja 2003. dobio je ’nagradu Karla Velikog’ za „unapređivanje procesa ujedinjenja“ u Evropi

Belgija: Savremeni čovek

L’Echo izveštava o tome šta je bivši predsednik značio za Evropu. Bivši francuski predsednik Valeri Giscard d’Estaing, koji je Francusku vodio od 1974. do 1981. godine sa crtom modernosti, umro je u sredu u 94. godini od posledica Covid-19. Proglasio je važne socijalne reforme, poput spuštanja biračkog prava na 18 godina. Giscard je takođe bio vatreni Evropljanin koji je radio zajedno sa kancelarom Helmutom Schmidtom kako bi održao jake francusko-nemačke veze. Njegova sposobnost za međunarodne odnose doveo ga je do oca G7. Na Tviteru je bivši predsednik Nikola Sarkozi rekao da je „Valeri Giscard d’Estaing, koji je ceo svoj život nastojao da ojača veze između evropskih naroda, uspeo da modernizuje politički život i posvetio svoj veliki um analiziranju najsloženijih međunarodnih pitanja. ” Kancelarka Nemačke Angela Merkel primetila je da je „Francuska izgubila državnika, Nemačka je izgubila prijatelja, a svi smo izgubili velikog Evropljanina“.

Nemačka: Posleratna partnerstva

Der Spiegel piše o poslednjem javnom pojavljivanju preminulog bivšeg francuskog predsednika. Valeri Giscard d’Estaing je poslednji put viđen u javnosti u septembru 2019. godine, prisustvujući sahrani Žaka Širaka. Širak je jednom bio na mestu premijera tokom Giscardovog predsednikovanja, i premda su dvojica muškaraca imali složen i ponekad ispravan odnos, Giscard je došao da mu se pokloni. Na sahrani, Giscard je upoznao aktuelnog francuskog predsednika Emmanuela Macrona, čiju je evropsku politiku pohvalio nakon izbora 2017. godine. Takođe je razvio bliske odnose sa nemačkim političarima, ne samo Helmutom Schmidtom. Ipak, Giscardov život je takođe bio narušen povremenim skandalima. U svojstvu ministra ekonomije i finansija, dijamante je dobio na poklon od diktatora Jean-Bedela Bokasse, tadašnjeg predsednika Centralnoafričke Republike. Štaviše, u maju ove godine francuske vlasti otvorile su protiv njega istragu zbog seksualnog uznemiravanja. Novinarka VDR-a Ann-Kathrin Stracke optužila je Giscarda da ju je neprimereno i više puta dodirivao, navode koje je bivši predsednik negirao.

Malta: Evropski hvalospevi


Times of Malta izveštava o uticaju koji je Valeri Giscard d’Estaing imao na Francusku i Evropu, prema raznim istaknutim francuskim političarima. „Njegova smrt odvela je francusku naciju u žalost“, rekao je Macron, opisujući Giscarda kao „državnog slugu i političara napretka i slobode“. U Francuskoj ga pamte po radikalnim reformskim naporima, koji su uključivali legalizaciju pobačaja, liberalizaciju razvoda i smanjenje glasačke starosne dobi na 18. U Evropi je pomagao u pokretanju monetarne unije, u bliskoj saradnji sa nemačkim kolegom kancelar Helmut Schmidt, s kojim se sprijateljio i čiji se mandat praktično poklapao sa njegovim. Zajedno su pokrenuli Evropski monetarni sistem (EMS), preteču današnje jedinstvene valute, evra. „Za Valeri Giscard d’Estaing-a, Evropa je trebalo da bude francuska ambicija, a Francuska moderna nacija“, rekao je Michel Barnier, glavni pregovarač EU za Brexit. Njegovom smrću Francuska je „izgubila državnika koji je izabrao da se otvori prema svetu“, dodao je Sarkozijev naslednik socijalista Francois Hollande. Pozdravio je čoveka koji je bio „odlučno Evropljanin“ i koji je pomogao jačanju francusko-nemačkog jedinstva.