SPOLJNOPOLITIČKE SVESKE
“Spoljnopolitičke sveske” predstavljaju štampane analize koje kritički promišljaju aktuelne probleme u kontekstu međunarodnih odnosa i položaja Srbije. Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert žele da pokrenu diskusiju o važnim pitanjima i da ponude različite pogleda i perspektive.
Od samog početka, Forum okuplja najistaknutijie spoljnopolitičke analitičare i znalce kao najvredniji resurs ove u nas jedinstvena institucija, u smislu članstva, stručnosti i demokratičnosti. Sastaje se svake srede pod chatam house rule i svestrano, uz uvodničare, razmatra aktuelne teme spoljne politike i međunarodnih odnosa. Forum teži da pruži doprinos građenju realnih predstava u našoj javnosti o današnjem izmenjenom svetu, našim mestu, interesima i šansama u njemu, kao i formiranju politike zemlje na tim osnovama.
Prvi broj – Zapadni Balkan između geografije i geopolitike – predstavlja jedan mogući pogled na najaktuelnija i najvažnija pitanja koja definišu savremenu, ali i nedavnu istoriju Zapadnog Balkana. Region predstavlja svojevrsni „poligon“ za geopolitičko nadmetanje, koje se odvija u neposrednom susedstvu ili pak u samim državama regiona. Akteri su brojni, jer pored starih imperijalnih sila tu su i novi globalni akteri, koji kombinuju geopolitiku sa geoekonomijom delom doprinoseći, ali i udaljavajući region od zacrtane evropske budućnosti. Autori su, nastojali da osvetle procese u regionu iz ugla odnosa između geografije i geopolitike koristeći različite pristupe i opredeljujući se za različita tematska područja. Oni su kritički preispitivali polaznu tezu da iako zahtevna i naizgled neostvariva, regionalna saradnja nema alternativu, kao ni Evropska budućnost regiona.
Drugi broj – Srbija na izbegličkoj ruti – humanitarni odgovor i pravna prilagođavanja – ne predstavlja analizu humanitarnih aktivnosti ključnih aktera o kojima je veoma mnogo i pisano i govoreno u proteklom periodu, već analizu izazova i problema sa kojima se zemlja suočava u statusnom i pravnom smislu prilikom određenja Srbije prema krizi. Istražuju se efekti uklapanja i definisanja naše politike prema regionalnim dogovorima i evropskim ad hoc rešenjima, koja su takođe predmet kritike u ovoj analizi. Autori su nastojali da se fokusiraju na dva osnovna pitanja u primeni sporazuma: postignuća i izazove u implementaciji Sporazuma kada je u pitanju održiv povratak naših državljana, dok će u svetlu aktuelne migrantske/izbegličke krize otvoriti ona pitanja koja se tiču prihvata stranih državljana, posebno u delu reforme relevantnog zakonodavstva u kontekstu pregovara o članstvu Srbije u EU.
Treći broj – Budućnost EU i Zapadni Balkan – pogled iz Srbije – posvećen analizi mogućih pravaca transformacije Evropske unije nakon brexit-a i brojnih kriza i izazova u poslednjoj deceniji. Autori tekstova dali su ocene unutrašnjih odnosa u Evropskoj uniji (EU), položaja EU na globalnoj sceni i moći, ukorenjenosti i ugroženosti evropskog sistema vrednosti. Takođe, razmatrano je kako se uočene promene i preispitivanja ogledaju u politici proširenja EU i njenom odnosu prema Zapadnom Balkanu (ZB). Ovi autorski tekstovi predstavljaju pogled iz Srbije u kojoj se ukrštaju različite strateške opcije i različiti pogledi na navedena pitanja, što ima posledice po karakter, dubinu i tempo reformskih procesa i stvarnu posvećenost procesu evropske integracije.
Četvrti broj – Strategije EU za podunavlje – politički i razvojni kapital za Srbiju – dat je osvrt na neke aspekte EU Strategije za Dunavski region, na ulogu i angažovanje Republike Srbije u njenom sprovođenju, zatim na ulogu i značaj Dunavske komisije u regulisanju i unapređenju plovnosti Dunava, kao i na tematiku prioritetne oblasti 7 Dunavske strategije. Da je vreme da Dunav konačno dobije obeležja prosperitetnog evropskog makroregiona, postane glavna transportna i trgovinska ruta kontinenta, što bi doprinelo završetku integracionog procesa u Evropi, na pravilan način je shvatila Evropska komisija kada je 2009. predložila Savetu EU da se sačini Strategija za Dunavski region. Strategija je izrađena i prihvaćena od strane Saveta EU juna 2011. godine.
