Klimatske promene i zagađenje životne sredine predstavljaju veliku pretnju, kako za Evropu, tako i za čitav svet. Kako bismo se na adekvatan način izborili sa ovom pretnjom, Evropi je trebala nova razvojna strategija koja će da transformiše Uniju u modernu, efikasnu i kompetitivnu ekonomije, zbog čega je i kreiran Evropski zeleni dogovor.

Jelena Đurić, Članica Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji

Evropska komisija je 11. decembra 2019. godine, predstavila Green Deal, odnosno Evropski zeleni dogovor, projekat čiji je cilj stvaranje klimatski neutralne Evrope do 2050. godine. Evropski zeleni dogovor predstavlja plan akcija kojima će se povećati efikasnost korišćenja resursa prelaskom na čistu, cirkularnu ekonomiju, zatim zaustaviti klimatske promene, smanjiti zagađenje i očuvati biodiverzitet uz to da ni jedna regija, ni jedna osoba ne budu zapostavljene i isključene iz ovog plana.

Naime, klimatske promene i zagađenje životne sredine predstavljaju veliku pretnju, kako za Evropu, tako i za čitav svet. Kako bismo se na adekvatan način izborili sa ovom pretnjom, Evropi je trebala nova razvojna strategija koja će da transformiše Uniju u modernu, efikasnu i kompetitivnu ekonomije, zbog čega je i kreiran Evropski zeleni dogovor.

„Evropski zeleni dogovor je naša nova strategija rasta – za rast koji daje više nego što oduzima. Pokazuje kako transformisati način života i rada, proizvodnje i korišćenja, tako da živimo zdravije i svoje poslovanje učinimo inovativnim. Svi možemo biti uključeni u tranziciju i svi možemo imati koristi od prilika. Pomoći ćemo našoj ekonomiji da postane globalni lider tako što ćemo se brzo kretati. Odlučni smo da uspemo zbog ove planete i života na njoj, zbog prirodnog nasleđa Evrope, biodiverziteta, naših šuma, mora. Pokazujući ostatku sveta kako da bude održiv i konkurentan, možemo ubediti ostale zemlje da se kreću sa nama“, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

„Evropski zeleni dogovor je prilika za poboljšanje zdravlja i dobrobiti naših ljudi transformacijom našeg ekonomskog modela. Naš plan utvrđuje kako smanjiti emisiju, obnoviti zdravlje našeg prirodnog okruženja, žaštititi naše životinje, stvoriti nove ekonomske prilike i poboljšati kvalitet života naših građana. Svi mi imamo važnu ulogu i svaka industrija i država biće deo ove transformacije. Štaviše, naša odgovornost je da osiguramo da ova tranzicija bude pravedna i da niko ne zaostaje tokom ispunjenja Evropskog zelenog dogovora“, tvrdi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans.

Kako bi se ove težnje pretvorile u zakonske obaveze, Evropska komisija je marta 2020. godine iznela predlog Evropskog klimatskog zakona. Samo nekoliko dana kasnije usvojena je i Evropska industrijska strategija koja, pored ostalog, predviđa i „zeleni prelaz“ odnosno novu razvojnu strategiju Unije u skladu sa ciljevima Zelenog dogovora.

Tokom marta je, takođe, iznet i predlog plana za cirkularnu ekonomiju. Cilj ovog plana jeste da promenimo način na koji koristimo proizvode, kao i način na koji ih proizvodimo . U skladu sa njim, električni proizvodi koji će se u budućnosti nalaziti na evropskom tržištu trajaće duže, biće lakše popraviti ih, biće višenamenski i moći će da se recikliraju. Što se tiče tekstilne industrije, kupcima će biti omogućeno da kupuju proizvode od ekološki održivih materijala, a i samom upotrebom prirodnih materijala, odeća koja se proizvodi trajaće duže i dobiti na kvalitetu. Što se tiče upotrebe plastike, predviđanja su da će se povećati za čak 50% do 2050. godine, zbog čega je u ovom planu predloženo da se jednokratni proizvodi od plastike izbace iz upotrebe i zamene višenamenskim kako se predviđanja ne bi ostvarila. Još jedan predlog jeste da se smanji količina otpada koji se stvara s obzirom da su istraživanja pokazala da svaki građanin proizvede približno pola tone otpada godišnje. Evropska unija će se pobrinuti za to da bude dovoljno reciklažnih pogona, a pored toga i implementacija ostalih mera i predloga imaće za posledicu smanjenje otpada.

Još jedna stvar koju je važno napomenuti jeste i Evropski klimatski pakt. Kao deo Evropskog zelenog dogovora, Komisija je lansirala ovaj plan kako bi se glas svakog građanina čuo i kako bi svi imali priliku da predlože nove klimatske akcije, podele informacije i pokažu primere ponašanja koje bi ostali mogli da slede. Evropski klimatski pakt je kreiran kako bi inspirisao, informisao ljude i organizacije i ujedinio ih na lokalnom, regionalnom, nacionalnom nivou. Javne online konsultacije biće otvorene do 27. maja 2020. godine. Nakon toga, svi predlozi biće uzeti u obzir kako bi se do kraja godine formirao konačan Klimatki pakt.

U narednom periodu očekuje se prezentovanje još dve nove strategije Evropske komisije, jedna koja će se odnositi na hranu i to kako i prehrambenu industriju učiniti održivijom, i druga, Strategija Evropske Unije za biodiverzitet za 2030. godinu.

Pored svih napora Evropske unije da se očuva planeta na kojoj živimo, zbog nas, ali i budućih naraštaja, neophodno je da svaki građanin preuzme odgovornost na sebe, jer planeta B ne postoji i ovo je naš jedini dom.