Godina na izmaku je 30-a godina od osnivanja EpuS-a čija je misija Srbija kao demokratska država, i Srbija koja je evropska država ne samo u geografskom, već i u vrednosnom smislu. Okolnosti u kojima smo posle toliko godina, nisu mnogo drugačije od onih u kojima smo počinjali, iako Srbija jeste u međuvremenu napredovala. Vladavina prava, sloboda govora i izražavanja, ostali su jednako daleko, bez obzira na deklarativni pluralizam.

Da li je Srbija postala jedan čovek? Kada kažemo da je jeste, nesvesno se predajemo i dopuštamo da smo taj jedan čovek i mi sami. Da li postoje dve ili više Srbija? Odavno to više nije pitanje, pitanje je da li je u Srbiji ostalo dovoljno pameti i snage kako bismo se konačno, ne samo opredelili, već putem jačanja demokratskih institucija i građanskih prava i išli. Ne zato što je naš cilj EU, nego što je naš cilj demokratski politički sistem. Drugi izbori ne bi smeli biti opcija, jer otići će i toliko pameti koliko je ostalo u Srbiji. Preostalima ne bi bilo lako.

Istrošili smo i sve metafore, ali se i dalje uzdamo da među nekim mladim svetom ima onih koji bi svojom pouzdanašću, posvećenosti i vizionarskim duhom doneli nadu.

Kako se dogodilo da je snaga populizma i manipulacije toliko jaka da pred njom nemaju šansu kritički duh, poštenje i dostojanstvo? Odgovor znamo, ali moramo verovati da možemo svežom misli, a onda i narativom da vratimo, „konstruktivni entuzijazam“ među građane Srbije. Preko nam je potreban.

Moramo izbeći put večnog uljuljkivanja u pežorativnosti balkanskog duha. Postao nam je zona komfora. Najpre da se razumemo, a ne tumačimo. Onda da ne podmećemo, već da biramo put kojim se ređe ide. Put reda, jer jesmo zaslužili da živimo u redu.

Evropski pokret u Srbiji i traga za načinima i proizvodi ih u nameri da se približi građanima kako bismo zajedno uredili državu. Ne možemo sami, to nam je jasno. Zato smo ove godine najviše radili na tome da ojačamo partnerstva, ponudimo neke nove ideje čvrsto se obavezujući da doprinesemo naporima da Srbija izabere izmedju demokratskog i autoritarnog političkog uređenja, a ne između Rusije i Evrope; između mira i nestabilnosti na Kosovu, a ne između nezavisnog Kosova i članstva u EU; između dijaloga i kakofonije, a ne između opozicije i vlasti; između demokratije i autoritarizma, a ne između opozicionog lidera i jednog čoveka. Srbija nije jedan čovek, u Srbiji ima dosta onih koji glasaju za jednog čoveka i važno je znati zašto tako biraju.

30 godina Evropskog pokreta i 30 poslednjih godina u istoriji Srbije su malo u širem istorijskom kontekstu, ali su i dovoljno za ocenu nečijeg udela u procesu istorije. Bez dileme, uloga EpuS-a je značajna i velika. Znamo i da smetamo, uprkos tome što ne remetimo, već doprinosimo.

Voleli bismo da u Novoj, 2023. to prepoznaju i oni za koje verujemo da je to važno i da nam se pridruže. IDEMO DALJE!

Svim vama želimo spokojne, tople i lepe predstojeće praznike. Želimo da u tom duhu i Srbija počne još jednu novu, godinu punih izazova.