Napustio nas je naš veliki prijatelj i bivši predsednik Evropskog pokreta u Srbiji prof. dr Mihailo Crnobrnja (1946-2024). Bio je predsednik EPUS-a u periodu 2015-2020. godine. Pamtićemo njegov vedri lik, neposrednost, optimizam, visprenost i spremnost da se sa velikom energijom i poletom angažuje u brojnim aktivnostima Evropskog pokreta. Zalagao se praktično do poslednjeg daha za evropske ideje, duboko verujući da je to najbolji način da se unaprede i razvijaju srpsko društvo i država.

Crnobrnja je završio Ekonomski fakultet u Beogradu i magistrirao ekonomske nauke na University of Maryland 1970 godine. Doktorirao je na ekonomskom fakultetu  Univerziteta u Beogradu 1976 godine. Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu od 1974 godine predavao je na predmetu Politička ekonomija savremenog društva. U tom period, Crnobrnja je radio i kao direktor Centra za ekonomska istraživanja Udružene beogradske banke (1978-1984). Bio je ministar u Vladi Srbije kao i direktor Zavoda za društveno-ekonomsko planiranje (1986-1989). Crnobrnja je u nekoliko perioda učestvovao u delatnostima koje su trebale da vode ka uključivanju Jugoslavije ili Srbije u evropsku integraciju. Bio je ambasador SFRJ pri Evropskoj zajednici u dramatičnom periodu (1989-1992) sve do raspada zemlje. Nakon raspada SFRJ otišao je u Kanadu gde je nastavio nastavničku karijeru kao profesor Univerziteta McGill (Montreal) i Carleton (Ottawa). Crnobrnja se 2001. godine vratio u Beograd kada se angažovao kao specijalni savetnik za evropske integracije u Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom. Prof. dr Mihailo Crnobrnja je bio profesor emeritus i direktor Centra za evropske integracije i javnu upravu na fakultetu FEFA u Beogradu. Od 2006. do 2009. bio je direktor Instituta FEFA, a od 2009. do 2012. dekan fakulteta.

Mihailo Crnobrnja je pripadao onoj generaciji kojoj je zapalo za udeo da u svojim najaktivnijim godinama učestvuje ili svedoči o raspadu Jugoslavije, o čemu je napisao i značajnu knjigu – Jugoslovenska drama, koja je prevedena na engleski i na više drugih jezika (francuski, kineski, makedonski). Bio je autor još četiri stručne knjige, ko-autor jedne i priređivač četiri zbornika radova. Objavio je više od 250 eseja, članaka, rasprava, prikaza i recenzija u naučnim i stručnim časopisima na prostorima bivše SFRJ, Kanadi i SAD.