Rad u osmom mandatu Evropskog parlamenta završava se 18. aprila 2019. godine. Direktnim glasanjem 23-26. maja, građani u 27 zemalja članica EU izabraće 705 poslanika za formiranje novog doma.Istraživanje koje je sproveo Eurobarometer nad 27.600 birača širom Evrope pokazuje da 44% ispitanika smatra da se EU kreće u pogrešnom pravcu, protiv 32% ispitanika koji kažu da je na pravom putu. To je ukazivalo na dalji porast broja anti-osnivačkih i evroskeptičnih stranaka. Evropski parlament i Evropska komisija planiraju da potroše više od 30 miliona eura na reklame i podršku za glasanje, posebno u odnosu na mlade i one sa slabom podrškom EU.

Najveći rizici:

  • Opadajući odziv: pao je sedmi put za redom na manje od 43%, dok je u Slovačkoj glasalo samo 13%.
  • Populistički talas: dok ispitanici kažu da cene EU više nego ikad (67% veruje da je njihova zemlja imala koristi od članstva u EU), cene tradicionalne centralističke stranke manje nego ikad.
  • Protivnici EU: retorika protiv EU je redovna pojava u četiri evropske političke grupe: EPP (preko mađarske Fides partije), ECR (Poljska stranka prava i pravde), EFD (Italijanska liga stranka) i ENF (Nacionalni front Marin le Pen). Mnoge pojedinačne članice Evropskog parlamenta iz krajnje levice takođe dele svoje sumnje u pogledu EU. Evroskeptične stranke, koje se bore protiv Unije, glasaju ozbiljnije nego stranke sa širem bazom, koje često izbore tretiraju kao smetnju.
  • Nedostatak legitimiteta: Spitzenkandidat proces, prvi put uveden 2014. godine, koji gura političke stranke da izaberu kandidata za predsednika Evropske komisije, mogao bi pojačati ove percepcije, budući da 70% ispitanika kaže da je to samo “smisleno ako ga prati prava debata o evropskim pitanjima i budućnosti EU“. Ta debata sadrži nedostatke na mnogim nivoima. Izbor predsednika Komisije je efektivno jedino u rukama 450 delegata EPP-a na kongresu u Helsinkiju u novembru, uključujući 27 lidera EU, a ne u rukama 450 miliona Evropljana.

Evropske i nacionalne političke partije treba da objave kandidata za predsednika Komisije kojeg podržavaju, kao i da izaberu svoje vodeće kandidate na izborima za Evropski parlament. Rezultati evropskih izbora će svakako imati značajan uticaj ne samo na građane EU, već i na zemlje pristupnice kao što je Srbija. Novi sastav Evropskog parlamenta, a time i nova Komisija, pokazaće smer u kojem će se EU kretati u budućnosti, što će uticati na zemlje koje žele da se pridruže.

Projekat  zajednički realizuju Evropski pokret u Srbiji i Institut za evropske studije.

Aktivnosti uključuju:

  • Pratiti, uređivati i objašnjavati kontekst za evropske izbore, npr. rasprava i angažovanje evropskih građana u izbornom procesu
  • Blisko pratiti kampanju u 27 zemalja članica
  • Izraditi relevantne procene i analize sa projekcijama i procenama
  • Pratiti izbore u državama članicama
  • Pokriti i pratiti rezultate
  • Započeti pisanje analize/izveštaja odmah nakon objavljivanja konačnih rezultata
  • Izraditi zajedničku publikaciju sa zaključcima i preporukama
  • Publikacija će biti objavljena onlajn i štampana u nedeljniku NIN

 

Aktivnosti:

Dokumenti: