Nedavno održani izbori za Evropski parlament privukli su veću pažnju i imali veću težinu, nego prethodni, vrativši evropsku politiku u fokus građana, zaključak je konferencije “Izbori za evropski parlament – Rezultati, očekivanja i mogući uticaj na Zapadni Balkan” u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji, Instituta za evropske studije i Fondacije Konrad Adenauer.

Predstavnica fondacije Konrad Adenauer, Aleksandra Popović, je istakla da su ovi izbori pokazali koliko su zaista važne demokratske tekovine, koje su značajniji nego rezultati ovih izbora. Za nju je bitna politička svest i participativnost građana, a ne političke kampanje.

Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, Suzana Grubješić, izjavila je da su prethodni izbori za Evropski parlament u Srbiji prošli nezapaženo. “Sada je dobar deo javnosti bio zainteresovan za ove izbore što pokazuje promenu da ne gledamo samo u sopstveni pupak, već da nas interesuju evropski trendovi”, zaključila je Grubješić.

Direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković je, u svom pozdravnom govoru, istakao dve stvari: prvo, ovi izbori su bili nikad zanimljiviji jer se može reći da je po prvi put ljudima bila bitna evropska politika zbog čega će biti zanimljivo pratiti političke posledice ovih izbora. Druga stvar odnosi se na naš region.

“Sudeći po prvim reakcijama, pitanje proširenja EU će na neki način biti sklonjeno sa agende, ali Zapadni Balkan neće biti ostavljen po strani, već će biti ponuđene ekonomske i infrastrukturne inicijative. Zbog toga je važno da nezavisno od procesa proširenja, sami rešavamo ove probleme”, ocenio je Đurković.

Prva panel diskusija analizirala je rezultate ovogodišnjih izbora za Evropski parlament. Programski direktor organizacije Novi treći put, Dimitrije Milić, se u svom izlaganju osvrnuo na citat filozofa Fridriha Ničea kako ne postoje činjenice, već postoje interpretacije, misleći na različito prikazivanje rezultata ovih izbora. On smatra da levica i desnica više nisu toliko relevantne teme među biračima zbog tekućih procesa koji su u poslednjih 30 godina uticali na transformaciju identiteta Evropske unije i na novu podelu birača.

Profesor Slobodan Zečević se osvrnuo na izlaznost birača na ovogodišnjim izborima. On je ukazao na trend pada izlaznosti u periodu od prvih izbora za EP 1979. do 2014. godine. Zećević je naveo dva razloga zbog čega se na ovim izborima dogodio „ozbiljan skok izlaznosti“.

“Građani Evropske unije su se probudili, jer su zabrinuti za budućnost EU i stalo im je do procesa evrointegracija. Manji deo birača koji je izašao je protiv ovakve Unije i želeo bi da je menja,” rekao je Zečević i dodao da je broj poslanika u EP neizvestan, jer nije poznato hoće li Velika Britanija definitivno izaći iz Evropske unije, a to će značajno uticati na strukturu parlamenta.

Miša Đurković je, izlažući na ovom skupu, učesnicima skrenuo pažnju na delovanje zelenih partija čiji je dobar rezultat prošao ispod radara na ovdašnjim izborima. On je u svom govoru istakao procene analitičara zaključivši da je “uočljiv trend amerikanizacije evropske politike gde je radikalna desnica neke teme o kojima se u Evropi dugo godina nije gorovrilo vratila u evropski mejnstrim”.

Drugi panel osvrnuo se na budućnost proširenja EU, sa akcentom na Zapadni Balkan. Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Vladimir Međak, rekao je da će od izbora komesara za proširenje zavisiti dalji smer proširenja. Problem koji je u ovom kontekstu uočio Međak je da za proširenje postoje znanje i želja, ali i raskorak između Evropske komisije i država članica EU. On je zaključio da bez demokratije i vladavine prava ne može biti stabilnosti.

Ambasador Duško Lopandić smatra da odnos prema proširenju direktno pokazuje stepen vitalnosti i spremnosti da se EU reformiše i igra ključnu ulogu u evropi.

“Ključni element proširenja taj da se „proces konvergencije, tj. približavanja država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji empirijski potvrđuje”, objasnio je Lopandić. On je zaključio da proširenje nije mrtvo, već je razlika samo u stepenu ambicije, kako u Briselu, tako i kod kandidata.

Programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Marko Savković, istakao je nekoliko pitanja na koja EU mora da odgovori, jer od njih zavisi njen razvoj: kakva će biti uloga nacionalnih parlamenata, uticaj zelenih partija, postojanje podela u Evropskoj uniji i samoj Evropi na istok, zapad, sever i jug, stare i nove članice, hrišćanske i liberalne demokratija, kao i kako će se preneti nova politika Parlamenta na rad nove Evropske komisije.

Ovi izbori pokazali su jasnu zabrinutost za budućnost Evropske unije. Takođe, tekući globalizacijski procesi uticali su na transformaciju sveukupnog političkog i ekonomskog identiteta Evropske unije što se videlo na ovogodišnjim izborima. Mogući izlazak Velike Britanije iz EU može u značajnoj meri uticati na strukturu članova Evropskog parlamenta uz druge unutrašnje izazove sa kojima se Unija susreće. Učesnici ove diskusije su saglasni kako proširenje EU nije mrtvo već će zavisiti od sastava nove Evropske komisije kao i od toga da li će u njenom novom mandatu postojati funkcija komesara za proširenje. Oni ističu kako je potrebno da države na Zapadnom Balkanu trebaju zajedno raditi na rešavanju regionalnih problema ali da je dinamika njihovog pristupanja EU oivičena kroz prizmu pristupa zasnovanog na zaslugama koji je veoma važan u spoljnoj politici Evropske unije.