Poslednja vest koja je značajno odjeknula, je ta da Republika Srbija može istupiti iz Saveta Evrope. Predsednik države, Aleksandar Vučić, izjavio je da ako Kosovo uđe u tu međunarodnu organizaciju, Srbija će razmotriti izlazak iz nje1 , što je svakako izazvalo pometnju kako na domaćoj sceni, tako i u evropskim krugovima. Ubrzo je stigla i brza ocena poslanice Evropskog parlamenta, Viole fon Kramon, da se radi o „blefu“.2 Nužno pitanje koje se ubrzo postavlja, odnosi se na značaj Saveta Evrope i šta zapravo znači biti član ove, možemo reći debitantske evropske organizacije nastale ubrzo po završetku Drugog svetskog rata, i koja će u maju ove godine proslaviti 75. rođendan. Dok je tekst u nastajanju, Parlamentarna skupština Saveta Evrope, odnosno Komitet za politička pitanja i demokratiju izneo je pozitivno mišljenje povodom zahteva Kosova za članstvo, sa 31 glasa za i 4 glasa protiv (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina). Konačna odluka se očekuje 18. aprila, kada će završnu reč dati Komitet ministara Saveta Evrope.3

Savet Evrope je svakako organizacija za koju se može reći da je okupila najviše evropskih država, a kao osnovne ciljeve ističe očuvanje vladavine prava i demokratije (vrednosti koje imaju vidljiv i konstantan trend pada, dok pojedini autori to nazivaju „recesijom demokratije“) . Daleke 1950. godine u Rimu, Vlade osnivača potpisale su Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (najpoznatiju kao Evropska konvencija o ljudskim pravima), gde se u samom uvodnom delu ističu opšti ciljevi organizacije: „Imajući u vidu da je cilj Saveta Evrope postizanje većeg jedinstva između njegovih članica i da je očuvanje i razvijanje osnovnih ljudskih prava i sloboda jedan od načina na koji tom cilju treba stremiti…“4 Potpisivanjem konvencije, države su se obavezale pored navedenih ciljeva, da priznaju i prihvate nadležnosti Evropskog suda za ljudska prava, sa sedištem u Strazburu. Sam značaj suda je veoma važan pre svega za građane svih država članica, a najviše iz razloga da kada građani pred nacionalnim sudovima i institucijama iscrpe sve pravne mogućnosti i ne uspeju da ostvare svoja prava imaju mogućnost da pokrenu žalbu pred evropskim sudom u Strazburu (u Srbiji često upotrebljena rečenica: „Ići ćemo i do Strazbura, ako treba!“, često deluje kao da se ne zna prava konotacija i sam značaj ovog suda). Republika Srbija je članica Saveta Evrope od 2003. godine i za to vreme nekoliko desetina hiljada građana je zatražilo pravnu pomoć Evropskog suda za ljudska prava, a napuštanjem organizacije građani bi izgubili ceo set zaštite pred domaćim sudovima koji su u obavezi da vode postupke u skladu sa potpisanom konvencijom. Zanimljivo je da se Republika Srbija nalazi na 8. mestu po broju tužbi građana pred Evropskim sudom za ljudska prava (ispred su Turska, Rumunija, Ukrajina, Mađarska, Italija, Poljska i Rusija).5 U velikom broju presuda često se utvrdi da se radi o barem jednom kršenju ljudskih prava, što je porazna činjenica. Treba napomenuti da je u periodu od 2021. do 2023. Evropskom sudu za ljudska prava predato preko 6000 predstavki6, što Srbiju gura u sam vrh ove neslavne liste.7 Savet Evrope, odnosno Banka za socijalni razvoj Saveta Evrope, pored borbe za ljudska prava i demokratiju, osniva i obezbeđuje niz fondova i novčanih sredstava za oblast kulture i civilnog društva, koja je samo u martu 2024. odobrila 1,3 milijarde evra kredita u 11 zemalja (Srbija je dobila 6 miliona evra). 8

Pitanje prava manjina i kulture dijaloga je još jedna značajna oblast, kojom se bavi Saveta Evrope, što dalje implicira da svaka država članica garantuje poštovanje ove grupe prava, a sa tim u vezi potencijalno članstvo Kosova, zapravo i odgovara Srbima sa tog prostora uz otvaranje niza mogućnosti koji će im obezbediti poštovanje ljudskog dostojanstva i osnovnih prava. Iskustvo pokazuje da se o poslednjoj tvrdnji dovoljno ne razgovara i da bezmalo ne postoji ni minimum želje da se pokrene javna rasprava (koja u Srbiji odavno ne postoji) o značaju samog članstva u ovoj organizaciji, bilo kog aktera sa ovih prostora.

Na samom kraju postavlja se pitanje, kome odgovara izlazak Srbije iz Saveta Evrope i odlazak u društvo Belorusije, koja od svoje samostalnosti nije uspela da barem minimalno unapredi poštovanje osnovnih ljudskih prava i samim tim postane članica, ili Ruske Federacije koja je od invazije na Ukrajinu suspendovana, bez izgleda da se skorije vrati? Ostaje samo nada da postoji barem malo racionalnosti kod donosioca političkih odluka, a u isto vreme i svesnosti šta čin istupanja zapravo znači i koja je njegova težina.

Marko Filipović, član upravnog odbora Foruma mladih EPuS – a

__________________________________________________________________________________________________

1 “Vi idite sa tim, a onda ćete da vidite da li će Srbija da ostane u Savetu Evrope ili neće. Videćemo. Ionako je Savet Evrope organizacija koja maltene ni o čemu ne odlučuje. Rusiju su izbacili, a prijem Kosova bi defakto bilo izbacivanje Srbije“, rekao je Vučić za TV Prva.

2 Pogledati: Stefan Miljuš i Rade Ranković, „Srbija i Kosovo bitka za Savet Evrope.“ Glas Amerike, https://www.glasamerike.net/a/srbija-kosovo-savet-evrope-clanstvo-pregovori-vucic-kurti/7541656.html, , poslednja izmena 25. mart 2024.

3 Pogledati: „Politički komitet prihvatio preporuku da Kosovo bude primljeno u Savet Evrope, glasanje o tome 18. aprila.“ Euronews.Serbia, https://www.euronews.rs/srbija/politika/118871/politicki-komitet-prihvatio-preporuku- da-kosovo-bude-primljeno-u-savet-evrope-glasanje-o-tome-18-aprila/vest, poslednja izmena 27. mart 2024.

4 Evropska konvvencija o ljudskim pravima, https://www.echr.coe.int/documents/d/echr/Convention_MNE

5 Mila Manojlović, “Šta bi građani izgubili izlaskom Srbije iz Saveta Evrope?“, Radio Slobodna Evropa, https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-savet-evrope-moguci-izlazak-posledice/32878233.html , poslednja izmena 26. mart 2024.

6 Predstavka je akt kojim se žrtva povrede nekog prava iz Konvencije obraća Sudu. Reč je o formularu čije popunjavanje zahteva strogo poštovanje forme i ne toleriše nikakvu grešku.

7 Pogledati: „Šta bi građani izgubili izlaskom Srbije iz Saveta Evrope?“, https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija- savet-evrope-moguci-izlazak-posledice/32878233.html, 26. mart 2024.

8 Pogledati: “CEB approves 11 new loans amounting to €1.3 billion”, https://coebank.org/en/news-and- publications/news/ceb-approves-11-new-loans-amounting-to-1-3-billion-euros/, 26. mart 2024.